Обележене 33 године од егзодуса Срба из Мостара и долине Неретве
Након парастоса, парох мостарски Душко Којић подсетио је на симболику страдања и васкрсења, истакавши да "данас стојимо у овом граду достојанствени и поново обновљени". Поручио је да је "светло кандило вере у овом граду управо жива заједница која памти и прашта".
Председница Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Невесиња, г-ђа Аљонка Џелетовић, указала је на застој у процесима потраге за несталима, наводећи да се и даље трага за 82 лица српске националности. Истакла је да постоје конкретни докази, укључујући видео записе и сведочења, али да правосудне институције не реагују.
У наставку програма положено је цвеће на Споменик слободе у Невесињу, обављена је посета Спомен-соби и положено цвеће на Спомен-костурницу.
Подсетимо, у великој офанзиви Хрватске војске, ХВО-а и ХОС-а јуна 1992. године, извршен је општи напад на српска насеља у долини Неретве. Запаљена је и Саборна црква Св. Тројице, као и већина православних храмова у региону. Укупно је на подручју Епархије захумско-херцеговачке и приморске оштећен најмање 81 црквени објекат, од чега 24 у Мостару.
Према подацима надлежних институција, у региону Херцеговине страдало је 1.576 лица српске националности, од чега 526 на подручју општине Мостар. Најмање 843 лица српске националности прошло је кроз логоре и места заточења, укључујући "Ћеловину", "Дретељ", "Љубушки", "Лору" и друге.
Судски процеси за злочине над Србима у Мостару били су ограничени – само два процеса су окончана правоснажним пресудама за злочине у логору Дретељ.
Српски народ у долини Неретве, поред људских губитака, претрпео је и огромну материјалну и културну штету, а бројни злочини и политичке околности тог периода до данас нису у потпуности расветљени.
У име Генералног конзулата Републике Србије у Мостару, догађају је присуствовао конзул Петар Шпадијер.