| |     ћирилица | english  
Naslovna
Poseta Stocu i prisustvo obeležavanju Slave

Generalni konzul Republike Srbije u Mostaru Vaso Gujić je 16. 06. 2024. godine, posetio srpsku zajednicu u Stocu i prisustvovao obeležavanju Slave Saborne crkve. Saborna crkva Vaznesenja Gospodnjeg u Stocu proslavila je svoju Slavu, Spasovdan.

Svetu liturgiju služio je sveštenik Aleksandar Crnogorac iz Nevesinja uz sasluženje mesnog paroha Dejana Grčića. Paroh stolački Dejan Grčić je istakao, da je srpska zajednica u Stocu mala ali da se svake godine na Slavi okupi veliki broj vernika iz svih krajeva Hercegovine.

Genralni konzul Vaso Gujić čestitao je Slavu svim stočanima i naglasio značaj okupljanja srpske zajednice i čuvanja svojih običaja i tradicije uz poruku da čuvaju svoje i ostanu na svojim ognjištima.

Liturgiji i Slavi prisustvovali su Srbi iz grada Stoca i okolnih mesta, zamenik predsednika Gradskog veća Mostara, Velibor Milivojević, potpredsednik Opštinskog veća Ravno, Pero Sredanović i član Opštinskog veća Stolac, Nedeljko Đogo.



Obeležavanje stradanja srpskog naroda u istočnoj Hercegovini

Generalni konzul Republike Srbije u Mostaru Vaso Gujić prisustvovao je 15. 06. 2024. godine u Mostaru i u Nevesinju obeležavanju 32-e godine od stradanja i egzodusa srpskog naroda iz Mostara i istočne Hercegovine.

Obeležavanje stradanja srpskog naroda je započelo služenjem pomena u Sabornoj crkvi Svete Trojice u Mostaru a zatim bacanjem venca i cveća u reku Bunu, sa mosta u blizini hotela Buna.

Predsednica Organizacije zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila u Nevesinju, Aljonka Dželetović je istakla, da ni nakon toliko godina, emocije ne jenjavaju, jer na prošlost nije stavljena tačka i dodala, da će tačka biti stavljena kada svi zločinci budu izvedeni pred lice pravde i kada svi nestali budu pronađeni.

Naglasila je da da se i posle 32 godine u Republici Srpskoj traže 1642 osobe a da se u spomen kosturnicama u Nevesinju, Istočnom Sarajevu u Banja Luci nalazi 570 neindetifikovanih posmrtnih ostataka. Obeležavanje je nastavljeno polaganjem cveća na Spomenik slobode u Nevesinju i obilazakom Spomen sobe, a potom i polaganjem cveća na Spomen kosturnici, takođe u Nevesinju.

Na obeležavanju stradanja Srba bili su prisutni članovi porodica poginulih i nestalih, predsednik Skupštine Opštine Nevesinje, Momčilo Vukotić, zamenik predsednika Gradskog veća Mostara, Velibor Milivojević, predsednica Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih i nestalih civila iz RS, Isidora Graorac i mnogi drugi.



Šef Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Republike Srbije Mostar sa sedištem u Drvaru, Vesna Marinković, sastala se sa načelnicom opštine Drvar Dušicom Runjić

Dana 12. juna o.g, šef Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Republike Srbije Mostar sa sedištem u Drvaru, Vesna Marinković, sastala se sa načelnicom opštine Drvar Dušicom Runjić. Tema radnog sastanka bila je upoznavanje sa političkom i ekonomskom situacijom na jurisdikcijskom području opštine Drvar kao i o poteškoćama sa kojima se suočava Opština u redovnom poslovanju.

Pored drvne industrije po kojoj je Drvar nadaleko poznat jedan od strateških ciljeva razvoja Opštine je i odluka o gradnji solarnih i vetroelektrana na opštinskom zemljištu, ulaganje u turistički potencijal i u mala i srednja preduzeća.

Tokom sastanka načelnica Runjić je istakla da je u prethodnom periodu pored ostalog, zahvaljujući i Republici Srbiji, uloženo dosta truda i zalaganja kako bi se postigli vidljivi rezultati što dokazuju i ekonomski pokazatelji, odnosno opština Drvar više nije najnerazvijenija opština u Kantonu 10.

Na sastanku je istaknuto da se nastavlja izuzetno dobra saradnja sa Republikom Srbijom, koja dalje jača ekonomski, odbrambeno ali i vodi računa o pitanjima koja su od značaja za interese Srbije, i srpskog naroda.



Obeležavanje Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu u Drvaru

U Drvaru je danas polaganjem venaca na Spomeniku žrtvama fašističkog terora u Drugom svetskom ratu obeležen Dan pobede nad fašizmom.

Vence su položili šef Konzularne kancelarije Republike Srbije u Drvaru Vesna Marinković, predstavnici Opštine Drvar, Boračke organizacije Drvar, kao i predstavnici političkih partija u Drvaru i brojni građani.



Predsednik Vučić u dvodnevnoj radnoj poseti Bosni i Hercegovini

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll


Poseta predsednika Republike Srbije g. Aleksandra Vučića Bosni i Hercegovini - Mostaru.

Više o poseti predsednika Republike Srbije možete pogledati linku:

https://www.predsednik.rs/pres-centar/vesti/predsednik-vucic-u-dvodnevnoj-radnoj-poseti-bosni-i-hercegovini



Odluka o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova gospodin Ivica Dačić 14.03.2024. godine doneo odluku br. 24-596/30-2024-01 o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Odluku možete pogledati na sledećim linkovima:

https://dijaspora.gov.rs/files/24_1/odluka_2024.pdf

http://www.mfa.rs



Generalni konzul Republike Srbije Vaso Gujić u poseti Mostarskom sajmu

Generalni konzul Vaso Gujić je 14. marta 2024. godine posetio Mostarski sajam i tom prilikom se sastao sa direktorkom Mostarskog sajma, gospođom Dalfinom Bošnjak. Gospođa Bošnjak je upoznala Generalnog konzula Gujića sa pripremama za održavanje 25.

Međunarodnog sajma privrede u Mostaru i istakla da će ovogodišnji sajam okupiti oko 800 izlagača iz tridesetak zemalja sveta. Na više od 270 kvadratnih metara na Mostarskom sajmu, predstaviće se tridesetak izlagača iz R. Srbije. Direktorka Bošnjak je naglasila, da je za Međunarodni sajam privrede u Mostaru, Hercegovinu, kao i za celu BiH, veoma važno što je za 15. april 2024. godine planiran promotivni let Air Serbie na relaciji Beograd – Mostar, s obzirom da će otvaranje avio linije doprineti boljem povezivanju Mostara sa svim destinacijama koje pokriva Air Serbia.

Generalni konzul V. Gujić, zahvalio se g. Bošnjak na informacijama vezanim za tok priprema sajma privrede i istakao, da je za R. Srbiju Mostarski sajam od velikog značaja i da će i ove godine, kao i do sada, R. Srbija biti prisutna na ovoj manifestaciji na visokom nivou.



OBAVEŠTENjE

Povodom Sretenja – Dana državnosti Republike Srbije, Generalni konzulat Republike Srbije u Mostaru i Konzularna kancelarija Republike Srbije u Drvaru neće raditi 15. i 16. februara 2024. godine.

Za hitne slučajeve broj telefona Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru je 036 555 910.



konkurs za dodelu stipendija u okviru projekta Ministarstva prosvete "Srbija za Srbe iz regiona"

Ministarstvo prosvete Republike Srbije objavilo je konkurs za dodelu stipendija u okviru projekta "Srbija za Srbe iz regiona" za školsku 2023/24 godinu a za upis na visokoškolske ustanove u Republici Srbiji u školskoj 2024/25 godini.

Tekst konkursa, opis projekta, prijavni formular, kao i spisak visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji možete pronaći na sledećem linku:

https://prosveta.gov.rs/vesti/konkurs-za-dodelu-stipendija-srbija-za-srbe-iz-regiona-za-skolsku-2023-2024-godinu/

Rok za slanje prijavnih formulara, sa pratećom dokumentacijom, je 15. mart 2024. godine



Konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić doneo odluku o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore kao i i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Konkurs će biti otvoren u periodu od 01. februara 2024. godine od 15.30 časova do 12. februara 2024. godine do 15.30 časova.

Konkurse možete pogledati na sledećim linkovima:

http://www.mfa.gov.rs

http://www.dijaspora.gov.rs/konkursi.html



Obeležena školska slava Sveti Sava u OŠ „Drvar“ u Drvaru

U prostorijama OŠ „Drvar“ u Drvaru dana 30.01.2024. godine obeležena je školska slava Sveti Sava. Bogatim programom kroz pesme, recitacije i priče o Svetom Savi učenici su podsetili na ulogu Svetog Save kao prosvetitelja i utemeljivača srpske crkve i istakli značaj očuvanja tradicije i sećanja na korene duhovnosti Srba na području Federacije BiH, nakon čega je lomljen slavski kolač.

Obeležavanju školske slave su prisustvovali predstavnici političke i kulturne sfere društvenog života Srba u Drvaru, kao i šef Konzularne kancelarije R. Srbije u Drvaru Stefan Nedeljković.



Parlamentarni izbori u Republici Srbiji, raspisani za 17. decembar 2023. godine

Povodom predstojećih parlamentarnih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 17. decembar 2023.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

“Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 25. novembra 2023. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime i prezime birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/.

Pored toga, uvid u podatke koji se vode o biraču može se izvršiti i preko Portala eUprava (usluga eZahtev za upis/izmenu podataka u Jedinstvenom biračkom spisku). Potrebno je da je građanin registrovani korisnik Portala eUprava. Prijava na Portal eUprava moguća je putem mobilne aplikacije ConsentID ili kvalifikovanim elektronski sertifikatom.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.

Zahtevi za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu i za upis u jedinstveni birački spisak dostupni su na sledećim linkovima:  

http://mostar.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Zahtev_za_upis_u_birački_spisak_u_Republici_Srbiji.pdf

http://mostar.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Zahtev_za_upis_u_birački_spisak_podataka_da_će_birač_glasati_u_inostranstvu.pdf

 



Sastanak novoimenovanog šefa Konzularne kancelarije Republike Srbije u Drvaru Stefana Nedeljkovića sa načelnicom opštine Drvar i predsednicom Opštinskog veća Drvar

Novoimenovani šef Konzularne kancelarije Republike Srbije u Drvaru Stefan Nedeljković, dana 30.10.2023. godine sastao se sa načelnicom opštine Drvar Dušicom Runić i predsednicom Opštinskog veća Vanjom Krnetom. Sagovornice su poželele dobrodošlicu Stefanu Nedeljkoviću i obavestile o aktuelnim problemima sa kojima se opština Drvar suočava.

Dušica Runić je obavestila da je najveći problem odliv stanovniptva, kao i da bi od izuzetnog značaja bilo eventualno otvaranje tržnog centra u gradu, te da bi u tom smislu pomoć Republike Srbije bila dragocena.

Vanja Krneta je istakla da je povećan broj dece koja borave u vrtiću na oko 70, te da postoji problem finansiranja vrtića, radija „JP Drvar” i JP „Komunalac“, u kojima kasne isplate zarada za zaposlene.

Stefan Nedeljković se zahvalio na srdačnoj dobrodošlici i istakao da će Republika Srbija i dalje nastaviti da pomaže opštini Drvar kroz projekte, koji doprinose očuvanju nacionalnog jezika, kulture i običaja, kao i da će prioritet biti zaustavljanje odliva mladog stanovništva i stvaranje uslova za povratak onih koji su već otišli. U tom smislu, naglasio je značaj povećanja broja dece koja borave u vrtiću u Drvaru i poručio da će upoznati nadležne organe R. Srbije sa svim problemima sa kojima se suočava opština Drvar.

Sagovornice su zahvalile na dosadašnjoj pomoći koju R. Srbija nesebično pruža opštini Drvar izrazivši nadu da će tako biti i u narednom periodu.



Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu u oblasti obrazovanja

Obaveštavamo da je Odlukom Ministra spoljnih poslova raspisan Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a koji za cilj imaju upotrebu, učenje, čuvanje, negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog i verskog identiteta, u oblasti obrazovanja.

Konkurs će biti otvoren u periodu od 13. do 23. oktobra 2023. godine.

Sve potrebne informacije dostupne su na sledećem linku - www.dijaspora.gov.rs/konkursi2023.php.



Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije boravio je u dvodnevnoj poseti u Eparhiji zahumsko-hercegovačkoj i primorskoj 23. i 24. septembra 2023. godine.

 

Tokom prvog dana posete Patrijarh srpski Porfirije posetio je manastir Žitomislić, gde ga je dočekao Episkop zahumsko-hercegovački i primorski g. Dimitrije, iguman manastira Danilo, sveštenstvo, monaštvo i verni narod. Svečanom dočeku prisustvovali su episkopi: šumadijski Jovan, bihaćko-pretovački Sergije, vranjski Pahomije i jegarski Nektarije. Ispred Generalnog konzulat R. Srbije u Mostaru svečanom događaju je prisustvovao generalni konzul Vaso Gujić.

Nakon manastira Žitomislić Patrijarh srpski Porfirije posetio je u popodnevnim časovima Prebilovce i obišao hram Vaskrsenja Gospodnjeg sa kriptom u kojoj su pohranjene mošti Svetih mučenika prebilovačkih i hercegovačkih.

Patrijarh Porfirije je tom priliko poručio da se molimo svetim mučenicima prebilovačkim i hercegovačkim, da se oni mole Bogu za nas, da nam daju snage da nosimo svoj Krst, Krst iskušenja koja su istovremeno prostor projave blagodati Božije i da se molimo Bogu da se nikada nikome ne desi ili ponovi ono što su oni vere svoje radi i Krsta časnog pretrpeli.

Patrijarh Porfirije je se zatim u Mostaru sastao u Gradskoj većnici sa gradonačelnikom Mostara Marijom Kordićem. 

Povodom posete Patrijarha srpskog Porfirija Eparhiji zahumsko-hercegovačkoj i primorskoj 23. septembra 2023. godine u Sabornoj crkvi u Mostaru služen je svečani čin doksologije. 

Svečanom činu doksologije su prisustvovali Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije i episkopi: britansko-skandinavski Dositej, vranjski Pahomije, šumadijski Jovan, mileševski Atanasije, gornjokarlovačkog Gerasim, slavonski Jovan, bihaćko-petrovački Sergije, buenosajreski i južno-centralnoamerički i administrator zagrebačko-ljubljanski Kirilo, jegarski Nektarije i zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije. 

U Sabornoj crkvi u Mostaru, 24.septembra 2023. Svetu liturgiju služio je Patrijarh srpski Porfirije, a sasluživali su Mitropolit dabrobosanski Hrizostom, Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, Episkop britansko-skandinavski Dositej, Episkop vranjski Pahomije, Episkop šumadijski Jovan, Episkop mileševski Atanasije, Episkop diseldorfsko-njemački Grigorije, Episkop gornjokarlovački Gerasim, Episkop slavonski Jovan, Episkop bihaćko-petrovački Sergije, Episkop buenosaireski Kirilo, Episkop budimljansko-nikšićki Metodije i Episkop jegarski Nektarije, vikar Patrijarha srpskog i domaćin Episkop zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije, brojno sveštenstvo i sveštenomonaštvo Eparhije zahumsko – hercegovačke i primorske i drugih eparhija SPC.

Na Svetoj liturgiji prisustvovao je predsednik R. Srpske M. Dodik, izaslanik predsednika Srbije A. Šukalo i izaslanik predsednika Skupštine R. Srbije M. Vujadinović, generalni konzul V. Gujić, brojne zvanice i veliki broj vernika iz cele Hercegovine.

U svojoj besedi, Patrijarh srpski Porfirije je između ostalog rekao da će se moliti Bogu da da mir svim narodima u Mostaru i Hercegovini. “Svaka svetinja, svako mesto gde se čovek obraća Bogu jeste svedočenje i ispovedanje istine i činjenice da nismo samo telo i biološka bića, nego duhovna bića i da sve ono što je materijalno, pozvano je da Duhom svetim bude prožeto i da našim podvigom i ljubavlju postane duhovno”, rekao je patrijarh Porfirije.

“Taj trenutak kada smo rušili svetinje jedni drugima, mesta na kojima se sabiramo i molimo Bogu, taj trenutak je bio najveći poraz za sve nas zajedno i najveći mogući pad pred Bogom. Nema divnije stvari nego kada se zidaju svetinje, a naročito kada se porušene svetinje obnavljaju. Blagosloveni smo jer imamo obnovljenu svetinju, jer je to početak našega obnavljanja, obnavljanja u sebi, sa Bogom i međusobno”, dodao je patrijarh.

U daljem obraćanju, Patrijarh srpski Porfirije je naveo da su u obnovi ovoga hrama pokazali brigu i osećanje za mirom i pripadnici drugih naroda i vera. „Da bi iskazali potrebu za mirom učestvovali su u obnovi hrama i mi u obnovi njihovih svetinja. U obnavljanju bližnjeg svako obnavlja sebe i spoznaje činjenicu da niko ne može reći da je sam sebi dovoljan i da sam stiče mir, ljubav radost i lepotu. Sve to postoji kao dar božiji i dato nam je, ali ne da bi smo prisvajali za sebe”, rekao je Patrijarh.

Nakon Svete liturgije, Patrijarh srpski Porfirije prisustvovao je na Donatorskom ručku za obnovu Saborne crkve, na kojem su prisustvovali politički predstavnici iz R. Srpske na čelu sa predsednikom R. Srpske M. Dodikom, politički predstavnici iz Federacije BiH na čelu sa predsednikom FBiH N. Nikšićem. Iz Republike Srbije na Donatorskom ručku su prisustvovali izaslanik predsednika R.Srbije A. Šukalo i izaslanik predsednika NS R. Srbije M. Vujadinović.

