Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je 6. marta 2020. godine potvrdilo prvi slučaj COVID-19, a već 19. marta 2020. godine je proglašena epidemija. Poput drugih zemalja i Srbija se 2020. godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se suočila bolje nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.

Mere koje je Vlada preuzela:

Vanredno stanje je proglašeno 15. marta 2020. godine i ukinuto 6. maja 2020. godine, formiran je Krizni štab, donete su mere zabrane okupljanja, socijalnog distanciranja, rada od kuće, onlajn nastave, skraćivanja radnog vremena, povratak državljana RS iz inostranstva, ekonomske mere pomoći, otvaranje Kovid bolnica, ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu, građani su skakodnevno obaveštavani o broju testiranih, zaraženih i umrlih, otvoreni su sajtovi i kol centri za informisanje građana i dr. Mere su se menjale u skladu sa trenutnom epidemiološkom situacijom.

1. Nabavka vakcina

Srbija je prva zemlja u Evropi, ne računajući Veliku Britaniju, koja je dobila vakcinu „Fajzer/Biontek“, i treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer/Biontek“. Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu kompanije „Fajzer/Biontek“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ (24. decembra 2020.).

EU je zemljama članicama isporučila vakcine 26. decembra kako bi otpočela sa masovnom imunizacijom od 27. decembra. Međutim, tri članice (Nemačka, Mađarska i Slovačka) su počele sa vakcinacijom 26. decembra.

Srbija će u januaru dobiti još oko 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer/Biontek“. Tako će, zajedno sa drugim vakcinama, u januaru imati ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno oko dva miliona doza. Očekuju se vakcine kompanije „Astra-Zeneka“, „Moderna“ i određene količine ruske „Sputnjik V“.

U Srbiju je 16. januara stiglo milion doza vakcine kineskog „Sinofarma“. Srbija je postigla dogovore sa različitim proizvođačima vakcina za 8 miliona doza, što je potrebno za 4 miliona ljudi.

Zdravstveni sistem je pripremljen za ovaj posao. Dodatno je uspostavljen sistem za praćenje svake vakcine u zalihama, kao i beleženje svakog lica koje se vakciniše u centralnu evidenciju. Licima se izdaje potvrda o vakcinaciji koju dobijaju u papiru, a elektronsku verziju na portalu eZdravlja. Podsetnik za primanje druge doze lica dobijaju putem SMS-a i mejla. Pušteni su u rad portal i kol centar za iskazivanje interesovanja za vakcinaciju.

2. Vakcinacija stanovništva

U Republici Srbiji je 19. januara počela masovna vakcinacija stanovništva. U tu svrhu je otvoren prvi veliki punkt na „Beogradskom sajmu“, a biće otvoreni punktovi u svim većim gradovima u zemlji.

Premijerka Ana Brnabić je istakla da samo Srbija, pored Izraela i UAE, ima masovnu vakcinaciju, i dodala da se masovna vakcinacija u Kini ne može porediti sa drugima jer je u pitanju ogromna zemlja.

Cilj je da se što više ubrza vakcinacija stanovništva. Srbija je prošle godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova i najnižoj stopi smrtnosti od posledica korona virusa. Za taj uspeh su zaslužni naši lekari i to što je Srbija hospitalizovala najviše obolelih.

Predsednik Vučić je istakao: „Srbija je prva po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika, iza nje su Bugarska, Hrvatska, Slovenija ... To znači da smo se mi za ljude borili, da smo ih lečili i nastavićemo to da radimo“.

Naglasio je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM i da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu. „Nećemo da odustanemo od pomoći našem narodu, uprkos tome što oni kontrolišu administrativne prelaze, ne mogu da zaustave život, mi nikoga ne ugrožavamo, nismo slali topove i tenkove, već lekove i vakcine“, rekao je Vučić.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ je 9. januara 2021. godine objavio Operativni plan za imunizaciju protiv COVID-19 u Srbiji, koji predviđa tri faze koje bi obuhvatile 50 odsto stanovništva.

U prvoj fazi vakcinacije (vakcina dostupna za 1-10% populacije) obuhvaćeni su zaposleni u zdravstvenim ustanovama sa najvišim rizikom od nastajanja ili prenošenja infekcije, kao i zaposleni u domovima za stara lica i drugim ustanovama socijalne zaštite. U ovoj fazi biće vakcinisane i starije uzrasne grupe stanovništva. Planirano je da obuhvat vakcinacije bude od 60 do 80 odsto zaposlenih u ovim kategorijama.

U drugoj fazi (vakcina dostupna za 11-20% populacije) biće obuhvaćene starije uzrasne grupe koje nisu obuhvaćene u prvoj fazi, kao i zaposleni u određenim ustanovama od značaja za funkcionisanje društva. Za drugu fazu planira se imunizacija sa obuhvatom od 10 do 80 odsto.

