Nevesinjska puška simbol opredeljenja srpskog naroda za život u slobodi
Macut je poručio da naša snaga mora biti naša sloga, dodavši da je to zavet našeg praoca Svetog Save, kao i žrtva junaka sa hercegovačkog krša.
On je podsetio na to da je Hercegovački ustanak skrenuo pažnju čitavog sveta na položaj hrišćanskog življa pod osmanskom vlašću, a da se vek i po kasnije ne govori samo o jednom ustanku, već o zavetnom opredeljenju za život u slobodi i o pravu jednog naroda da demokratskim putem, samostalno, na osnovu slobodno iskazane volje, određuje svoju budućnost.
Macut je rekao da je i danas, kada se sagledaju slični geopolitički postupci, nemoguće ne primetiti da svet i dalje nije naučio lekcije iz tog doba - da se trajan mir ne može graditi bez istine, pravde i uvažavanja stradanja brojčano malih ali ponositih naroda, koji su svoju slobodu izborili žrtvom, a ne na tuđ račun.
Nevesinjska puška nije bila izolovan događaj, već varnica koja je rasplamsala niz ustanaka i ratova širom Balkana, naveo je premijer i dodao da je odmah zatim usledilo dizanje naroda u Bosni, zatim Velika istočna kriza, bugarski ustanci i ratovi Srbije, Crne Gore i Rusije protiv Osmanskog carstva.
Premijer Macut je danas položio venac i odao počast poginulim ustanicima kod spomen-obeležja u selu Krekovi.
Nevesinjska puška je naziv za prvi sukob između Srba i Turaka u Hercegovačkom ustanku (1875 – 1878), koji je počeo 9. jula 1875. godine. Po ovoj prvoj ustaničkoj pobedi ceo ustanak u Hercegovini naziva se Nevesinjska puška.
Događaju je prisustvovao generalni konzul Republike Srbije u Mostaru Vaso Gujić.