Među brojnih zvanicama na Donatorskom ručku su bili i gradonačelnik Mostara, predsednik GV Mostara, gradonačelnici i načelnici iz R. Srpske i Federacije BiH, kao i predstavnici diplomatskog kora iz Ambasade R. Mađarske i GK R. Turske u Mostaru i GK R. Srbije u Mostaru.

Na donatorskom ručku prisutnima se obratio predsednik R. Srpske M. Dodik koji je između ostalog naveo da će R. Srpska obezbediti najmanje tri miliona evra za završetak Saborne crkve Svete trojice u Mostaru.

Episkop Zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije zahvalivši se Patrijarhu srpskom Porfiriju i svim episkopima, kao i svim donatorima koji su podržali obnovu Saborne crkve Svete Trojice u Mostaru, naveo da su R. Srbija i R. Srpska najveći ktitori u dosadašnjoj obnovi Saborne crkve. 

Dvodnevnu posetu Gradu Mostaru, patrijarh srpski Porfirije završio je obilaskom Starog grada, gde je u njegovu čast sa Starog mosta izveden skok u Neretvu.



Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

 U Generalnom konzulatu Republike Srbije u Mostaru svečano je obeležen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Svečanom obeležavanju prisustvovali su načelnik opštine Nevesinje, episkop Zahumsko-hercegovački i primorski g. Dimitrije sa sveštenstvom SPC u Mostaru, iguman manastira Žitomislić sa sveštenstvom manastira i predstavnicima muzeja Žitomislić, predstavnici Kancelarije Vlade Republike Srpske u Mostaru, zamenik predsednika opštinskog Veća Ravno, načelnik opštine Istočni Mostar, član opštinskog Veća Stolac, predstavnici i članovi srpskih udruženja i organizacija koje deluju na području grada Mostara.

U prigodnom obraćanju generalni konzul V. Gujić istakao je značaj obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, i tom prilikom podsetio je i na bitne dogovore R. Srbije i R. Srpske prilikom ustanovljavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave a na kojima je potrebno zajednički raditi u budućnosti. To se pre svega odnosi na oblasti u sferi obrazovanja, očuvanja jezika i pisma, istorije, književnosti, ujednačavanju školskih programa, ustanovljavanju zajedničkih memorijala, podrške mladima u zapošljavanju i u drugim oblastima.

Na svečanom skupu obratio se i episkop ZHiP g. Dimitrije i tom prilikom istakao da je jedinstvo srpskog naroda jako važno i da srpski narod ima više identiteta, a koji su se razvijali u različitim okruženjima. Da bi se jedinstvo ostvarilo u svoj svojoj punoći, važno je da se čuje glas Srba posvuda, da se neguje kultura dijaloga, da se o svemu može pričati i da se može čuti svačiji glas.



Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u Drvaru

U Drvaru je, treći put zaredom, svečano obeležen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, 15. septembar. Svečanosti su prisustvovali čelnici opštine Drvar, srpski poslanici u Kantonu 10, sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve, kao i brojni građani Drvara.

Načelnica Opštine Drvar, Dušica Runić je u svom obraćanju istakla zadovoljstvo što se Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave obeležava i u Drvaru, najvećoj srpskoj povratničkoj opštini u Federaciji BiH. Dodala je da Srbi u Drvaru poštuju svaku veru i naciju, ali da isto tako iznad svega vole svoje, ponosni na svoju veru, na svoj jezik i pismo, običaje i tradiciju, na bogatu istoriju i kulturu. Istakla je nesebičnu pomoć koju Srbija i Srpska pružaju Drvaru. Poručila je da jedinstveni i ponosni, pod našom zastavom jedino možemo koračati u sigurnu budućnost.

Konzul J. Đorđević je istakao značaj obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, posebno za Drvar kao najveće srpske opštine u Federaciji BiH, ali i za druge povratničke opštine koje njemu gravitiraju. Naglasio je značaj iskazivanja jedinstva Srba na ovim prostorima, kao zaloga bolje budućnosti, za očuvanja nacionalnog identiteta, kulture, jezika i pisma, ali i ukupnog prosperiteta povratničkih opština na ovim prostorima. Dodao je da će u tome, kao i do sada, imati bezrezervnu pomoć i podršku R. Srbije kao njihove matice.

Nakon završetka svečanog dela, upriličen je bogat kulturno-umetnički program u kome su učestvovali učenici osnovne i srednje škole u Drvaru, talentovani Drvarčani, članovi Srpskog kulturno-umetničkog društva "Gavrilo Princip" iz Bosanskog Grahova i Amaterskog kulturno-umetničkog društva "Mira Lukač" iz Drvara.



Poseta generalnog konzula R. Srbije u Mostaru Vase Gujića opštini Glamoč

Generalni konzul Republike Srbije u Mostaru Vaso Gujić i konzul u Konzularnoj kancelariji u Drvaru Jugoslav Đorđević, posetili su 11. 09. 2023. godine opštinu Glamoč i tom prilikom se susreli sa načelnikom opštine, gospodinom Nebojšom Radivojšom.

Na sastanku, upriličenom tim povodom, načelnik opštine gospodin Radivojša je informisao sagovornike o stanju u opštini, problemima sa kojima se suočava u svom radu, pravcima i perspektivama razvoja opštine.

Zahvalio se Republici Srbiji na naporima i pomoći koju pruža opštinama u Federaciji BiH, među kojima je i opština Glamoč, u osnaživanju povratničkih domaćinstava realizacijom različitih projekata, i izrazio uverenje da će se pomoć Republike Srbije nastaviti i u narednom periodu.

Generalni konzul Vaso Gujić se zahvalio načelniku opštine gospodinu Radivojši na prijemu i istakao, da će Republika Srbija, u narednom periodu, još snažnije pomoći i podržati razvoj i osnaživanje povratničkih domaćinstava kako u Republici Srpskoj, tako i u Federaciji BiH, sa akcentom na opštinama Glamoč, Drvar, Bosansko Grahovo i Bosanski Petrovac.

Tokom posete generalni konzul Gujić i konzul Đorđević posetili su manastir Veselinje i Spomen-hram glamočkih novomučenika, posvećen za 1381 Srbina sa prostora Glamoča, stradalih tokom Drugog svetskog rata.



Obeležavanje stradanja Srba u Garavicama

U organizaciji Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Vlade Republike Srpske, u Spomen-području u Garavicama kod Bihaća, jednom od najvećih stratišta srpskog naroda u NDH, 02. septembra je obeležena 82 godina od ustaškog zločina nad 12.000 Srba, među kojima je bio i veliki broj dece.

Parastos za ubijene srpske civile služilo je sveštenstvo Bihaćko-petrovačke eparhije, a u ime institucija Republike Srpske vence su položili predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić i ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Danijel Egić. Vence i cveće položili su i srpski predstavnici u institucijama BiH, predstavnici više lokalnih zajednica iz Republike Srpske, SUBNOR-a Srpske, nevladinih organizacija i udruženja od javnog interesa proisteklih iz Odbrambeno-otadžbinskog rata, Odbora „Garavice 1941“ i Udruženja građana „Una“, potomci stradalih, kao i brojni građani.

U ime Republike Srbije venac je položio konzul J. Đorđević.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je u svom obraćanju rekao da Garavice ne smeju nestati iz kolektivnog sećanja srpskog naroda i ukazao na sraman odnos lokalnih i kantonalnih vlasti prema tom mestu u Bihaću, što pokazuje zapušteno i oskrnavljeno spomen-obilježje koje podseća na 12.000 Srba pobijenih u NDH pre 82 godine. Oni su stradali samo zato što su Srbi pravoslavne vere. Naglasio je probleme sa kojima se suočavaju u vezi sa izgradnjom kompleksa, te da će stoga pokušati sa našom Crkvom da se izgradi spomen-kapela sa imenima svih žrtava. Istakao je da će pokušati Garavice postaviti na najveći nivo kolektivnog sećanja na stradanje i genocid koji je počinjen nad Srbima. Ukazao je da u Garavicama nema predstavnika međunarodne zajednice, ali ni predstavnika lokalnih i kantonalnih vlasti da iskažu poštovanje prema žrtvama. Podsetio je da je u Bihaću pred rat živelo 43,7 odsto Srba, a da ih danas nema ni u marginalnim statistikama.

Prisutnima se prigodnim govorom obratio i predsednik Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, kao i predsednik Udruženja “Gravice 1941“ Nebojša Kušptrilović.

Početkom Drugog svetskog rata 1941. godine ustaše su u mestu Garavice, jednom od najvećih stratišta srpskog naroda u NDH, pobile 12.000 srpskih civila, a među žrtvama je bio i veliki broj dece.



Pomen poginulim Srbima na Petrovačkoj cesti u akciji „Oluja“

U okviru dvodnevne posete Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u pratnji Episkopa Bihaćko-petrovačkog Sergija položili su vence na spomen-obeležje na Petrovačkoj cesti, gde je 7. avgusta 1995. godine granatirana kolona srpskih izbeglica.

„28 godina je prošlo, a bezbroj puta sam pomislio na kolonu izmučenih izbeglica koje su prolazile ovuda i kako su stradali. Godinama nismo obeležavali tragediju naših ljudi. Na ovom mestu, na Petrovačkoj cesti, desetoro ljudi je ubijeno samo zato što su Srbi. Od tih desetoro četvoro je dece - Jovica Drča, Nevenka i Žarko Rajić, Darko Vuković. Poštujemo hrvatske i bošnjačke žrtve, ali nemojte da nas terate da zaboravimo decu, ubijenu jer su nosila srpsko ime i prezime“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je "u bivšoj Jugoslaviji 45 godina namerno prećutkivano sve o teškim, najstrašnijim zločinima koji su se događali u NDH".

"Valjda je to bilo bogougodno da ćutimo, jer time nismo nikoga izazivali. Čim bismo rekli neku reč, bili bismo prokazivani, napadani i optuživani da nešto rušimo. Oni koji bi bili hrabri, retki koji su bili hrabri, u stvari bi gradili šansu za opstanak, jer od prećutkivanja nema ništa. Mi ne tražimo od drugih da prećutkuju zločine nad svojim narodom, naprotiv, o tome mora da se govori, ali ni mi više nećemo da ćutimo o teškim zločinima nad našim srpskim narodom", poručio je predsednik i istakao da „sećanjem na ubijenu decu branimo budućnost“. Pomenu su prisustvovale stotine građana iz povratničkih srpskih opština u Federaciji BiH, građani koji su bili u koloni kada je bombardovana, srpski povratnici u Bosanski Petrovac, predsednik Opštinskog veća Bosanski Petrovac, načelnici opština Drvar, Bosansko Grahovo, Glamoč, Drinić i Istočni Drvar.

Događaju su prisustvovali generalni konzul Vaso Gujić i konzul u Drvaru Jugoslav Đorđević.



Obeležavanje Dana opštine Drvar

U prisustvu brojnih gostiju i zvaničnika, obeležen je 27. jul, Dan opštine Drvar i godišnjica ustanka naroda BiH protiv fašizma. Tim povodom, brojne delegacije su položile vence na Spomenik žrtvama fašizma.

Svečanoj akademiji su prisustvovali izaslanik predsednika R. Srbije, narodni poslanik u NS R. Srbije Sanja Lakić, ataše ruske Ambasade u BiH Ilija Serov, konzul R. Srbije u Drvaru, Jugoslav Đorđević, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srpske Anja Ljubojević i predstavnici srpskog naroda u institucijama BiH i Federacije BiH.

Načelnik opštine Drvar, Dušica Runić je istakla važnost razvoja ove lokalne zajednice ali i poteškoće sa kojima se susreću počevši od ekonomskih do društvenih. Podsetila je da su 27. jula 1941. godine Drvarčani pokazali neizmernu hrabrost i da se danas, 82 godine kasnije, njihova borba za opstanak na ognjištima nastavlja, iako je prošlost ostavila duboke bore na svakom pojedincu, kao i na licu Drvara. Istakla je ogromnu podršku koju Drvaru pružaju Republika Srbija i Republika Srpska, zahvaljujući čemu se građani Drvara mogu nadati boljoj budućnosti.

Izaslanik predsednika R. Srbije, narodni poslanik u NS R. Srbije Sanja Lakić je istakla da će Srbija uvek biti uz Drvar i pomagati ovoj lokalnoj zajednici s ciljem daljeg napretka u svim sferama. "Želja nam je da se Drvar razvija i obnavlja ali i da se zaustavi odliv mladog stanovništva, da se deca rađaju ali i da se vraćaju stanovnici u Drvar", poručila je S.Lakić.

Izaslanik predsednika R. Srbije narodni poslanik u NS R. Srbije Sanja Lakić, načelnica opštine Dušica Runić i konzul Jugoslav Đorđević su posetili Manastir Rmanj u Martin brodu i tom prilikom imali susret i veoma sadržajan razgovor sa Episkopom bihaćko-petrovačkim g. Sergijem.



Poseta generalnog konzula Vase Gujića Opštini Bosanski Petrovac

Generalni konzul Republike Srbije u Mostaru Vaso Gujić je 29.06.2023. godine posetio Opštinu Bosanski Petrovac i tom prilikom se sastao sa presedavajućim Opštinskog Veća Nemanjom Davidovićem. Presedavajući Opštinskog Veća Davidović je upoznao Generalnog konzula sa aktivnostima veća, kao i stanjem i problemima sa kojom se suočava srpska zajednica u Bosanskom Petrovcu. Predsedavajući Veća Davidović se posebno zahvalio Republici Srbiji za nesebičnu brigu i pomoć koju pruža Opštini Bosanski Petrovac i izrazio nadu da će se sa tim aktivnostima nastaviti i u narednom periodu.

Generalnog konzul Gujić sastao se, u kancelariji Eparhije, sa Njegovim Preosveštenstvom Episkopom bihaćko-petrovačkim g. Sergijem. Episkop Sergije je upoznao Generalnog konzula sa radom, duhovnim i materijalnim delovanjem i izgradnji Eparhije bihaćko-petrovačke na područjima koje ona obuhvata.

Takođe, generalni konzul Gujić se, u zgradi Opštine Bosanski Petrovac, sastao sa načelnikom Opštine, gospodinom Mahmutom Jukićem. Načelnik Opštine gospodin Jukić upoznao je Genralnog konzula sa najznačajnijim projektima koji se trenutno realizuju u Opštini Bosanski Petrovac, kao i sa planovima opštine u narednom periodu. Generalni konzul Gujić se zahvalio na srdačnom prijemu i izrazio uverenje za unapređenje buduće saradnje Generalnog konzulata i Opštine Bosanski Petrovac.



Poseta dece iz Zvečana Mostaru

Generalni konzul Republike Srbije u Mostaru Vaso Gujić je pred Sabornom crkvom u Mostaru, zajedno sa starešinom Saborne crkve Duškom Kojićem, predsednicom SPKD “Prosvjeta“ GO Mostar Sanjom Bjelicom Šagovnović i decom iz „Prosvjetine škole“, prisustvovao dočeku dece iz opštine Zvečan, AP Kosovo i Metohija, i tom prilikom deci poželeo toplu dobrodošlicu.

Doček dece sa Kosova i Metohije realizovan je u sklopu projekta „Spojimo decu Kosova i Metohije i Republike Srpske“ a u organizaciji Odbora za pomoć Kosovu i Metohiji.

Grupa od 46 dece iz opštine Zvečan sa Kosova i Metohije borvi u Nevesinju i smeštena su u nevesinjskim porodicama, koji će im biti domaćini narednih sedam dana.

Deca su u posetu svojim vršnjacima u Mostar došla u pratnji načelnika opštine Nevesinje Milenka Avdalovića, direktorice nevesinjske Osnovne škole Mare Šaran i nastavnika Osnovne škole iz Zvečana.

Pored Saborne crkve, deca sa Kosova i Metohije su posetila Staru crkvu, Vladičanski dvor, Generalni Konzulat Republike Srbije, Stari grad, Stari most i park Alekse Šantića.



Obeležavanje Dana pobede nad fašizmom, 9. maj

Povodom Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, u znak pijeteta prema stradalim sunarodnicima, generalni konzul Vaso Gujić položio je venac na Spomenik palim borcima i civilnim žrtvama srpske nacionalnosti poginulim u Drugom svetskom ratu, koji se nalazi u naselju Baćevići kod Mostara.

Spomenik je podignut 1971. godine u čast 53 meštana Baćevića srpske nacionalnosti, koja su poginula tokom Drugog svetskog rata. Na spomeniku su ispisana imena meštana od kojih je 20 poginulo kao borci NOR-a, a 33 meštana Baćevića je ubijeno od strane Ustaša u periodu od 1941. do 1945. godine.

Tokom ratnih sukoba devedesetih u BiH, spomenik je devastiran i obnovljen sredstvima meštana srpske nacionalnosti iz Baćevića i Grada Zrenjanina, tokom 2022. godine.



Dan pobede nad fašizmom

Povodom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, 9. maja, konzul J. Đorđević je položio venac na Spomenik žrtvama fašističkog terora u Drugom svetskom ratu u Drvaru.

Istim povodom, vence su položili i načelnica Opštine Drvar D. Runić sa saradnicima, kao i delegacija Opštinskog odbora SNSD-a Drvara.



Otvaranje knjige žalosti u Generalnom konzulatu R. Srbije u Mostaru i Konzularnoj kancelariji u Drvaru

Povodom velike tragedije koja se dogodila u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, Odlukom Vlade Republike Srbije od 3. maja 2023. godine, proglašena je trodnevna žalost na teritoriji Republike Srbije, počevši od 5. maja, zaključno sa nedeljom 7. majem 2023. godine.