U trećoj fazi (vakcina dostupna za 21-50% populacije) planirano je da budu vakcinisani građani od 50 do 64 godine bez obzira na faktore rizika, i mlađi od 50 godina koji imaju faktore rizika. Ukupno bi se trećom fazom obuhvatilo oko 1.750.000 građana Republike Srbije.

3. Otvaranje Kovid bolnica i ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice: u Batajnici, kapaciteta 930 mesta i Kruševcu kapaciteta 500 mesta. Bolnice umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona.

U Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“. Predsednik Vučić je naveo da u ove bolnice, od kada su izgrađene, nijedna Vlada ranije nije uložila ni dinar, a sada se rade potpune i temeljne obnove i rekonstrukcije uključujući i opremanje novom medicinskom opremom.

U 2021. godini će početi da se grade nove bolnice i klinički centri: bolnica u Gračanici i veliki dom zdravlja u Borči. Planiran je završetak izgradnje bolnice Dedinje 2, najveće kardiovaskularne bolnice u regionu, dok će u avgustu 2021. biti završena prva faza KC Srbije. Započeta je i izgradnja KC Vojvodine u Novom Sadu. Počinje se sa obnovom opštih bolnica u Leskovcu, Loznici, Gornjem Milanovcu, Vranju, Aranđelovcu, Prokuplju, Smederevskoj Palanci, Pirotu, Kikindi i Vrbasu od kojih će najveći deo biti završen tokom ove godine. Počinje se sa obnovom i rekonstrukcijom domova zdravlja – Krnjača, Čukarica, Valjevo, Veloko Gradište, Vrnjačka banja, Lapovo, Novi Sad, Rača, Ub.

4. Povećanje plata u zdravstvu

Apsolutni prioritet Vlade Srbije je uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima. Plate zaposlenih u zdravstvu samo u poslednjih godinu dana su povećane oko 30%, a od 1. januara 2021. godine će dobiti povećanje za još 5%. Značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade. Biće nastavljeno jačanje zdravstvenog sistema, pre svega kadrovski i ljudski kapaciteti. Ulagaće se dalje u obrazovanje, posebno u Medicinski i Stomatološki fakultet.

5. Besplatni povratak državljana Srbije u zemlju

Nakon proglašavanja vanrednog stanja u mnogim zemljama, počelo je uvođenje mera i zatvaranje granica. Tako je veliki broj državljana RS ostao u inostranstvu. Vlada je organizovala besplatni povratak velikog broja naših državljana. Srbija je jedna od retkih zemalja koja je organizovala besplatno vraćanje svojih građana, kao i vraćanje stranaca koji su se zatekli u Srbiji tokom pandemije, zbog čega su zahvalnost izrazili DS SAD Majk Pompeo, austrijski kancelar Sebastijan Kurc i dr. Formiran je Krizni štab u Ministarstvu spoljnih poslova u cilju pružanja pomoći i zaštite naših građana u inostranstvu.

6. Kretanje broja obolelih i preminulih

U Republici Srbiji je od početka epidemije do 19. januara 2021. godine do 15 časova registrovano ukupno 375.799 potvrđena slučaja COVID-19. Testirano je ukupno 2.496.125 osoba. Ukupan broj obolelih je 375.799. Ukupan broj preminulih od početka epidemije je 3.791. Procenat smrtnosti u Srbiji je 1.01% . U svetu je prijavljeno ukupno 94.124.612 slučajeva oboljevanja od COVID-19 i 2.034.527 sa smrtnim ishodom. U Evropi su registrovana 30.509.880 potvrđena slučaja oboljevanja od COVID-19 i 666.237 sa smrtnim ishodom .

Grafikon 1. Broj prijavljenih slučajeva COVID-19 i broj umrlih po regionima, Svetske zdravstvene organizacije, zaključno sa 19. januarom 2021. godine (Izvor: WHO, COVID-19 Weekly Epidemiological Update, 19 January 2021)

  Izvori i korisni linkovi:

1. Predsednik RS: https://www.predsednik.rs/

2. Vlada RS: https://www.srbija.gov.rs/

3. Ministarstvo zdravlja: https://www.zdravlje.gov.rs/; https://covid19.rs/

4. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“: http://www.batut.org.rs/; http://www.batut.org.rs/index.php?category_id=108

5. Svetska zdravstvena organizacija: https://www.who.int/; https://www.who.int/publications/m/item/weekly-epidemiological-update---19-january-2021

6. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC): https://www.ecdc.europa.eu/en/geographical-distribution-2019-ncov-cases