Tim povodom, u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Mostaru i Konzularnoj kancelariji u Drvaru 5. maja 2023. godine biće otvorena knjiga žalosti u vremenu od 10.00 do15.00 časova.



Poziv Bosni i Hercegovini da se pridruži Otvorenom Balkanu

Mostar, 2. maj 2023. Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izrazila je danas nadu da će region nastaviti da razvija odnose i prosperitetan Balkan za sve svoje privrednike i uputila poziv Bosni i Hercegovini da se pridruži inicijativi Otvoreni Balkan.

Pre samo 48 sati bila sam u Zagrebu, nadam se da ćemo i u narednim nedeljama da nastavimo ovim putem da razvijamo odnose i prosperitetan Balkan za sve naše privrednike, poručila je Brnabić na svečanom otvaranju Sajma privrede u Mostaru.

Premijerka je ukazala na to da je u poslednjih 10 godina udvostručena privredna razmena između Bosne u Hercegovine i Srbije.

Prema njenim rečima, tržište BiH je važno za Srbiju. BiH je drugi izvozni partner, Nemačka je prva, dok je Srbija Bosni i Hercegovini treći izvozni partner.

Samo ovi parametri govore o tome koliko smo jedni drugima važni. Pozivam Bosnu i Hercegovinu da se pridruži inicijativi Otvoreni Balkan, inicijativi o otvaranju granica, ponovila je Brnabić.

Ona je istakla da je ovo šesta godina zaredom da Srbija učestvuje na sajmu.

U Mostaru boravi i delegacija Privredne komore Srbije, a na štandu naše zemlje prisutno je 14 izlagača.

Brnabić se pre otvaranja sajma sastala i sa zamenikom predsedavajućeg Domu naroda Parlamentarne skupštine Draganom Čovićem i sa predsedavajućom Vijeću ministara Bosne i Hercegovine Borjanom Krišto.

Nastavljamo da unapređujemo saradnju zarad našeg regionalnog prosperiteta, napisala je premijerka na svom Tviter nalogu nakon susreta sa Čovićem.

Brnabić je sa Krišto razgovarala o regionalnoj trgovinskoj saradnji, zajedničkom radu na ekonomskim potencijalima i infrastrukturnoj povezanosti u cilju daljeg razvoja dveju zemalja.



Konkurs za dodelu stipendija u okviru projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ za školsku 2022/2023. godinu

Obaveštavamo da je objavljen Konkurs za dodelu stipendija u okviru projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ za školsku 2022/2023. godinu.

Rok za prijavu je 26.05.2023. godine,a informacije o konkursu možete naći na veb sajtu Ministarstva prosvete https://prosveta.gov.rs/vesti/konkurs-za-dodelu-stipendija-u-okviru-projekta-srbija-za-srbe-iz-regiona-za-skolsku-2022-2023-godinu/

Napominjemo da se u Generalni konzulat Republike Srbije - Mostar i Konzularnu kancelariju Repuplike Srbije - Drvar isključivo dostavlja tražena dokumentacija, a o izboru kandidata odlučuje posebna komisija Ministarstva prosvete R.Srbije.

Za sve dodatne informacije obratiti se Ministarstvu prosvete Republike Srbije.



OBAVEŠTENjE - NERADNI DANI

Povodom Sretenja – Dana državnosti Srbije, Generalni konzulat Republike Srbije u Mostaru neće raditi 15. i 16. februara 2023. godine



Poseta predsednika Gradske opštine Zemun Gavrila Kovačevića Drvaru, 4. februara 2023. godine

Predsednik Gradske opštine Zemun Gavrilo Kovačević boravio je sa saradnicima u poseti Drvaru, tokom koje se sastao sa načelnicom Opštine Drvar Dušicom Runić. Tokom razgovora je istaknut značaj poseta zvaničnika R. Srbije Drvaru, kao najvećoj srpskoj povratničkoj opštini u Federaciji BiH. Istaknut je značaj politike koju predsednik A. Vučić vodi i u tom kontekstu pomoći koju Vlada R. Srbije pruža Drvaru i povratničkim opštinama u Federaciji BiH, što je od neprocenjive važnosti za opstanak i ostanak Srba na ovim zapadno-krajiškim prostorima.

D. Runić je upoznala gosta sa aktuelnim političkim i privrednim trenutkom u Drvaru, problemima sa kojima se suočava u svom radu, kao i sa ukupnim dešavanjima u opštini u proteklom periodu, koji su u velikoj meri uticali na funkcionisanje opštine u celini. Izrazila je zadovoljstvo posetom i uverenje da ona predstavlja početak saradnje između dve opštine.

G. Kovačević je istakao da se poseta realizuje u kontekstu ukupne politike koju predsednik A. Vučić i Vlada Srbije vode, sa ciljem uspostavljanja što tešnje saradnje sa Srbima u regionu i dijaspori, kao i pružanja odgovarajuće pomoći u skladu sa svojim mogućnostima.

Dodao je da je ova poseta početak, da postoje mogućnosti za saradnju u mnogim oblastima u kojima dve opštine treba da uspostave što tešnju saradnju, imajući u vidu i činjenicu da u Zemunu živi i radi veliki broj građana sa ovih prostora, kao i da deluju udruženja koja predstavljaju sponu saradnje i održavanja veza sa sunarodnicima u ovim krajevima.

Predsednik opštine Zemun D. Kovačević sa saradnicima, načelnica D. Runić i načelnica opštine Istočni Drvar M. Ivanković, posetili su Konzularnu kancelariju u Drvaru gde su se zadržali u dužem razgovoru. Svim aktivnostima tokom posete delegacije opštine Zemun prisustvovao je konzul Jugoslav Đorđević.



Odluke o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić doneo odluku broj 17/30-2023/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu,

a koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. i odluku 18/30-2023/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu a koji imaju za cilj upotrebu, učenje, čuvanje, negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog,etničkog i verskog identiteta. Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima: https://wwww.dijaspora.gov.rs/konkursi.html i https://www.mfa.gov.rs



Obeležavanje školske slave Svetog Save u Mostaru i Drvaru

U Vladičanskom dvoru u Mostaru 27. Januara 2023. godine je održana tradicionalna Svetosavska akademija u organizaciji Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva ”Prosvjeta” Gradski odbor Mostar i Srpske pravoslavne crkvene opštine Mostar.

U programu su učestvovala učenici ”Prosvjetine škole srpskog jezika, istorije i kulture” iz Mostara, “Prosvjetin” dečji hor „Aleksa“ iz Mostara i deca koja pohađaju pravoslavnu veronauku.

Besedu je održao jerej Marko Gojačić, koji je govorio o životu Svetog Save kao svetitelja i njegovom velikom doprinosu u srpskoj srednjovekovnoj knjiženosti i prosvetiteljstvu.

Svetosavskoj akademiji u Mostaru su prisustvovali generalni konzul Vaso Gujić, potpredsednik gradskog veća Grada Mostara Velibor Milivojević, sveštenici SPC i brojni pripadnici srpske zajednice iz Mostara.

Učenici i profesori Osnovne škole „Drvar“ su 27. januara obeležili školsku slavu Svetog Savu, u prisustvu velikog broja učenika, profesora i roditelja.

Nakon prigodnog obraćanja direktorke škole, Dubravke Kunić, drvarski paroh Siniša Serdar je osveštao savski kolač i žito, i održao prigodnu besedu o Svetom Savi, prvom srpskom arhiepiskopu, prosvetitelju i tvorcu zakonodavstva, kao i začetniku srpske srednjovekovne književnosti i pismenosti, i zaštitniku prosvetnih ustanova.

U kulturno-zabavnom delu programa, učenici su izveli program tokom koga su recitovali prigodne pesme u čast Savindana i prigodan kulturno-zabavni program u izvođenju školskog hora.

Obeležavanju školske slave su prisustvovali načelnica Opštine Drvar Dušica Runić sa saradnicima, načelnica Opštine Istočni Drvar Milka Ivanković, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, kao i konzul Jugoslav Đorđević.



Poseta generalnog konzula Vase Gujića mostarskom biskupu Petru Paliću

Generalni konzul Generalnog konzulata R. Srbije u Mostaru Vaso Gujić posetio je 2. decembra 2022. godine biskupa mostarskog –duvanjskog i apostolskog upravitelja trebinjsko-mrkanskog Petra Palića.

Tom prilikom, biskup Petar Palić poželeo je dobrodošlicu generalnom konzulu, upoznao ga sa jurisdikcionim područjem ove biskupije i razmenjena su mišljenja po pitanju buduće saradnje.

Generalni konzul Vaso Gujić zahvalio se biskupu na srdačnom prijemu i izrazio uverenje za unapređenje buduće saradnje konzulata i Mostarske biskupije.



Poseta generalnog konzula Vase Gujića mostarskom muftiji Salemu ef. Dedoviću

Generalni konzul Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru Vaso Gujić posetio je 1. decembra 2022. godine mostarskog muftiju Salema ef. Dedovića.

Službena poseta generalnog konzula je upriličena u zgradi Muftijstva mostarskog. Tom prilikom, muftija mostarski poželeo je dobrodošlicu generalnom konzulu i upoznao ga sa radom i aktivnostima Islamske zajednice na jurisdikcionom području ovog Muftijstva.

Generalni konzul Vaso Gujić zahvalio je mostarskom muftiji na srdačnom prijemu i izrazio uverenje za unapređenje buduće saradnje konzulata i Islamske zajednice u Mostaru.



Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, doneo je odluku broj 361/30-2022/01,dana 16.novembra 2022. godine, kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:

- organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu,

- udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja,

- diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije,

- crkve i verske zajednice,

- predlog za dodelu nacionalnog priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti o jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Uvid u raspisani javni poziv možete izvršiti na sledećim linkovima:

https://www,mfa.gov.rs

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi

 



Otvaranje izložbe pod nazivom „No concept“ u muzeju manastira Žitomislić

U muzeju manastira Žitomislić, generalni konzul Vaso Gujić prisustvovao je otvaranju izložbe pod nazivom „ No concept“, kojom ovaj muzej nastavlja svoj ciklus bogatih kulturnih sadržaja.

Na izložbi su predstavljeni radova 18 mladih akademskih umjetnika iz Crne Gore. Cilj izložbe je afirmacija mladih umjetnika i kreiranje bogate kulturne ponude za grad Nikšić, a 18 umjetnika i 18 djela je simbolika 18. septembra, dana grada Nikšića.

Pozdravljajući prisutne goste, iguman manastira Žitomislić, Danilo (Pavlović) naglasio je da ova izložba nastavak muzejske tradicije promovisanja međureligijske, međunacionalne i interkulturalne saradnje.

„Po prvi puta sada izlazimo izvan granica Bosne i Hercegovine i po prvi put kod nas gostuju gosti sa strane, odnosno iz Crne Gore. Ovih dana potpisaćemo i memorandum o saradnji sa njihovim Sekretarijaom za kulturu i na taj način nastaviti saradnju sa Nikšićem“, rekao je iguman Danilo.

Podsjetio je na uspješnu godinu rada muzeja, u kojoj ostvarena saradnja sa muzejima iz Sarajeva i Travnika, saradnja sa HKD Napredak, sa raznim kulturnim institucijama i udruženjima koja se bave staranjem o djeci bez roditeljskog staranja i djeci s poteškoćama u razvoju.

Izložbu je svečano otvorio načelnik opštine Nikšić, g. Marko Kovačević, rekavši da je "manastir Žitomislić simbol obnove i ponovnog stvaranja tako da smo i mi simbolično izabrali da sarađujemo sa muzejom Žitomislić i sa manastirom".

"I mi želimo da obnovimo sebe kako je ova svetinja sebe obnavljala ma koliko da je loše stanje bilo u prošlosti“, rekao je Kovačević, dodavši da im je izuzetno zadovoljstvo da ostvaruju kulturnu saradnju između Nikšića i Mostara i da se spaja tradicionalno u našoj kulturi i ono novo i moderno.



Generalni konzul R. Srbije u Mostaru Vaso Gujić sastao se u zgradi Vlade Hercegovačko-neratvanskog kantona sa Predsednikom Vlade gospodinom dr.sc. Nevenkom Hercegom.

Predsednik Vlade HNK čestitao je Generalnom konzulu na imenovanju i upoznao ga sa aktivnostima Vlade, sa posebnim akcentom na ustavno-pravni položaj srpskog naroda, kao i ukupnim političkim prilikama u kantonu.

Istakao je, da je nedavnim izmenama Ustava HNK, osigurana konstitutivnoost Srba u ovom Kantonu. Razmenjena su mišljenja o privredi, kao i o ukupnom privrednom okruženju za strana ulaganja u kantonu.

Predsenik Vlade Herceg je istakao da Vlada, kroz donošenje niza zakona, stvra pravni okvir za još snažnije privredne aktivnosti i izrazio nadu da će kantonalni potencijal biti prepoznat i među investitorima iz Republike Srbije. Gneralni konzul Gujić je zahvalio predsedniku Hercegu na prijemu i izrazio spremnost za nastavkom i dodatnim razvijanjem uspešne saradnje koju ostvaruje Generalni konzulat sa Vladom Hercegovačko-neratvaskog kantona, kao i podršci koju Vlada pruža srpskoj zajednici u kantonu a posebno u gradu Mostaru.



Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u Generalnom konzulatu R. Srbije u Mostaru i Konzularnoj kancelariji u Drvaru

U Generalnom konzulatu R. Srbije u Mostaru je svečano obeležen Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Obeležavanju ovog praznika u GK R. Srbije u Mostaru su prisustvovali: Episkop zahumsko hercegovački i primorski Dimitrije sa sveštenicima SPC iz Mostara, predstavnici Kancelarije Republike Srpske u Mostaru, zamenik predsednika Gradskog vijeća Mostara i gradski većnik Velibor Milivojević, predsednik Koordinacije Srba u Mostaru Dušan Golo sa predstavnicima udruženja koja su članovi Koordinacije.

U obraćanju prisutnima, generalni konzul Vaso Gujić je rekao da taj dan treba da nas podseti na značaj srpskog jedinstva, pogotvo u uslovima u kojima se nalazi srpska zajednica u Mostaru ili drugim delovima van matice Srbije.

Takođe, generalni konzul Vaso Gujić je naveo da je 15. septembar odabran jer je to jedan od najznačajnijih datuma u istoriji srpskog naroda, pošto je na taj dan došlo do proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.

Govoreći o značaju jedinstva Srba u teškim istorijskim trenucima, izrazio je nadu da ćemo i sada i ubuduće biti spremni da bilo koji pojedinačan interes stavimo po strani kako bi zajedništvom mogli da se izborimo za mesto koje nam pripada. „Živeo srpski narod, živela Republika Srpska, živela Srbija“, rekao je Gujić.

Episkop zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije je obrativši se prisutnima poručio da će jedinstvo biti pravo samo onda kada se izgradi na dobru, na vrlini, na čestitosti i poštenju. ''Sloboda u Jevanđelju nije vezana za spoljašnju slobodu, nego za slobodu od bilo kakve naše nevaljalštine i nečega što nije prilično obrazu ljudskom i obrazu Srba koji su probijali Solunski front. Treba da se setimo naših dedova i pradedova koji su nam doneli slobodu i da se trudimo da budemo dostojni potomci'', rekao je episkop Dimitrije.

U Drvaru je svečano obeležen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u organizaciji opštine Drvar.

 

Svečanosti su prisustvovali čelnici opštine Drvar, odbornici, srpski poslanici u Kantonu 10, sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve, kao i brojni građani Drvara. Ispred Konzularne kancelarije u Drvaru prisustvovao je konzul Jugoslav Đorđević.

Načelnica Opštine Drvar Dušica Runić u obraćanju prisutnima istakla je zadovoljstvo što se Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave obeležava i u Drvaru, najvećoj srpskoj povratničkoj opštini u Federaciji BiH. Navela je da Srbi u Drvaru poštuju svaku veru i naciju, ali da isto tako iznad svega vole svoje, ponosni na svoju veru, na svoj jezik i pismo, običaje i tradiciju, na bogatu istoriju i kulturu.

Zahvalila se na nesebičnoj pomoći koju Srpska i Srbija pružaju Drvaru.

Šef Konzularne kancelarije J. Đorđević je, između ostalog naglasio, značaj iskazivanja jedinstva Srba na ovim prostorima, kao zaloga bolje budućnosti, za očuvanja nacionalnog identiteta, kulture, jezika i pisma, ali i ukupnog prosperiteta povratničkih opština na ovom području.



Obeležavanje „Dana sećanja“ u Drvaru

Povodom izgradnje i otvaranja Spomen obeležja poginulim borcima i civilnim žrtvama u ratu 1992-1995, u organizaciji Opštinske boračke organizacije Drvar-Istočni Drvar i Opštine Drvar, 13. septembra 2022. godine je održana manifestacija „Dani sećanja“. Tom prilikom je otkriveno Spomen obeležje čiju su izgradnju finansijski pomogle Republika Srbija i Republika Srpska. Na mermernim pločama poređanim oko Spomen obeležja u obliku krsta, ispisana su imena 258 poginulih boraca, 34 borca koji su stradali van zone borbenih dejstava i imena 70 civilnih žrtava rata.

Ceremoniji otvaranja su prisustvovali savetnik predsednika Republike Srbije Milorad Veljović, ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Dragan Lukač, generalni konzul Republike Srbije u Mostaru Vaso Gujić, šef Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru sa sedištem u Drvaru Jugoslav Đorđević, predstavnici boračkih organizacija iz Republike Srpske i Drvara, Udruženja boraca otadžbinskog rata, brojni gosti i građani Drvara.

Izaslanik Predsednika Republike Srbije Milorad Veljović je u svom obraćanju, između ostalog, istakao da je spomenik poginulim borcima Drvara amanet budućim generacijama kako se žrtvuje za svoju otadžbinu i naglasio da će Srbija, kao i do sada, podržati sve aktivnosti od značaja za povratak i ostanak Drvarčana na svojim ognjištima.

Ministar MUP R. Srpske Dragan Lukač je naglasio da je ovaj monumentalni spomenik znak da „naši saborci u stvaranju Republike Srpske nisu zaboravljeni, da mu je velika čast što i lično može da oda poštu svojim saborcima sa kojima je proveo najviše vremena tokom otadžbinskog rata“.

Načelnica Opštine Drvar Dušica Runić je zahvalila vlastima R. Srpske i R. Srbije koje prate sve aktivnosti na poboljšanju života građana Drvara.

Pre početka manifestacije „Dani sećanja“, delegacija R. Srbije i R. Srpske posetila je tekstilni pogon „Jumko“ u Drvaru. Tom prilikom, razgovarano je sa menadžmentom pogona o aktuelnom poslovanju, problemima sa kojima se zaposleni suočavaju u svom radu, kao i budućim planovima u poslovanju. Konstatovano je da je otvaranje i rad pogona „Jumko“ od izuzetno velikog značaja za Drvar, jer zapošljava preko 80 radnika, pretežno žena, koje time rešavaju egzistenciju svojih porodica.

Milorad Veljović je ukazao da je Srbija danas, zahvaljujući predsedniku Vučiću, faktor stabilnosti na ovim prostorima, da je ekonomski stabilna, kao i da je u stanju da pomogne Srbima i van Srbije i da će to uvek činiti.



Otvaranje obnovljenog Spomenika žrtvama srpske nacionalnosti iz Drugog svetskog rata u Baćevićima kod Mostara

U naselju Baćevići kod Mostara, dana 11.09.2022. godine, svečano je otvoren obnovljeni Spomenik žrtvama srpske nacionalnosti poginulim u Drugom svetskom ratu. Obnovljeni spomenik je svečano otvorio Čedomir Janjić, predsednik Skupštine Grada Zrenjanina.

Predsednik Koordinacije Srba Mostar Dušan Golo, obraćajući se prisutnima je rekao da je ovaj spomenik podignut 1971. godine u čast 53 meštana Baćevića srpske nacionalnosti, koja su poginula tokom Drugog svetskog rata. Na spomeniku su ispisana imena meštana od kojih je 20 poginulo kao borci NOR-a, a 33 meštana Baćevića je ubijeno od strane Ustaša u periodu od 1941. do 1945. godine.

Na otvaranju obnovljenog spomenika su prisustvovali: generalni konzul GK RS u Mostaru Vaso Gujić, gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić, predsednik Skupštine Grada Zrenjanina Čedomir Janjić, zamenik predsednika Gradskog veća Mostara Velibor Milivojević, srpski politički predstavnici iz opština Ravno P. Sredanović i Stolac N. Đogo, predsednica MZ Baćevići M. Golo, predsednik Udruženja ratnih vojnih veterana Nevesinje B. Zečević sa članovima Područne jedinice Mostar, predstavnici udruženja Koordinacije Srba Mostar i SDS-a, kao i meštani naselja Baćaevići.

Vence na obnovljeni spomenik palim borcima i civilnim žrtvama srpske nacionalnosti iz Drugog svetskog rata u Baćevićima su položili: generalni konzul Vaso Gujić, predsednik Skupštine Grada Zrenjanina Čedomir Janjić sa delegacijom grada Zrenjanina i predsednik Koordinacije Srba Mostar Dušan Golo.



Otvorene 103. Šantićeve večeri poezije u Mostaru u organizaciji SPKD „Prosvjeta“ GO Mostar i SPKUD „Gusle“

U organizaciji Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva “Prosvjeta” - Gradski odbor Mostar i Srpskog pjevačkog i kulturno umjetničkog društva „Gusle“, 1. septembra 2022. godine, Svečanom akademijom, koja je održana u Sabornoj crkvi Svete trojice u Mostaru, otvorene su 103. „Šantićeve večeri poezije“. Na svečanoj akademiji je nastupio Gudački orkestar Narodnog pozorišta Republike Srpske i solo sopran Katarina Mihajlović.

Ova manifestacija, traje od 2. do 10. septembra 2022. godine. Tokom trajanja manifestacije biće organizovano devet programa na kojima će se biti realizovano nekoliko pesničkih i književnih večeri, pozorišna monodrama i izložba. Najveći deo manifestacije odvijaće se u Mostaru, dok će Izložba „Jovan Dučić – neraskidiva veza sa Šantićem i Mostarom“ biti organizovana u saradnji sa Muzejom Hercegovine Trebinje u Muzeju manastira Žitomislić, a poslednje veče manifestacije „Nevesinje druga Šantićeva kuća“ biće organizovano u Nevesinju u saradnji sa kulturnim društvima i udruženjima iz Nevesinja.

Obraćajući se prisutnima na Svečanoj akademiji, predsednica SPKD „Prosvjeta“-GO Mostar Sanja Bjelica Šagovnović rekla je su 103. Šantićeve večeri poezije u Mostaru posvećene 120. godišnjici od osnivanja Odbora Prosvjete u Mostaru, naglasivši da je to bio jedan od prvih odbora nakon osnivanja društva u Sarajevu od strane tadašnjih 29 srpskih intelektualaca, kao i da je jedan od predsednika mostarskog odbora bio i Aleksa Šantić. Podsetila je da je Mostar bio kulturni i prosvetni centar hercegovačkih Srba i ostao sedište Eparhije Zahumsko-hercegovačke i primorske u Mostaru. „Mostarski kulturni, nacionalni i verski mozaik ne bi bio tako bogat bez mostarskih Srba, Srpske pravoslavne crkve, Prosvjete i Gusala“, navela je S.B. Šagovnović.

Dekan Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu i predsednik Glavnog odbora SPKD „Prosvjeta“ Draga Mastilović govorio je o životu i značaju dela Alekse Šantića, osnivača mostarske Prosvjete. Takođe, dekan D. Mastilović je podsetio na važnost tadašnje mostarske gimnazije i na činjenicu da je ova škola iznedrila brojne intelektualce u najtežim istorijskim vremenima, a da je Prosvjeta stipendirala na stotine srednjoškolaca koji su nakon toga odlazili u svet i posle toga se vraćali u svoju zemlju. U završnoj reči svog obraćanja, dekan D. Mastilović je proglasio 103. Šantićeve večeri poezije otvorenim.

Svečanom otvaranju navedene manifestacije su prisustvovali: episkop Zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije, generalni konzul R. Srbije u Mostaru V. Gujić, generalni konzul R. Hrvatske u Mostaru M. Babić, generalni konzul R. Turske u Mostaru J. Ergun, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara BiH S. Košarac, sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama AP Vojvodine D. Milošević, poslanik u PS BiH Lj. Miljanović, poslanici u NS R. Srpske I. Taminidžija i V. Lakić, gradonačelnik Mostara M. Kordić, predsednik Gradskog veća Mostara S. Marić, potpredsednik Gradskog veća Mostara V. Milivojević, načelnik opštine Nevesinje M. Avdalović, sveštenici SPC iz Mostara, kao i predstavnici iz kulturnog i javnog života Mostara i brojni građani.(M. Bakoč)



Obeležavanje stradanja Srba u Garavicama

U organizaciji Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Vlade Republike Srpske, u Spomen-području u Garavicama kod Bihaća, jednom od najvećih stratišta srpskog naroda u NDH, 03. septembra je obeležena 81 godina od ustaškog zločina gde je ubijeno oko12.000 Srba, među kojima je bio i veliki broj dece.

Parastos za ubijene srpske civile služilo je sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve a u ime institucija Republike Srpske vence su položili savetnik srpskog člana Predsedništva BiH Radovan Kovačević i savetnik ministra rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Milan Torbica. Vence i cveće položili su i srpski predstavnici u institucijama BiH, predstavnici više lokalnih zajednica iz R. Srpske, SUBNOR-a R. Srpske, nevladinih organizacija i udruženja od javnog interesa proisteklih iz Odbrambeno-otadžbinskog rata, Odbora „Garavice 1941“ i Udruženja građana „Una“, potomci stradalih, kao i brojni građani.

U ime Ambasade Republike Srbije u Bosni i Hercecogovini venac je položio konzul Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru sa sedištem u Drvaru Jugoslav Đorđević.

Prisutnima su se obratili R. Kovačević, M. Torbica i predsednik Odbora „Garavice 1941“ N. Kuštrinović. Istaknuto je da su Garavice jedno od najvećih stratišta srpskog naroda u NDH i da izvršioci ovih zločina nikada nisu odgovarali. Ukazano je da su stradanje i egzodus Srba sa područja Bihaća nastavljeni i u proteklom ratu i da je sprovedeno njihovo etničko čišćenje. R. Kovačević je, između ostalog, istakao da je pre Drugog svetskog rata, srpsko stanovništvo u Bihaću bilo većinsko, dok ih danas u ovom gradu živi svega 60. Dodao je da su postojanje Republike Srpske i Srbije najveći garanti da se Srbima ne ponove isti zločini. Istakao je i nebrigu vlasti Federacije BiH prema ovom Spomen-području o kome se ne vodi dovoljno računa, te da će R. Srpska preuzeti brigu o ovom i drugim mestima na kojima su Srbi stradali. Dodao je da će se u narednom periodu pristupiti obnovi spomenika i uređenju čitavog prostora, kako bi se sačuvalo dostojanstvo nevinih srpskih žrtava, kao i da će u narednom periodu u Garavicama biti izgrađena kapela i Aleja sećanja.



Predaja patentnog pisma generalnog konzula Vase Gujića pomoćniku ministra za međunarodno-pravne i konzularne poslove MIP BiH Frani Planiniću

Generalni konzul Generalnog konzulata R. Srbije u Mostaru Vaso Gujić predao je 31. avgusta 2022. godine patentno pismo pomoćniku ministra za međunarodno pravne i konzularne poslove Ministarstva inostranih poslova BiH Frani Planiniću.

U razgovoru koji je usledio nakon ceremonije predaje patentnog pisma, razmenjena su mišljenja o konzularnim odnosima Bosne i Hercegovine i Republike Srbije sa posebnim akcentom na jurizdikciono područje Generalnog konzulata R. Srbije u Mostaru.

Generalni konzul V. Gujić se zahvalio pomoćniku ministra F. Planiniću na prijemu, i istakao da će Generalni konzulat R. Srbije u Mostaru i Konzularna kancelarija u Drvaru učiniti dodatne napore kako bi stepen saradnje podigli na viši nivo.

Tom prilikom, pomoćnik ministra F. Planinić poželo je generalnom konzulu V. Gujiću dobrodošlicu i uspeh u predstojećem radu.



Obeležavanje godišnjice stradanja Srba na Petrovačkoj cesti

U mestu Janjile na Petrovačkoj cesti, gde je hrvatska avijacija pre 27 godina u okviru zločinačke akcije „Oluja“ bombardovala srpske izbegličke kolone, 6. avgusta ove godine, episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je parastos nastradalim srpskim civilima. Tom prilikom položeni su venci na spomen obeležje.

Nakon parastosa, episkom bihaćko-petrovački Sergije se prisutnima obratio besedom u kojoj je istakao žrtvu i teško stradanje izbeglica iz Krajine.

Direktor Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“ Savo Štrbac je podsetio da su na današnji dan pre 27 godina na Petrovačkoj cesti stradali nevini civili u izbegličkoj koloni i naglasio da „ne sme niko i nikada zaboraviti zločin koji se desio na Petrovačkoj cesti, kao i svi drugi zločini koji su se desili nad Srbima“. Dodao je da je tada na licu mesta stradalo desetoro ljudi, među kojima četvoro dece, devojka od 20 godina a nekoliko desetina Srba je izranjavano, nakon čega je još dvoje podleglo ranama.

Pomenu su prisustvovali Ličani koji su bili u koloni kada je bombardovana, srpski povratnici u Bosanski Petrovac, predsednik Opštinskog veća Bosanski Petrovac Nemanja Davidović, načelnih Opštine Drinić Drago Kovačević i predsednik Gradske opštine Zemun Gavrilo Kovačević, kao i jedan broj građana iz B. Petrovca i okolnih mesta.

Događaju je prisustvovao konzul Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru sa sedištem u Drvaru Jugoslav Đorđević.



Poseta ministarke Darije Kisić Drvaru

27.07.2022. god

U svojstvu izaslanika predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prof. dr Darija Kisić prisustvovala je, 27. jula, Svečanoj akademiji povodom Dana opštine Drvar i 81. godišnjice ustanka naroda BiH protiv fašizma, koja je održana u ovom gradu.

U svom obraćanju, načelnica opštine Drvar Dušica Runić je istakla da su 27. jula 1941. godine Drvarčani pokazali neizmernu hrabrost i da se danas, 81 godinu kasnije, njihova borba za opstanak na ognjištima nastavlja, iako je prošlost ostavila duboke tragove na svakom pojedincu, kao i na licu Drvara. Istakla je ogromnu podršku koju Drvaru pružaju Republika Srbija i Republika Srpska, odnosno predsednik Aleksandar Vučić i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, zahvaljujući čemu se građani Drvara mogu nadati boljoj budućnosti. Dodala je da rukovodstvo opštine ulaže velike napore u nastojanjima da se Drvar dalje razvija u svim oblastima za dobrobit njegovih građana, da je otvoren grad za sve koji u njemu žele da žive, stvaraju i investiraju, i zahvalila svima koji doprinose da postane bolji.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prof. dr Darija Kisić je u svom obraćanju poručila da je srpski narod kroz istoriju uvek bio na pravoj strani, na strani borbe za slobodu i mir i da je dao velike žrtve za te vrednosti, kao i da Srbija, i danas ne odstupa od tih ideala. Dodala je da Srbija i srpski narod, gde god živeo, poštuje druge, ali da nikada neće dati svoje. Naglasila je da zahvaljujući odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića, Srbija danas ekonomski sve više jača i da kontinuirano radi na tome da obezbedi bolji život ne samo za građane Srbije, već i za srpski narod gde god se on nalazio. Istakla je da je Srbija to pokazala na delu i na primeru pomoći Drvaru, kao i da „građani Drvara i Republike Srpske treba da znaju da je njihova Srbija uvek uz njih i da će im uvek pomagati“ i da „samo zajedno i u slozi možemo postići da naše države budu jake i prosperitetne i da građani žive u miru i blagostanju“.

U ime građana Drvara, načelnica opštine Dušica Runić, uručila je ministarki Dariji Kisić grb opštine Drvar.

Na svečanoj akademiji je prikazan film posvećen realizovanim projektima opštine Drvar u prethodnoj godini, dodeljene su plakete i zahvalnice zaslužnim organizacijama i pojedincima opštine Drvar i upriličen prigodan umetnički program.

Svim aktivnostima su prisustvovali, konzul-žeran u GK u Mostaru Marija Bakoč i šef Konzularne kancelarije u Drvaru Jugoslav  Đorđević.

Ministarka Darije Kisić je sa saradnicima i načelnicom Opštine Dušica Runić posetila Konzularnu kancelariju u Drvaru.



V.d. direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon posetio je Mostar, Prebilovce i Nevesinje

U okviru svoje radne posete Federaciji BiH, od 6. do 8. juna, Arno Gujon se u Mostaru sastao sa gradskim većnikom Veliborom Milivojevićem, članovima Koordinacije Srba, predstavnicima srpskih udruženja iz opštine Ravno i Grada Stoca.

Nakon toga, Arno Gujon je razgovarao sa episkopom Zahumsko-hercegovačkim i primorskim Dimitrijem i predstavnicima Srpske pravoslavne crkve iz Mostara.

V.d. direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon posetio je u Mostaru Prosvjetinu školu srpskog jezika, istorije i kulture i tom prilikom uručio je đacima ove škole, udžbenike od prvog do osmog razreda, kao i sportske rekvizite za fizičko vaspitanje.

U paketima su čitanke, radne sveske, lektira, udžbenici za srpski jezik, lopte za različite sportove, kao i komplet za stoni tenis.

Arno Gujon je rekao da Uprava podržava dopunsku nastavu za srpsku decu iz Mostara i Hercegovačko-neretvanskog kantona, jer ona nemaju mogućnost da se obrazuju na maternjem jeziku.

"Želimo da deca razvijaju svest o srpskom jeziku, kulturi i istoriji i da se očuva kulturni identitet Srba na ovom području", poručio je Gujon.

Arno Gujon je obišao Dnevni centar za decu i omladinu sa posebnim potrebama udruženja "Moja nada" u Nevesinju i poklonio laptop nastavnom osoblju i igračke prilagođene deci.

Obišao je i Srbe povratnike u naselju Baćevići, manastir Žitomislić iz 15. veka, kao i hram Vaskrsenja Hristovog u Prebilovcima, koji je sagrađen u znak sećanja na 4.000 Srba iz tog kraja, koje su ustaše ubile u Drugom svetskom ratu, dodaje se u saopštenju.



Osvećenje temelja budućeg Hrama u naselju Nagrađe u Drvaru

U naselju Nagrađe u Drvaru, Njegovo Preosveštenstvo Episkop bihaćko-petrovački Gospodin Sergije osveštao je temelj budućeg Hrama svetih Apostola Petra i Pavla. U prisustvu više od 200 vernika i građana on je u svom obraćanju izrazio uverenje da će se narod vratiti na svoja ognjišta na prostore Krajine.

Načelnica opštine Drvar Dušica Runić je istakla da je izgradnja ovog hrama od izuzetnog značaja za Drvar, jer se na ovaj način šalje poruka „da smo ovde bili i da ovde ostajemo“. Dodala je da se u neposrednoj blizini nalazi srednjovekovni dvorac Visuć grad koji za Drvar predstavlja veliku šansu za razvoj turizma.

Osveštanju temelja su prisustvovali načelnica Opštine Istočni Drva Milka Ivanković, delegat iz redova Srba u Domu naroda Parlamenta Federacije BiH Goran Broćeta, kao i brojni gosti iz Banja Luke i drugih krajeva BiH.

Svečanosti prisustvovao konzul Jugoslav Đorđević.

Ovim povodom je priređen i prigodan kulturno umetnički program u izvođenju Etno-ansambla „Uspomene“ iz Drvara.



Predsednik Vučić položio zakletvu

31.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Konfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim, osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.

Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.

Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.

Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada.

Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.

Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.

Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Kina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok sa druge strane Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Kine.

Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Kada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.

Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog, niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna, pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.

Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde, sada Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 9o odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo, postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći, koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta, nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni.

Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona, koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi.

Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno – pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.

Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.

Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.

Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.

U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom pitanje Kosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Kosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.

Oni će vam reći da to nije tako i da Kosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.

Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.

Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Kvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.

Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada, ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.

Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji, pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.

Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.

Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.

Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.

Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.

Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.

Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.

Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.

Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO.

Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali da vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999. godine.

I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti, put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.

Ono što je takođe važno, to je da plate i penzije će da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će po tom pitanju morati naporno da radi i penzije da prate plate.

I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri, svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.

A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.

Izvinite što ovo moram ja da vam kažem kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divini su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.

Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.

I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.

Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetnom mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.

Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.

Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost, i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom.

Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, i nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.

Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji voli Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.

Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.

Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.

Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.

Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo.

To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.

Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njegoš kaže: pokolenja dela sude.

Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Kovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.

Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.

Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala vam što ste me trpeli.

Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.

Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.

Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Obeležavanje trideset godina od stradanja Srba u Bradini

U obnovljenoj crkvi Vaznesenja Gospodnjeg, 25. maja 2022 godine, u Bradini kod Konjica, liturgijom koju je služio episkop zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije sa brojnim sveštenstvom, obeležena je trideseta godišnjica od stradanja srpskog stanovništva, kada je 25. maja 1992. godine, na najbrutalniji način ubijeno 48 srpskih civila, veliki broj proteran i odveden u logore, a crkva Vaznesenja gospodnjeg zapaljena i srušena.

Nakon liturgije, priređen je parastos žrtvama i polaganje venaca na spomen obeležje u porti hrama.

Obeležavanje trideset godina od stradanja Srba u Bradini Događaju su prisustvovali članovi porodica nastradalih, raseljeni Srbi iz Bradine, izaslanik srpskog člana Predsedništva BiH, predstavnici institucija Republike Srpske, boračkih organizacija, Saveza logoraša, udruženja Konjičana i zamenik Gradskog veća grada Mostara. Na događaju su prisustvovali Marija Bakoč, konzul-žeran i Miodrag Džudžalija, prvi savetnik u GK RS Mostar.

Episkop Dimitrije je nakon pomena poručio da, prisećajući se žrtava, u srcu ne treba nositi mržnju, nego utehu večnu. „Niko ko je bio sluga Božiji nije izgubljen za Boga“, istakao je episkop.

Konjički paroh Dejan Grcić podsetio je da je u Bradini pre ratnih dešavanja devedesetih na ovom području bilo oko 2.000 Srba, a da danas ima samo dvoje.



Obeležavanje Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu u Mostaru i Drvaru

Povodom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, u znak pijeteta prema stradalim sunarodnicima, konzul-žeran u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Mostaru Marija Bakoč je, 9. maja 2022. godine, položila  venac na Partizanskom groblju u Mostaru.

.

Povodom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, u znak pijeteta prema stradalim sunarodnicima, šef Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru sa sedištem u Drvaru Jugoslav Đorđević je položio venac na Spomenik žrtvama fašističkog terora u Drugom svetskom ratu u Drvaru.



Predsednik Vučić na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.

"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.

Predsednik Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.

Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.

Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.

Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

 Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Vučić: Slaveći Sretenje šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku i modernu Srbiju

15.02.2022. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država. Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“, zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



PROJEKAT "SRBIJA ZA SRBE IZ REGIONA" ZA ŠKOLSKU 2021/2022. GODINU

Obaveštavamo sve zainteresovane da je Vlada Republike Srbije donela zaključak 05 br. 67-12489/2021-1 od 13. januara 2022. godine kojim se saglasila da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova, Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom finansija i Ministarstvom zdravlja, u skladu sa zakonom, preduzme aktivnosti radi nastavka realizacije Projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ u školskoj 2021/2022. godini.

Konkurs za dodelu stipendija u okviru Projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ u kojem su definisani uslovi za dobijanje stipendije za školsku 2021/2022. godinu, kao i prijavni formular mogu se preuzeti u Generalnom konzulatu.

Rok za dostavu prijavnih formulara zainteresovanih kandidata zajedno sa pratećom dokumentacijom diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije u Bosni i Hercegovini je 20. maj 2022. godine.

Kandidati zainteresovani za dobijanje stipendije mogu da se prijave preko Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru i Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru sa sedištem u Drvaru.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja će imenovati posebnu interresornu komisiju koja će doneti odluku o dodeli stipendija Vlade Republike Srbije za navedenu školsku godinu.

PREUZMITE:

• Tekst konkursa srpski

• Opis projekta srpski

Prijavni formular

• Spisak visokoškolskih ustanova srpski



Beograd dobija Centar za četvrtu industrijsku revoluciju

7. februar 2022.  Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Kancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Kampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Kragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

Izvor/Foto: Tanjug



Beograd dobija Centar za četvrtu industrijsku revoluciju

7. februar 2022.  Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Ovaj centar će raditi u okviru Kancelarije za IT i elektronsku upravu Vlade Srbije, a sarađivaće sa naučnim institutima, državnim ustanovama i privatnim sektorom.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Izvor/Foto: Tanjug



Sastanak sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine

14.01.2022.

  Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom. Dvojica sagovornika ocenili su da su mir i stabilnost od ključnog značaja za ceo region.

Predsednik Dodik je istakao da se protiv Republike Srpske i srpskog naroda u BiH vodi besprizorna politička i medijska kampanja, ne samo u Sarajevu, već i u brojnim zapadnim centrima moći. Kao primer za to, Milorad Dodik je ukazao na obeležavanje Dana Republike Srpske i najbrutalnije uvrede koje su tim povodom usledile iz Sarajeva i iz usta mnogih zapadnih političara, a koji su običan događaj na kome su prisustvovale regularne i legalne policijske snage Republike Srpske predstavili kao pretnju miru, dok stvarno ugrožavanje mira od strane muslimanskih paravojnih jedinica, Zelenih beretki, i njihovo okupljanje u Sarajevu i Bužimu, nisu ni pomenuli.

Predsednik Dodik je naglasio da je srpskom narodu gotovo nemoguće da se izbori za pravdu i dosledno provođenje Dejtonskog sporazuma zbog jednostranog i pristrasnog pristupa, pre svega Sjedinjenih Američkih Država.

Predsednik Vučić je ocenio da su sankcije SAD protiv Milorada Dodika i drugih zvaničnika Republike Srpske užasan presedan, te da jedino mogu da donesu katastrofalne posledice po razvoj odnosa između tri naroda i dva entiteta u BiH, ali i šire, u celom regionu.

“Sankcije su uvek donosile samo problem, a nikada rešenje”, dodao je predsednik Vučić.

Imajući u vidu težinu pozicije celokupnog srpskog naroda, a posebno neprimerene i nepravedne pritiske koji se provode protiv Republike Srpske i njenog rukovodstva, predsednik Vučić je zamolio predsednika Dodika i sve političke snage u Republici Srpskoj da učestvuju u radu zajedničkih institucija u BiH i na najbolji način štite interese srpskog naroda i RS.

Predsednik Vučić je istakao da je svaka odluka na rukovodstvu RS, ali da i predsednika Dodika i sve političke predstavnike u RS moli da razmotre njegov predlog, jer je jasno da neki politički činioci koji suštinski ugrožavaju stabilnost celog regiona, neistinama i insinuacijama, krivicu pokušavaju da prebace na srpski narod i RS.

“Moja molba predsedniku Dodiku i svim političkim faktorima u RS nije zahtev da se sa bilo čim saglase, ili za bilo šta glasaju, naprotiv, moja molba je da sto gde treba da sede predstavnici RS ne bude prazan i da se na najbolji mogući način bore za interese entiteta i srpskog naroda”, naglasio je Vučić.

Predsednik Vučić je ponudio da predsedniku Dodiku i svim institucijama i političkim predstavnicima u Banja Luci obrazloži svoj predlog.

Predsednik Vučić i predsednik Dodik razgovarali su i o tome da Republika Srbija priprema značajnu finansijsku podršku Republici Srpskoj, te da će o tome timovi dvojice predsednika i dveju vlada ubrzati razgovore i u najskorijem roku obavestiti javnost.

Vučić i Dodik dogovorili su i održavanje velikog sabora Republike Srbije i Republike Srpske, uključujući i zajednički sastanak dveju vlada, za 27.januar, kada će se odlučivati o strateškim ekonomskim projektima i daljem unapređenju saradnje u svim oblastima između Republike Srbije i Republike Srpske.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Srbija nastavlja da radi na jačanju veza sa RS

8. januar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je Republika Srpska stvorena na genocidu, ali na genocidu nad srpskim narodom koji je planski osmišljen i detaljno sprovođen 1940-ih godina prošlog veka, sa jasnom namerom da se nastavi i završi 50 godina kasnije.

Da nije bilo stradanja srpskog naroda od 1941. do 1945. godine i da nije bilo pokliča ''Za dom spremni'' ponovo 1991. godine, ne bi bilo ni RS, istakla je Brnabić govoreći na Svečanoj akademiji povodom Dana RS u Sportskoj dvorani "Borik" u Banjaluci.

Verujem da bi oni dovršili ''posao'' koji je započet 50 godina ranije i dovršili ''posao'' istrebljenja srpskog naroda i pravoslavne vere, naglasila je premijerka i dodala da je RS, više od svega, pokazatelj toga koliko je srpski narod bio odlučan u tome da spreči ponavljanje zločina iz Drugog svetskog rata.

RS je plod želje za mirom, za slobodom, za bezbednim odrastanjem dece, želje da se zločini nad srpskim narodom ne nastavljaju i ne ponavljaju. I mi Srbi, i mi u Srbiji, prvi to moramo da znamo i prvi moramo Srpsku da branimo, poručila je Brnabić.

Ona je istakla da joj je izuzetna čast što je danas u Banjaluci, što učestvuje u obeležavanju značajnog datuma kakav je Dan RS i što je u prilici da prenese čestitke i pozdrave u ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića i građana Srbije.

Premijerka je rekla da je, kao predsednicu Vlade zemlje koja je garant Dejtonskog sporazuma, izuzetno brinu izazovi i problemi sa kojima se suočava RS, njeno rukovodstvo i predstavnici srpskog naroda u BiH.

Duboko me zabrinjava odluka SAD, kao i način i obrazloženje o uvođenju sankcija Miloradu Dodiku. To zahteva od nas racionalno, odgovorno i ozbiljno ponašanje, bez donošenja ishitrenih odluka, ukazala je ona.

Činjenica je da sankcije nikada nisu bile rešenje za bilo kakve probleme. Upravo zato, ponovo želim da poručim ono što je predsednik Vučić rekao: Srbija nikada neće sprovoditi sankcije protiv pripadnika svog naroda i predstavnika srpskog naroda u BiH i RS, naglasila je Brnabić.

Ona je poručila da je politika Srbije ”Otvoreni Balkan” i saradnja, a ne sukobi.

To je politika koja želi da se na Balkanu stvore uslovi za drugačiju budućnost od prošlosti o kojoj sam pričala. Politika ekonomskog i infrastrukturnog povezivanja, produbljene saradnje, prosperiteta i ekonomskog preporoda svih naroda na Balkanu. Ne granice i ograničenja, već slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga, objasnila je premijerka i ponovila da je Srbija okrenuta budućnosti.

Ona je istakla da će Srbija nastaviti da radi na jačanju veza sa RS, na unapređenju ekonomskog položaja i razvoju kulturnog života srpskog naroda i da joj to niko ne može zabraniti.

Od 2014. godine uložili smo više od 88 miliona evra za pomoć RS. Ponosna sam na naše učešće u humanitarnim akcijama, izgradnju škola, vrtića, ambulanti, puteva, komunalne infrastrukture, domova kulture - na sve projekte čiji je cilj bolji kvalitet života svih građana, naglasila je premijerka.

Srpski narod ostaje posvećen očuvanju slobode, jednakosti i pravde i to su istinske vrline koje čuvamo i prenosimo budućim generacijama. Živela Republika Srpska, poručila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs/Tanjug



Selaković: Država ulaže u obnovu Smederevske Palanke i pomaže u zbrinjavanju izbeglih

28. decembar 2021. godine

  Ministar spoljnih poslova Srbije i predsednik Komisije za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica Nikola Selaković prisustvovao je danas u Smederevskoj Palanci uručivanju ključeva stanova namenjenih izbeglicama.

Stanovi za 15 izbegličkih porodica iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske dodeljeni su u okviru potprojekta devet Regionalnog stambenog programa.

Selaković je, obraćajući se porodicama koje su dobile stanove, poželeo sreću i zdravlje i da im se u novim stanovima dešavaju samo lepe i dobre stvari.

Ministar je naveo da su 15 porodica koje su dobile stanove, a koje su izbegle i raseljene iz BiH i Hrvatske, oplemenile opštinu Smederevska Palanka u koju su došle tokom nemilih ratnih dešavanja u svojoj muci i nesreći tražeći spas, utočište i krov nad glavom upravo u majci Srbiji.

Prema njegovim rečima, zgrada u kojoj će biti smeštene te porodice podignuta je i opremljena za svega godinu dana, što pokazuje da se sve može kada se braća slože.

Ministar Selaković je rekao da država ulaže u obnovu Smederevske Palanke, i kada je reč o zbrinjavanju izbeglih, ali i kada je reč o dovođenju investitora, otvaranju novih radnih mesta, rekonstrukciji javnih objekata i obnovi manastira Pinosava.

„Kao neko ko je tri i po godine radio uz Aleksandra Vučića, kao njegov generalni sekretar, znam koliko je pažnje posvećivao Smederevskoj Palanci i koliko je energije i želje bilo u tome da Palanka počne da staje na noge“, rekao je šef srpske diplomatije i izrazio uverenje da će veoma brzo u godinama koje dolaze kroz opštinu Smederevska Palanka proći i auto-put koji će nositi ime vožda Karađorđa.

Regionalni stambeni program je zajednička inicijativa Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, a cilj Programa je davanje sveobuhvatnog doprinosa rešavanju problema izbeglih i raseljenih lica pružanjem trajnih i održivih rešenja za stambeno zbrinjavanje.

Uručivanju ključeva stanova prisustvovali su, između ostalih, komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije Vladimir Cucić, šef Političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Dirk Lorenc i predsednik opštine Smederevska Palanka Nikola Vučen.



Predsednik Vučić na sastanku u okviru regionalne inicijative za saradnju "Otvoreni Balkan"

21. decembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Tirani, gde je sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevom učestvovao na sastanku u okviru regionalne inicijative za saradnju "Otvoreni Balkan". Predsednik je naglasio da su sporazumi koji su potpisani danas u Tirani jako važni, da će olakšati protok ljudi, roba i radne snage i učiniti zemlje učesnice privlačnijim za strane investitore i ponovo pozvao druge države u regionu da se pridruže.

Predsednik Vučić poručio je danas, tokom obraćanja na plenarnoj sednici u Tirani, da je inicijativa "Otvoreni Balkan" veća od svakoga pojedinačno i da stvara osnovu za budućnost naše dece i za bolji ekonomski razvoj tri zemlje, koji neće moći više da se zaustavi.

"Verujem da je ovo jedna od najvećih ideja u današnjoj Evropi. Sada sam 100 odsto siguran da niko ne može da zaustavi ovu inicijativu", rekao je predsednik Vučić i izrazio zahvalnost svima koji su učestvovali u pripremi sporazuma koji su danas potpisani, a odnose se na lakši protok ljudi i roba između tri zemlje. On je istakao da su to veliki rezultati za dobrobit svih.

"Jedna rečenica Frenklina Ruzvelta kaže: Možda nismo spremni da pripremimo budućnost za našu decu, ali možemo da pripremimo našu decu za budućnost. Zaista mislim da je ova inicijativa veća od svakog od nas i nešto je što će kreirati osnovu za budućnost naše dece. Šta god da budemo radili, najvažniji cilj je povezivanje ljudi", istakao je predsednik Vučić i dodao da je sinoć razgovarao sa privrednicima iz Albanije i u razgovoru, kaže, prepoznao iskrenu želju za investiranje u Srbiju i Severnu Makedoniju. On je naveo i da je sve više turista iz Srbije koji putuju u Albaniju i Severnu Makedoniju, te da veruje da će više ljudi iz Severne Makedonije i Albanije doći u Srbiju.

Predsednik Vučić je naglasio da je "Otvoreni Balkan" prava osnova za bolji ekonomski razvoj tri zemlje u budućnosti.

"Proširenjem tržišta rada privući ćemo više kompanija sa zapada i istoka, jer ćemo moći da ponudimo bolju, obrazovanu radnu snagu iz sve tri zemlje. Garantujem da ćemo u godinama koje dolaze videti značajno veće privlačenje direktnih stranih investicija kod nas", istakao je predsednik Vučić i dodao da se mora brzo i efikasno raditi na daljem povezivanju. On je izrazio uverenje da građani treba da vide rezultate i da se, na primer, narednih meseci može razgovarati i o popustima za građane "Otvorenog Balkana" kroz umanjenje putarine, ili popuste u radnjama.

Predsednik Vučić je ponovio da se radi o inkluzivnom procesu koji je otvoren za sve koji žele da se pridruže.

"Ovo je najkrupniji korak u našoj saradnji koji će donositi mnogo olakšica našim privrednicima", rekao je predsednik Vučić i izrazio želju da se i ostale zemlje regiona pridruže ovoj inicijativi. On je dodao da se mora govoriti i o energetskom povezivanju u regionu, ukoliko naše zemlje žele da opstanu u budućnosti, dok je posebno naglasio da ovakvo povezivanje, za koje postoji podrška i međunarodnih predstavnika i pre svega Atlantskog saveza, ne menja posvećenost evropskom putu.

"Ljudi će se mnogo više kretati, imati priliku za biznis i saradnju", podvukao je predsednik Vučić i dodao da je sa albanskim partnerima razgovarao o ovlašćenim ekonomskim operaterima, što je sporazum koji Srbija već ima sa Severnom Makedonijom.

Nakon plenarnog sastanka delegacija Srbije, Severne Makedonije i Albanije, potpisano je čak šest sporazuma: Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, Sporazum o povezivanju sistema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana, Sporazum o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje na ZB i Sporazum izmedu Vlade Srbije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednosti (AEOS). Takođe, potpisan je i Sporazum između Vlade Severne Makedonije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednosti (AEOS), kao i Sporazum o saradnji akreditacionih tela.

Predsednik Vučić je izrazio zadovoljstvo potpisanim sporazumima, istakavši da se na njima radilo dve godine.

"Zahvaljujući odlučnosti svih nas i naših timova, uspeli smo stvari da pokrenemo sa mrtve tačke i da uradimo važne stvari od kojih će ljudi, obični građani naših zemalja, imati koristi. Ovde je priča o tome kako možemo da uredimo našu zajedničku budućnost na neuporedivo bolji način i kako možemo da živimo i radimo zajedno", naglasio je predsednik Vučić.

Predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama je, na početku plenarne sednice inicijative "Otvoreni Balkan", istakao da potpisivanjem sporazuma počinje nova era koja će učiniti dinamičnijom saradnju tri zemlje - Albanije, Srbije i Severne Makedonije.

"Potpisivanjem sporazuma danas šaljemo jasnu i konkretnu poruku građanima, ali posebno privrednicima koji već posluju na ovom zajedničkom prostoru, da će 2022. godina biti nova era, početak nečeg novog za njih, jer će ubrzati kretanje roba, usluga, kapitala i građana", rekao je albanski premijer Edi Rama i naglasio da će sporazumi, na čijoj će se brzoj primeni raditi, ukinuti duga čekanja na granici.

Predsednik Vlade Republike Severne Makedonije Zoran Zaev poručio je da je "Otvoreni Balkan" autentičan, zajednički proces Severne Makedonije, Albanije i Srbije, ali da je inicijativa otvorena za sve zemlje u regionu i dodao da je dogovor o jedinstvenom tržištu rada u regionu od velikog značaja za građane.

Komesar Evropske unije za susedsku politiku i proširenje Oliver Varheji poručio je danas na sastanaku "Otvorenog Balkana", putem video linka, da je veoma važno da se u tu regionalnu inicijativu uključe i preostala tri partnera - Crna Gora, BiH i Priština. On je istakao da je realnost da jedino Balkan zajedno može da poveća BDP celog regiona i da bi samo kroz zajedničko tržište BDP regiona mogao da se poveća za čak trećinu. Podsetio je da je pokrenut Berlinski proces za veću regionalnu saradnju, pa tzv. mini Šengen, kao i da je sada "Otvoreni Balkan" naslednik tih inicijativa za regionalnu saradnju. Komesar Varheji je dodao da je svaka regionalna integracija na bazi EU vrednosti dobra i za Balkan i za EU.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Goll



Selaković i Gujon uručili pomoć za 35 srpskih domaćinstava u Bosanskom Petrovcu

11. decembar 2021. godine 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon posetili su danas opštinu Bosanski Petrovac, gde su, u okviru Projekta ekonomskog osnaživanja povratničkih domaćinstava u Federaciji BiH, uručili pomoć za 35 srpskih domaćinstava koja se bave poljoprivredom.

Ministar Selaković i direktor Gujon su uručili ugovore o donaciji 35 steonih junica, a šef srpske diplomatije je poručio da danas šaljemo poruku ljubavi, mira i solidarnosti i da tom pomoći pokazujemo da možemo da uradimo nešto dobro za običnog čoveka.

„Budite uvereni da će Srbija i u Federaciji i u Republici Srpskoj, u čitavoj BiH, poštujući njen teritorijalni integritet, ali voleći Srpsku, nastaviti da šalje takve poruke“, naveo je ministar Selaković u obraćanju porodicama koje su dobile pomoć.

Ministar Selaković je naglasio da je uveren da će ta pomoć biti prva u nizu pomoći koju dodeljuju Ministarstvo spoljnih poslova i Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

Kako je napomenuo, pomoć koja je danas uručena bila bi nemoguća da još 2014. predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tadašnji premijer, nije u Srbiji pokrenuo zamajac ozbiljnih, važnih reformi koje daju rezultate u stvaranju nove vrednosti i većeg društvenog bogatstva, koje su pokrenule Srbiju iz stanja učmalosti, dezorganizacije i društvenog i ekonomskog haosa i koje su dovele Srbiju u situaciju da je već drugu godinu zaredom jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi.

„To ne bi bilo moguće da naša politika u regionu nije bila i ostala politika ispružene ruke, jer nije dobro ako je samo vama dobro, a komšiji loše, nema tu dobra i politika naše države i politika predsednika Aleksandra Vučića jeste kad je nama dobro da učinimo da i drugima bude dobro“, podvukao je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je rekao da mu je puno srce što danas vidi marljive, vredne i hrabre ljude koji se bave stočarstvom.

„Ovde sede i Srbi i Bošnjaci. Nije dobro samo kad je jedinima dobro, nema tu dobra. Moramo svi zajedno da radimo mnogo više da nam svima bude bolje, a ako budemo radili svi zajedno, onda su šanse da nam bude bolje mnogo veće“, poručio je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je naveo da je ponosan što je realizovan prvi projekat uz ozbiljnu podršku predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, a da su se na konkurs za pomoć prijavile ukupno 62 porodice koje su ispunile uslove.

„Još je 27 porodica koje nisu dobile junicu. Dogovorili smo se danas da u naredna tri meseca i tih 27 porodica dobije svoju junicu. Dobre i vredne ljude treba podržati. Dogovorili smo se da pokušamo da ovako nešto uradimo ne samo u Petrovcu, nego i u Sanskom Mostu, Drvaru, Grahovu, Glamoču“, rekao je ministar Selaković.

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon rekao je da je da je Uprava pokrenula projekte ekonomskog osnaživanja srpskih povratničkih porodica u Federaciji BiH u ukupnoj vrednosti 9.162.000 dinara.

„To smo raspodelili na tri projekta na teritoriji Bosanskog Petrovca, Grahova i Posavine. Radi se o pilot projektima, prvim ove vrste koje je Uprava sa lokalnim srpskim nevladinim organizacijama pokrenula ove godine. Podrška srpskim domaćinstvima koja se bave stočarstvom i poljoprivredom ima za cilj stvaranje samoodrživih porodičnih ekonomija. Prvi cilj je da njihovi kapaciteti u potpunosti ispunjavaju potrebe porodice, a drugi cilj je da se višak plasira na tržište“, rekao je Gujon.

Prema njegovim rečima, juče su u Posavini uručene freze, motokultivatori, trimeri i motorne testere Srbima koji se bave poljoprivredom u tom delu Federacije BiH.

„Naš konačni cilj je da bude formirana zadruga koja bi okupila sve te ljude, sve te srpske poljoprivrednike i olakšala im rad. U ovaj projekat uloženo je dva miliona dinara, a obuhvaćeno je 40 domaćinstava sa više od 140 članova“, naveo je Gujon.

Prema njegovim rečima, u Grahovu je iz sredstava Republike Srbije obezbeđena pčelarska oprema u iznosu od milion dinara, kao pomoć povratnicima čija egzistencija zavisi od proizvodnje meda, a za treći projekat koji se realizuje preko Centra za podršku povratnicima iz Bosanskog Petrovca izdvojeno je 6.162.000 dinara za kupovinu steonih junica.

Gujon je naglasio da je danas uručena donacija hrabrim i odlučnim ljudima koji svojim optimizmom dokazuju da veruju u bolje sutra, a da će pomoć koju su dobili biti podstrek i motiv da se još energičnije i uspešnije posvete svom poslu.

„Ta pomoć je jasan znak da njihova matica, njihova, naša Srbija misli i brine o njima, o njihovoj sudbini i dobrobiti“, naglasio je Gujon koji je sa ministrom Selakovićem posetio i neka od domaćinstava koja su dobila pomoći.

Selaković i Gujon obišli domaćinstva u Bosanskom Petrovcu

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon, obišli su danas domaćinstva u Bosanskom Petrovcu u FBiH koja su dobila po jednu steonu junicu, u okviru projekata koje sufinansira Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova.

Reč je o petočlanim povratničkim porodicama sa po troje dece kojima, kako kažu, ova pomoć mnogo znači.

Jedna od njih je porodica Steve Lončara koji se prvenstveno bavi poljoprivredom, ali i šumarstvom, pčelarstvom i lovom.

On je naveo je da ima povratka u Bosanski Petrovac i da bi se još više ljudi vraćalo, kada bi im se omogućilo da mogu da rade.

"Da se to malo podstakne, da se napravi nešto da se može raditi. Imamo sve osnovno potrebno za život - vodu, puteve, telefone, struju samo što mladi zbog posla odlaze u inistranstvo", rekao je Lončar.

Da je pomoć značajna kaže i Snežana Jeličić, koja ima troje dece, a suprug joj je preminuo.

"Ja sam samohrana majka sa troje dece i ova junica nam mnogo znači jer su nam primanja mala, a sva deca mi idu u školu", rekla je Snežana koja skromno, kao i njen 11. godišnji sin Miloš, kaže da im više ništa nije potrebno.

Sa ovom pomoći, domaćinstvo Jeličić u štali sada ima ukupno dve krave zahvaljujući kojima će, kaže Snežana, biti više mleka, sira i kajmaka za prodaju.

Ranije danas, srpskim i bošnjačkim povratničkim porodicama u Bosanskom Petrovcu uručeni su ugovori o donaciji ukupno 35 steonih junica.

Osim junica za stočare u Bosanskom Petrovcu, za šta je namenjeno više od šest miliona dinara, pomoć u vidu poljoprivredne mehanizacije dobile su srpske porodice u Posavini, za šta je opredeljeno dva miliona dinara.

Reč je o 43 domaćinstva kojima su u Mesnoj zajednici Novi Grad u opštini Odžak, na teritoriji kantona Posavina, dodeljeni multikultivatori, trimeri, motorne testere i prskalice za voće.

U okviru projekata koji sufinansira Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, opredeljeno je i milion dinara za pomoć pčelarima u Bosanskom Grahovu.

Selaković: Nastavićemo da pomažemo Srbima u BiH i njihovim komšijama Bošnjacima

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je danas, nakon što je uručio pomoć za 35 porodica u Bosanskom Petrovcu, da će Srbija nastaviti da pomaže Srbima u Bosanskom Petrovcu, Drvaru, Grahovu i Glamoču, ali i njihovim komšijama Bošnjacima.

„Ne može samo jednima da bude dobro, a drugima da bude loše. To je ono što je naša politika, naša regionalna politika. Kao što je predsednik Aleksandar Vučić početkom ove godine pokrenuo upravo tu politiku doniranja vakcina i Federaciji i Republici Srpskoj, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, a Srbija otvorila granice za sve građane susednih država koji žele da se vakcinišu, tako danas pomažemo našim sunarodnicima u Bosanskoj krajini. Nastavićemo to da radimo, jer samo ekonomski jaka i uspešna Srbija dobar je oslonac Republici Srpskoj, ali i svim Srbima koji žive u okruženju“, rekao je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je rekao da je Srbija u poslednje četiri godine Drvaru pružila pomoć od 2.915.000 evra za konkretne projekte, a Bosanskom Petrovcu oko 250.000 evra za nekoliko komunalnih projekata.

„Ovoga puta je Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu zajedno sa Centrom za podršku i pomoć povratnicima koji vodi Nemanja Davidović u Bosanskom Petrovcu izašla u susret za 35 povratničkih porodica, ne samo srpskih, već i bošnjačkih, koje su dobile po steonu junicu“, rekao je ministar Selaković.

Prema njegovim rečima, predsednik Aleksandar Vučić je svojevremeno pokrenuo bolne reforme koje daju rezultate i Srbija je počela svake godine sve više da pomaže i Srbima u Bosanskoj krajini.

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon rekao je da je ove godine Uprava prvi put podržala i finansirala tri samoodrživa projekta u Posavini, Bosanskom Petrovcu i Grahovu.

„Juče smo u Posavini podelili poljoprivrednu mehanizaciju, danas u Bosanskom Petrovcu 35 junica, u Grahovu opremu za pčele. Ukupna vrednost je devet miliona dinara. Ovim želimo da pošaljemo poruku da je matica, naša Srbija uz svoj narod, uz povratnike, uz druge ljude koji dele sudbinu povratnika i srpskog naroda, da im pokažemo brigu i solodarnost. U narednom periodu nastavljamo slične projekte za dobrobit svih koji žive u ovim krajevima“, naveo je Gujon.

Nemanja Davidović iz Centra za podršku i pomoć povratnicima u Bosanskom Petrovcu rekao je da danas uručena pomoć mnogo znači Bosanskom Petrovcu i naveo da je to drugo najveće ulaganje Republike Srbije u tu opštinu.

„I najteža muka je lakša kada imate prijatelje, naši prijatelji su država Srbija, ministar Selaković i Arno Gujon“, naveo je Davidović.



Selaković: Srbija podržava razvoj i napredak Republike Srpske

07. decembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ministrom za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske Zlatanom Klokićem i poručio da Srbija poštuje i podržava teritorijalni integritet BiH, ali da podržava i Republiku Srpsku u njenim nastojanjima da se kao ravnopravni entitet u okviru BiH razvija i napreduje.

Ministar Selaković je posle sastanka sa ministrom Klokićem rekao da Srbija želi da sa BiH gradi najbolje dobrosusedske odnose u budućnosti, ali i podsetio da Srbija ima Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama sa Republikom Srpskom.

„Srbija vredno i posvećeno radi na njegovom sprovođenju. Republika Srbija voli Republiku Srpsku i podržava je u njenim nastojanjima da kao ravnopravni entitet u okviru BiH se razvija i napreduje”, rekao je šef srpske diplomatije

. Prema njegovim rečima, doprinos takvom razvoju i napredovanju vidljiv je na svakom koraku u aktivnostima državnih organa Srbije, od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Vlade Srbije i svih resornih ministarstava, kroz veliki broj projekata sa kojima je Srbija prisutna u Republici Srpskoj.

Ministar Selaković je rekao da ne postoji lokalna samouprava u Republici Srpskoj koja nije dobila određenu pomoć od Srbije u cilju doprinosa podizanju kvaliteta života u Srpskoj.

Kako je naveo, Srbija je opredeljena za saradnju sa Republikom Srpskom u različitim oblastima, na prvom mestu u infrastrukturnom povezivanju, i u tom kontekstu napomenuo je zajednički rad na realizaciji velikog projekta izgradnje auto-puta od Beograda do Sarajeva.

Nakon sastanka, dvojica ministara su potpisali Memorandum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske u oblasti diplomatskog obrazovanja, a šef srpske diplomatije je naveo da je memorandum pravna osnova da ubuduće jedan broj mladih, talentovanih ljudi iz Republike Srpske u toku visokog obrazovanja pohađa obuku na Diplomatsku akademiju u okviru Ministarstva spoljnih poslova Srbije, a čija primena bi trebalo da počne od naredne akademske godine.

Ministar Selaković je najavio da će sa direktorom Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arnoom Gujonom u petak i subotu posetiti Bosanski Petovac, gde će sunarodnicima koji se bave poljoprivredom uručiti vrednu pomoć.

Ministar Klokić izrazio je zahvalnost na podršci koju Republika Srpska dobija od Srbije i naveo da ona nikada nije bila konkretnija nego u poslednih sedam godina preko različitih projekata, zahvaljujući predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku.

„Nema nijedne opštine i grada u Republici Srpskoj da Srbija nije realizovala neki projekat koji znači bolji život građana”, rekao je Klokić i zahvalio ministru Selakoviću na najiskrenijoj i najotvorenijoj podršci.



REFERENDUM: GLASANjE U INOSTRANSTVU

04. decembar 2021. godine 

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu.



OBAVEŠTENJE

Generalni konzulat Republike Srbije u Mostaru obaveštava državljane Republike Srbije sa prebivalištem u Republici Srbiji koji žele da svoje biračko pravo na predstojećem republičkom referendumu radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije, raspisanom za 16. januar 2022. godine, iskoriste u Bosni i Hercegovini da do 25. decembra 2021. godine mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev se može podneti lično u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Mostaru, Konak broj 5, 88000 Mostar, poštom ili e-mailom: gk.mostar@mfa.rs

Uz čitko popunjen obrazac potrebno je dostaviti i čitljivu kopiju važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije.

Mole se birači da pre prijavljivanja izvrše uvid u jedinstveni birački spisak na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije http://mduls.gov.rs/registri/jedinstveni-biracki-spisak/ i provere da li su upisani u JBS. Ukoliko lice nije upisano, potrebno je da podnese i zahtev za upis u jedinstveni birački spisak.

Ukoliko bude dovoljno prijavljenih birača, Republička izborna komisija će doneti odluku o otvaranju biračkog mesta u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Mostaru.

OBRASCI ZAHTEVA:

http://mostar.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Zahtev_za_upis_u_BS_podatka_da_ce_birac_glasati_u_inostranstvu.doc

http://mostar.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Prijava_u_JBS.doc



OBAVEŠTENЈE ZA BIRAČE KOJI IMAJU BORAVIŠTE U INOSTRANSTVU O OSTVARIVANЈU BIRAČKOG PRAVA NA REPUBLIČKOM REFERENDUMU

 Na osnovu člana 16. stav 2. i člana 24. stav 3. Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 i 99/11) i tačke 8. Uputstva za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 15/12, 88/18, 67/20, 40/21 i 90/21), Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

OBAVEŠTAVA BIRAČE KOJI IMAJU BORAVIŠTE U INOSTRANSTVU O OSTVARIVANјU BIRAČKOG PRAVA NA REPUBLIČKOM REFERENDUMU

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaklјučenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelјa birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlјi, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlјa nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlјi, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlјi, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlјa nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelјa.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlјi zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.



Sastanak sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine

28.11.2021. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Beogradu sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom.

Predsednik Vučić obavestio je Dodika o razgovorima koje je vodio sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, ali i o razgovorima sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom.

Teme razgovora bile su i izgradnja gasovoda između Srbije i Republike Srpske, izgradnja auto-puta Sremska Rača - Kuzmin - Bijeljina, i drugih infrastrukturnih projekata.

Predsednik Dodik upoznao je predsednika Vučića sa situacijom u Bosni i Hercegovini i daljim planovima ”političkog Sarajeva” da ubrza proces preuzimanja prerogativa i kompetencija vlasti Republici Srpskoj.

Milorad Dodik je dodao da Republika Srpska želi mir, ali da neće dozvoliti bilo kome da ukida ili uništava pravo Republike Srpske i srpskog naroda na opstanak.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Sastanak sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine

15.11.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine, Miloradom Dodikom, sa kojim je razmenio stavove o svim aktuelnim pitanjima u regionu i svim zajedničkim projektima u kojima učestvuju Republika Srbija i Republika Srpska.

Predsednik Vučić je obećao da će Srbija da nastavi sa još značajnijom podrškom opštinama Nevesinje, Kostajnica, Dubica i Drvar, ali i daljim ulaganjima u prosvetnu i zdravstvenu infrastrukturu u svim delovima Srpske.

Predsednik Vučić je potvrdio opredeljenje Republike Srbije da sa velikim finansijskim sredstvima učestvuje u izgradnji auto-puta Sremska Rača-Bijeljina.

Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Dodik istakao je da je to projekat od strateškog značaja za Republiku Srpsku i ne samo za njen istočni deo i zahvalio Republici Srbiji na velikoj pomoći i podršci.

Predsednik Vučić je naglasio da će Srbija uvek podržavati Dejtonski mirovni sporazum i njegov Ustav, kao i njihovu punu primenu, dok je Dodik istakao da su Republici Srpskoj godinama otimane nadležnosti koje joj po Dejtonskom sporazumu pripadaju i da će se Republika Srpska, mirnim putem, zalagati za vraćanje prava i pravde predviđene Ustavom Bosne i Hercegovine.

Izvor/foto: www.predsednik.rs



Odluke o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu

Na osnovu ovlašćenja MSP br. 1514-1/12 od 8. septembra 2021. godine, državni sekretar N. Starović je 29. oktobra 2021. godine doneo je odluku o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, razultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Uvid u objavljenu odluku kao i spisak pristiglih prijava za dodelu nacionalnih priznanja možete ostvaritei na sledećim linkovima:

 

http://www.mfa.rs

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/



Selaković: Reforme i regionalna saradnja za bolju budućnost

15. novembar 2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije, Nikola Selaković kaže da je Srbija posvećena EU integracijama, a da tu posvećenost pokazuje prvenstveno kroz unutrašnje reforme i regionalnu saradnju.

Selaković je na Konferenciji ”Razgovori o budućnosti Evrope-perspektiva i uloga Zapadnog Balkana”, u organizaciji Koledža Evrope iz Briža naglasio važnost sveobuhvatnosti debate koja se trenutno vodi o budućnosti Evrope i pozvao na jačanje opipljivih veza između ljudi i institucija EU i Srbije.

„Posvećenost Srbije EU integracijama je vidljiva kroz reformski proces gde nam je fokus na vladavini prava. Ponosni smo što smo u poslednjih godinu dana uradili odličan posao što je prepoznato u izveštaju Evropske komisije”, izjavio je Selaković.

Šef diplomatije Srbije kaže da je za Srbiju od posebnog značaja angažman u EU regionalnim inicijativama kao i sama saradnja među susedima na Zapadnom Balkanu.

„Srbija ima osam suseda, a regionalna politika i saradnja su najviši prioritet naše spoljne politike. Moramo da nađemo način da produbimo tu saradnju. Ne radi su samo o učešću u postojećim inicijativama, već i o promociji novih inicijativa, kao što je Otvoreni Balkan, čemu su veoma posvećeni i Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić”, poručio je Selaković.

Selaković konstatuje da su regionalne inicijative važne kako iz ugla ekonomske saradnje tako iz perspektive demografije kao jednog od, prema njegovim rečima, najvažnijih pitanja za evropski kontinent.

On navodi da ceo region Zapadnog Balkana ima oko 17, 5 miliona ljudi, što je manje od jedne članice kao što je Rumunija, pri čemu je BDP celog regiona 0,6 procenata BDP-a EU.

„Ako naša uloga i pozicija ne budu dobro prepoznate onda će ovi procenti da budu još manji, a tada će sve naše bilateralne razlike da budu besmislene. Hajde zato da sarađujemo tamo gde nemamo problema i da naš prvi prioritet bude ekonomska saradnja”, naglasio je Selaković.

Selaković je tokom svog obraćanja drugim šefovima diplomatija iz regiona koji su učestvovali na Konferenciji u Brižu, zaključio da je međusobni dijalog najbolji način za unapređenje regionalne saradnje, ali i doprinos Zapadnog Balkana budućnosti Evrope.

Izvor: Tanjug



Važna uloga Uneska za očuvanje srpske baštine na Kosmetu

12. novembar 2021. godine 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs



Zajednička izjava učesnika današnjeg sastanka inicijative Otvoreni Balkan: „Budućnost proširenja – pogled iz regiona“

4. novembar 2021. godine  Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama i zamenik predsednika Vlade Republike Severne Makedonije zadužen za evropska pitanja Nikola Dimitrov, potpisali su danas Zajedničku izjavu „Budućnost proširenja – pogled iz regiona“, u okviru inicijative za saradnju Otvoreni Balkan. Tekst Zajedničke izjave prenosimo u celosti:

„Evropska unija i njene države članice, zajedno sa partnerima iz regiona, potvrdile su nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana na Samitu na Brdu 6. oktobra.

Zapadni Balkan je ponovio svoju i posvećenost regiona evropskim vrednostima i demokratskim principima, vladavini demokratije, osnovnim pravima i vladavini prava.

Međutim, upitni kapacitet Evropske unije da integriše nove članice, unutrašnje debate među državama članicama EU i bilateralni odnosi, ometali su stvarni napredak regiona ka EU.

Na papiru, politika proširenja ostaje aktivna. U praksi, međutim, postoji rastuće razočarenje među građanima regiona u pogledu EU perspektive.

Pored toga, kašnjenja u EU perspektivi isuviše su koštala region u političkom smislu.

Severna Makedonija je odličan primer neostvarenih obećanja Evropske unije. Njena Vlada se potrudila da ispuni uslove Brisela, samo da bi se našla izolovana i prepuštena da se nosi sa posledicama odluka EU. Ova oslabljena perspektiva evropskih integracija preti da nas ostavi više dezintegrisanima nego ikad. Osećaj je zajednički širom regiona.

Dok Evropska unija razvija nove i dalekosežne strategije, region očajnički pokušava da realizuje postojeće. I dok je naš put ka Evropskoj uniji iskliznuo iz koloseka, mi ostajemo posvećeni dostizanju standarda EU.

Ne možemo da dozvolimo da ova negativna spirala ugrozi samu osnovu budućnosti i prosperiteta regiona.

Evropska unija ide napred, dok je region zaglavljen u dilemama same EU. Evropska unija treba i mora da istraži sve puteve za bržu integraciju Zapadnog Balkana u periodu koji prethodi pristupanju, zajedno sa svojim obavezama za fazno pristupanje kako je definisano u novoj metodologiji.

U skladu sa time, bilo bi korisno uključiti region u razvoj trgovinske i poreske politike Evropske unije, kao što su mehanizam za prilagođavanje granice emisije ugljen-dioksida i zaštitne privremene mere ograničenja na uvoz čelika, da nabrojimo tek nekoliko.

Takođe bismo mogli da istražimo mogućnost da Zapadni Balkan bude izuzet od različitih mera trgovinske politike erga omnes.

Naši univerziteti mogli bi da budu uključeni u oblast visokog obrazovanja i istraživanja Evropske unije, čime bi se pružila jednaka šansa za učešće u prilagođenim programima, istraživanju i inovacijama EU. Istovremeno, naša poljoprivreda vapi za dodatnim sredstvima, pri čemu ima ogroman potencijal za širenje i isporuku visokokvalitetnih proizvoda na tržište Evropske unije.

Ovo bi moglo da spreči negativan uticaj na stabilizaciju i privredni učinak regiona. Verujemo da je u interesu Evropske unije da pomogne izgradnju i promociju sigurnog i prosperitetnog regiona

I više od toga - mogli bismo zajedno da istražimo učešće u Šengenu i postepenu integraciju u jedinstveno tržište Evropske unije.

Današnji svet se brzo menja. Vreme je da se deluje i to odlučno. Ne možemo sebi da priuštimo niti će nam biti oproštene propuštene prilike, popustljivost i nedostatak odlučnosti da ostvarimo ovu stratešku viziju.

Potrebno je da se bolje razumemo, ako želimo da postignemo najbolje rezultate. Ako neko misli da moramo da delujemo sada, to je već bilo juče.

U tom cilju, danas smo ponovo potvrdili odlučnost da produbljujemo našu ekonomsku saradnju u okviru inicijative Otvoreni Balkan, nadograđujući se na agendu Berlinskog procesa i uz fokus na brzu i prilagođenu realizaciju.

U ovom poduhvatu angažovali smo naše privredne komore i zadužili ih da pripreme detaljne smernice za realizaciju Memoranduma o razumevanju i saradnji na olakšanju uvoza i izvoza, koji je potpisan u Skoplju 29. jula.

Danas smo odobrili detaljan plan sprovođenja mera o olakšavanju trgovine i zatražili od Regionalne privredne komore Zapadnog Balkana da dalje prati proces implementacije. Takođe smo odlučili da formiramo Međuministarski savet, koji će blisko sarađivati sa privrednim komorama na sprovođenju ovih mera.

Zapadni Balkan je spreman da se pokrene ubrzanim tempom. Treba ići napred. Tako i Evropska unija treba da se pokrene – prema Zapadnom Balkanu. Ostanak u praznom hodu nije opcija.

Pozivamo sve ostale strane u regionu da nam se pridruže i želimo im dobrodošlicu. Otvoreni Balkan je otvoren“, navodi se u integralnom tekstu Zajedničke izjave.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Goll



Obraćanje predsednika Republike Srbije na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 održanoj u Glazgovu

2. novembar 2021. godine 

"Vaše Ekselencije,

uvaženi delegati,

draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Konferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Kao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.

Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.

Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.

I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:

Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?

Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?

Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi?

Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?

Kako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?

Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala?

I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.

Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou.

Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.

Hvala vam što ste me saslušali."

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Goll



Uručeni ugovori za 14 stanova u Beogradu za izbeglice iz BiH i Hrvatske

25. oktobar 2021. godine 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković prisustvovao je večeras u Starom dvoru uručenju ugovora za 14 stanova namenjenih izbegličkim porodicama iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, koji su kupljeni u okviru potprojekta 9 Regionalnog stambenog programa Srbije.

„Veliko mi je zadovoljstvo i čast da u ime Vlade Srbije, u ime države Srbije večeras sve vas pozdravim, da zahvalim svim donatorima naročito EU, koja je okupila najveći broj donatora koji jesu države članice EU, ali i posebno Kraljevini Norveškoj, kao jednom od najvećih donatora van teritorije EU, na uspešno okončanoj devetoj podfazi Regionalnog stambenog programa”, naveo je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je naglasio da je Regionalni stambeni program do sada omogućio da više od 6.000 porodica koje su izbegle i raseljene sa prostora bivše Jugoslavije, najviše sa teritorije današnje Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, dobiju svoj krov nad glavom.

Kako je dodao, te porodice su u Srbiji našle spas i utočište posle onih životnih momenata koje nikada verovatno ne mogu da izbrišu iz svog sećanja kada su u jednom danu izgubili sve ono što su generacije njihovih roditelja i predaka sticale.

Šef srpske diplomatije je naveo da su se oni našli u Srbiji i odavde krenuli od nule.

Ministar Selaković je rekao da su donatori koji su pomogli da se formira sam fond i da on profunkcioniše, i Komesarijat za izbegla i raseljena lica i migracije, a uz pomoć Banke Saveta Evrope, UNHCR-a kao partnera, OEBS-a, omogućili mnogima među raseljenima da dobiju svoj krov nad glavom.

„Izbeglih lica u Srbiji se u jednom trenutku obrelo oko 650.000 i po podacima koje je republički komesar za izbeglice i migracije naveo, do sada je preko Komesarijata, preko države Srbije, Vlade Srbije, krov nad glavom dobilo blizu 100.000 porodica, naših sunarodnika“, rekao je ministar Selaković i podsetio da su ranije danas na Ubu svečano uručeni ugovori o stanovima za 21 porodicu.

Šef srpske diplomatije je naveo da predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić i on lično kao ministar spoljnih poslova ulažu maksimalne napore da se ovo pitanje u Srbiji rešava na najbolji mogući način.

„Večeras je ovde 14 porodica za koje je grad Beograd postao bogatiji. Najbolji deo našeg naroda jesu naši ljudi koji su došli iz Krajine, bilo iz one na teritoriji današnje Hrvatske ili BiH, vredni, čestiti, dobri ljudi. Srećan sam što večeras imamo priliku i mogućnost da 14 takvih porodica trajno stambeno obezbedimo ovde u Beogradu“, poručio je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je zahvalio donatorima na nesebičnoj pomoći i naporima koje su ulagali, UNHCR-u i OEBS, kao i Gradu Beogradu na predusretljivosti.

„Do pre svega nekoliko godina Grad Beograd nije pokazivao interesovanja za ovu aktivnost, do tog interesovanja dolazi pre nešto više od sedam godina i od tada Grad Beograd u partnerskom odnosu sa Komesarijatom i donatorima radi na realizaciji ovog projekta“, rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je porodicama koje su dobile stanove poželeo da u svojim novim domovima beleže i broje samo lepe i dobre sate i trenutke, a da ono što je teško u njihovim životima ostave iza sebe.

Poželeo je starijima da u tim stanovima dočekuju svoju decu i unučad i mirnu starost u zdravlju, a da oni mlađi u tim stanovima grade i podižu svoje porodice i svoju decu i da se raduju svakom novom velikom uspehu.

„Hvala vam na strpljenju što ste dočekali ovaj trenutak i želim vam da ubuduće sve u vašim domovima ide mnogo lakše i mnogo bolje nego što je to bilo do sada. Živela Srbija“, poručio je ministar Selaković.



Podeljeni ugovori za 21 stan u Ubu izbegličkim porodicama iz BiH i Hrvatske

25. oktobar 2021. godine 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković prisustvovao je u Ubu svečanoj dodeli ugovora o kupovini 21 stana izbegličkim porodicama iz Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske u okviru realizacije Regionalnog stambenog projekta.

Selaković je izrazio zadovoljstvo što 21 porodica rešava svoje stambeno pitanje i što će kasnije danas i 14 porodica u Beogradu dobiti ugovor o kupovini stana, istakavši da se polako približavamo cifri od procenjenih 7.500 stanova i kuća koliko je potrebno da se stambeno obezbede naši sunarodnici koji su '90-tih godina ostavili svoja ognjišta.

„Od danas će svako od vas imati svoj dom, koji nije velelepan i raskošan, ali je vaš“, rekao je ministar i dodao da je Ub jedna od najlepšhih opština i opština koja je najbrže razvija.

Dodao je da svi iz državnog rukovodstva slede politiku Vlade i predsednika Vučića sa ciljem da Srbija bude bolja, uređenija i razvijenija.

Selaković je zahvalio svim donatorima pojedinačno, predstavniku delegacije EU, UNHCR, Banci za razvoj SE, Komesarijatu za izbeglice i migracije sa kojima je ostvarena izuzetna saradnja.

„Želim da od danas u vašim stanovima počne novo životno poglavlje da u njima beležite samo lepe trenutke“, zaključio je ministar.



Sastanak predsednika Srbije sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine

23. oktobar 2021. godine 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se večeras sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom, sa kojim je razgovarao o političkom razvoju situacije u BiH, ekonomskoj situaciji, ali i energetskoj krizi u regionu.

„Imali smo opsežne pripreme za današnji sastanak, o svim važnim temama u odnosima Srbije i Bosne i Hercegovine. Razgovarali smo i o Vojsci Republike Srpske i ja sam preneo važne poruke ljudi iz Evrope i sveta. Zahvalan sam što je izrazio spremnost da sasluša druga mišljenja. Važno je da sačuvamo mir i pokažemo da nije Republika Srpska izvor problema, već da smo svi u regionu spremni da razgovaramo. Naš stav je jasan i čvrst. Neću reći da upozoravamo, ali molim sve da razgovaramo i rešavamo probleme dijalogom. Srbija se neće pridružiti sankcijama. Dok sam ja predsednik, neće biti blokade na Drini“, poručio je predsednik Vučić nakon sastanka i dodao da je srpski član Predsedništva BiH nedvosmisleno rekao da ne postoji nikakav hir Republike Srpske da pravi probleme, već da su njihovi potezi reakcija na to što se pravo na korišćenje šuma oduzima od RS i predaje u ruke Sarajevu.

Predsednik Vučić je istakao da razgovor nema alternativu i da mora da se razgovara sa Bošnjacima, ali i da svi treba da napustimo snove o pobedi nad onim drugim.

„Razgovarali smo o razvoju infrastrukture i o spajanju Srbije i Republike Srpske i Srbije i Bosne i Hercegovine. U skladu sa tim, očekujemo do kraja godine potpisivanje komercijalnog ugovora o izgradnji auto-puta od Sremske Rače do Bijeljine. To je velika stvar, kako za Republiku Srpsku, tako i za Bosnu i Hercegovinu. Važno je i da se od Višegrada do Sarajeva uradi put što pre. Spajamo Pazar i Tutin sa Beogradom i Sarajevom. Za razvoj ekonomskih odnosa važno je spajanje bošnjačkog i sprskog naroda. Kada uradimo auto-put Ruma-Šabac i brzu saobraćajnicu Šabac-Loznica, koju ćemo produžiti do Malog Zvornika, dodatno ćemo povećati snagu i kontinuitet komunikacije sa BiH i Republikom Srpskom“, naveo je predsednik Vučić i dodao da je sa srpskim članom Predsedništva BiH razgovarao i o ekonomskoj situaciji, a pogotovo o nestašicama električne energije.

„Kriza preti velikom broju zemalja u regionu. Razgovarali smo i o tome da pripremimo zajedničku platformu za razgovore sa svim partnerima oko izgradnje kraka gasovoda sa teritorije Srbije do Banjaluke“, naglasio je predsednik Vučić. On je rekao i da su sredstva za izgradnju aerodroma u Trebinju obezbeđena i da će plansko-projektna dokumentacija za izgradnju ovog aerodroma biti gotova u martu sledeće godine.

Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik je istakao da je situacija u BiH složena i da je do toga dovela kombinacija raznih događaja u prošlosti.

„Predsednika Vučića izvestio sam o situaciji u BiH, kao i o kulminaciji nepovoljnih situacija po srpski narod u Republici Srpskoj. Republika Srpska se razvlašćuje, potpuno je konfuzna situacija, u kojoj niko ne želi da sedne i pregovora, a sukobi nisu potrebni. Nisam spreman da za Republiku Srpsku žrtvujem mir, ali sve ostalo sam za Republiku Srpsku spreman da žrtvujem. Mir nema cenu i alternativu i zahvalan sam predsedniku Vučiću na izdvojenom vremenu da me sasluša“, poručio je večeras Milorad Dodik i ocenio da se Republika Srpska razvlašćuje upornom silom međunarodnog faktora.

„Ne možemo da popustimo, u smislu da dozvolimo da nam oduzmu zemljište i šume“, rekao je srpski član Predsedništva BiH, komentarišući nedavne odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, i ocenio da je danas Republika Srpska kao potpisnica Dejtonskog sporazuma „razvlašćena“, za razliku od Federacije BiH i distrikta Brčko.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Goll



Selaković pred SBUN: Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja

15. oktobar 2021. godine  Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.



Principi i vrednosti Pokreta nesvrstanih aktuelni i danas

Beograd, 11. oktobar 2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, otvarajući komemorativni samit povodom 60-godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, da je međunarodna saradnja, uz poštovanje fundamentalnih principa, jedini put ka razvoju i prosperitetu čovečanstva.

Vučić, koji je svoje obraćanje na ovom skupu započeo rečima "dobro došli kući", istakao je da je Beograd bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi mir.

Osnovna ideja oko koje su se okupili naši prethodnici kada su osnivali Pokret bio je mir, koji je osnov za razvoj saradnje, bilo da je reč o političkoj ili ekonomskoj, rekao je on.

Nadam se da nećemo razgovarati samo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo da izgradimo zajedno. Svet dijaloga, kompromisa i mira i dalje je moguć i dostižan, poručio je predsednik Republike.

Vučić je ukazao na to da Agenda održivog razvoja UN 2030. promoviše tri principa – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava, dodavši da je Srbija kao pravni naslednik Jugoslavije, osnivač Ujedinjenih nacija i Pokreta nesvrstanih ponosni promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih normi.

Velika je privilegija i čast za Srbiju to što smo se okupili u Beogradu, gde ćete se osećati kao kod kuće. Uveren sam da naša prestonica, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija i tačka kontakta Istoka i Zapada, može da vas podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje, naveo je on.

Predsednik Republike je posebno izrazio zadovoljstvo time što ima priliku da vidi prijatelje iz udaljenih zemalja, kojima teška situacija u vezi sa COVID-19 nije bila prepreka da doputuju u Beograd, čime su pokazali koliki značaj pridaju ovoj organizaciji, ali i ukazali čast Srbiji.

U vreme kada, nažalost, ima samo nekolicina multilateralnih sastanaka u svetu, biće ovo izuzetna i retka prilika da razgovaramo o svim pitanjima licem u lice, predočio je on.

Prema njegovim rečima, obeležavanje godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih predstavlja želju da se oda počast ovom pokretu, koji je u vreme blokovskih podela dao značajan doprinos i viziju zasnovanu na poštovanju, napomenuvši da u njemu nije bilo mesta za dominaciju jedne države nad drugom.

Pokret, kako je dodao, imao je suštinsku ulogu u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije i promovisao je jednakost i društveni i ekonomski razvoj svih zemalja.

Uprkos usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih je uspešna priča, ocenio je Vučić i dodao da danas nije dovoljno da se nostalgično prisećamo zlatnog doba Pokreta, već se mora raditi na ispunjenju ciljeva, među kojima je budućnost jednakih, u kojoj se ista prava primenjuju na sve.

Predsednik Republike je poručio da pravo da se odlučuje o sopstvenoj sudbini nije greh, već pravo koje mora da pripada svima bez obzira na snagu i moć kojom se raspolaže.

Vučić je ocenio da je svet danas drugačiji u odnosu na onaj iz od 1961. godine, jer su gobalizacija, međuzavisnost i razvoj novih tehnologija planetu učinili manjom, ostvarujući uticaj na živote svih.

Istovremeno, izazovi sa kojima se suočavamo ne znaju za granice, a i njihova priroda je složenija. Zato je potrebno da više nego ikada radimo na razvoju multilateralizma, jer nijedna država nije izolovana, niti ostrvo samo za sebe, a saradnja je jedini put ka prosperitetu, istakao je on.

Prema njegovim rečima, to je osnova na kojoj, uprkos razlikama, stoje članice Pokreta, koji je simbol slobodoljubivog dela sveta, spremnog da se bori za slobodu, nezavisnost i suverenitet.

Predsednik Republike je naglasio da Srbija najbolje zna koliko je to teško, jer vodi borbu za očuvanje svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i rešavanje pitanja Kosova i Metohije.

Vučić je predočio da Srbija svojom borbom brani univerzalne pricipe na kojima počiva Povelja UN, principe međunarodnog prava, ali i neke od najvažnijih vrednosti Pokreta.

Prema njegovim rečima, Srbija ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi garantovalo trajni mir u pokrajini, uverena da je to odraz naše snage, a ne slabosti.

Kako je naglasio, Srbija, kao naslednica SFRJ, nikad nije prestala da stremi jačanju saradnje sa tradicionalnim prijateljima širom sveta.

Ponosni smo na to što, kao neutralna zemlja na putu ka Evropskoj uniji, radimo i na jačanju saradnje sa tradicionalnim prijateljima Azije, Afrike, Pacifika, Latinske Amerike, poručio je on.

Predsednik Republike je ukazao na to da je Srbija nezavisna država, koja sama donosi odluke, pouzdan je partner svojim prijateljima, spremna da svima pruži ruku saradnje.

Vučić je podsetio na to da je Srbija u proteklom periodu nesebično pomogla svima kojima je to bilo potrebno, sa više od milion vakcina protiv koronavirusa, od kojih je više od polovine donirano afričkim i azijskim zemljama, dodajući da će naša zemlja to nastaviti da čini, dok ovaj virus ne postane prošlost.

Imate odanog prijatelja u Srbiji, i to nisu prazne reči. Uprkos svim pritiscima, Srbija nikada neće okrenuti leđa prijateljima, podvukao je Vučić.

 



Predsednik Vučić u poseti Republici Sloveniji

06. oktobar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je na Samitu lidera Evropske Unije i Zapadnog Balkana, na kom je usvojena Deklaracija u kojoj lideri EU daju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i potvrđuju posvećenost procesu proširenja zasnovanog na „kredibilnim reformama partnera“, uz naglasak na važnosti „jačanja integracija i kapaciteta apsorbcije novih članica“ od strane same EU.

Predsednik Vučić je nakon Samita EU-Zapadni Balkan izjavio da postoji perspektiva proširenja EU, ali da nemaju sve zemlje članice „isti apetit“ za proširenje.

„U ime Republike Srbije, zadovoljan sam činjenicom da su predsednici i premijeri zemalja EU, četiri sata sa nama razgovarali o budućnosti Zapadnog Balkana. U ime Srbije zahvalio sam na pomoći i podršci, investicijama i novcu koji poreski obveznici EU ulažu u našu zemlju. Govorili smo o tome da postoji perspektiva proširenja i jasno je da postoje strateški interesi EU na tom evropskom prostoru“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je na Samitu vladala pozitivna atmosfera i da se domaćin, predsednik Vlade Republike Slovenije Janez Janša, sve vreme borio za jasniju evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana.

„Čini mi se da smo odgovornom i ozbiljnom politikom sebe predstavili na dobar način i verujem da u narednom periodu poziciju u EU možemo da popravimo“, rekao je predsednik Vučić i preneo da je imao mnogo bilateralnih razgovora: sa grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom, koji je rekao da će Atina nastaviti da podržava teritorijalni integritet Srbije, sa predsednikom Republike Francuske, mađarskim premijerom, španskim premijerom, premijerom Republike Slovačke, predsednikom Rumunije, predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i mnogim drugim evropskim liderima.

Predsednik Vučić je naveo da je i sa predsednikom Vlade Republike Hrvatske razgovarao o odnosima naše dve zemlje, kao sa premijerima Republike Albanije i Republike Severne Makedonije, Edijem Ramom i Zoranom Zaevim.

Predsednik Vučić boravio je u dvodnevnoj poseti Republici Sloveniji, gde je prvog dana prisustvovao Samitu šefova država i vlada iz redova Evropske narodne partije i ocenio da je, posle gubitka nemačke Demohrišćanske unije na izborima, snaga Evropske narodne partije koncentrisana u centralnoj i istočnoj Evropi.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Goll



Odluka o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu

Ministarstvo spoljnih poslova – Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu donelo je Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu, koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i Srba u regionu.

Odluka o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu možete otovoriti na sledećim linkovima

www.mfa.rs

www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi



Poseta predsednice Vlade R. Srbije Ane Brnabić Nevesinju, Prebilovcima i Mostaru

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić je tokom jednodnevne posete Bosni i Hercegovini, dana 04.10.2021. godine, posetila Nevesinje, Prebilovce i Mostar.

Poseta premijerke Ane Brnabić započela je sastankom sa načelnikom opštine Nevesinje Milenkom Avdalovićem, nakon čega je obišla objekte čija se obnova i rekonstrukcija finansira iz budžeta Vlade Srbije, među kojima su: Muzička škola „Sveti Roman Melod“, Narodna biblioteka Nevesinje, Dom kulture „Nebojša Glogovac“, Osnovna škola „Risto Proroković“ i Vrtić „Sveta Evgenija Carica Milica“.

U Prebilovcima, predsednica Vlade R. Srbije Ana Brnabić posetila je Crkvu vaskrsenja Hristovog u kojoj se nalazi spomen-kosturnica koja svedoči o mestu strašnog zločina i mestu jednog od najvećih stratišta srpskog naroda u Drugom svetskom ratu.

Nakon obilaska Crkve, predsednica Vlade je u obraćanju novinarima navela da je „teško biti ovde i ponovo čuti priču o kojoj sam samo čitala, ali koja govori mnogo o svemu onome kroz šta je srpski narod prošao, o kompleksnosti našeg regiona i koliko će dugo vremena biti potrebno za pomirenje, zato što ovo nije bilo stratište samo tokom Drugog svetskog rata, već i 1992. godine“. Poručila je da prošlost ne smemo da zaboravimo, ali da se moramo okrenuti budućnosti, da praštamo i stvaramo bolju budućnost za naš region. „Moramo se boriti za bolju budućnost, bolje povezivanje i razumevanje među narodima, jer nam ništa drugo ne preostaje kako bi ljudi ostali i živeli ne samo u Prebilovcima, već i na ovim prostorima“, izjavila je premijerka.

Predsednica Vlade R. Srbije posetila je i izložbu o stradanju srpskog naroda tokom Drugog svetskog rata u Domu kulture u Prebilovcima, kao i manastir Žitomislić na putu za Mostar.

U Mostaru je premijerku dočekao gradonačelnik Mario Kordić, sa kojim je obišla Stari grad i Stari most, sa kojeg je, u njenu čast, izveden tradicionalni skok u Neretvu.

Nakon obilaska Starog grada u Mostaru, premijerka je obišla Sabornu crkvu Svete Trojice, na kojoj su završeni grubi građevinski radovi. Govoreći o podršci srpskoj zajednici u Mostaru, premijerka je navela da je došla da obiđe sve što je do sada realizovano, ali i da se raspita šta još ima da se uradi. Ukazala je da je Saborna crkva Svete Trojice najvažniji projekat, i podsetila na to da je do sada za obnovu ovog pravoslavnog hrama R. Srbija donirala dva miliona evra, dok je preostalo približno milion evra kako bi se taj projekat završio.

Predsednica Vlade R. Srbije Ana Brnabić je nakon obilaska crkve uz pratnju sveštenstva SPC Mostarske i članova odbora SPKD „Prosvjeta“-GO Mostar posetila i „Prosvjetinu“ školu, kojoj je Kancelarija za IT i eUpravu donirala računarsku opremu.

Premijerka je navela da je izuzetno važno i finansiranje „Prosvjetine“ škole, podsetivši da to kontinuirano radi Ministarstva kulture i Ministarstva spoljnih poslova, a da je sada i Kancelarija za IT i eUpravu donirala laptopove, štampače, printere i kamere. “To su male stvari koje deci u ovoj školi mnogo znače, a najvažnije je da oni osete našu podršku”, poručila je ona.

U Mostaru je premijerka obišla i grob Alekse Šantića, koji se nalazi na pravoslavnom groblju Bjelušine, gde je položila venac i prisustvovala pomenu sveštenika SPC Mostarske.

U Vladičanskom dvoru u Mostaru, premijerka je otvorila kulturnu manifestaciju „Šantićeve večeri poezije“, gde je poručila da je ovaj grad u pravom smislu te reči evropsko raskršće kultura.

„Baš kao što je Aleksa Šantić voleo svoju otadžbinu, ali i sve narode sa kojima je živio u Mostaru, i mi danas iz kulturne, nacionalne i svake druge raznolikosti treba da crpimo snagu, jer koliko god da nam je teška prošlost, treba da verujemo u zajedničku budućnost“, poručila je premijerka.

Premijerka je naglasila da će se još mnogo puta vratiti u grad na Neretvi, kako privatno, tako i službeno, da u ime Srbije pomogne koliko može u projektima obrazovanja i kulture i da se zajedno gradi bolja i lepša budućnost za nove naraštaje.

Mostar je poseban grad. Grad kompleksne prošlosti i sa mnogo emotivnog naboja, ali koji je u pravom smislu te reči evropsko raskršće kultura i svega onoga što može da se nađe na evropskom kontinentu. Koliko god problema to moglo da stvori, to je ogroman potencijal koga je Šantić video i to je ono što ga je najviše inspirisalo, zaključila je ona.

Na otvaranju 102. Šantićevih večeri poezije prisustvovali su i gradonačelnici Mostara, Istočnog Sarajeva i Trebinja, ministarka prosvete i kulture Republike Srpske N. Trivić, ministri iz Hercegovasčko neretvanskog kantona, rektor Univerziteta Džemal Bijedić, predstavnici diplomatskog kora iz Mostara, kao i predstavnici SPC i kulturnog, javnog života Mostara.



Telefonski razgovor predsednika Vučića sa generalnim sekretarom NATO

26. septembar 2021. godine 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Selaković u Njujorku sa 28 šefova diplomatije o ekonomskim uspesima Srbije i situaciji na KiM

25. septembar 2021. godine 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na KiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Kovida-19.

„Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Konferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.



Priština ozbiljno ugrozila mir i regionalnu stabilnost

25. septembar 2021. 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije. Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji.

Kovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Kovida:

Pandemija Kovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina.

Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.

Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad.

Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Kada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Kovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Kovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Kovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije.

Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto.

Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije,

Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Kovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Kovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Kovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime.

Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Kosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Kosovu i Metohiji.

11. maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Kosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Kosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine.

Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Kosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.

U zaključku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju.

Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Kovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Kovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih.

Hvala vam.

Izvor: www.srbija.gov.rs



Predsednica Vlade Brnabić na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće

22. septembar 2021. godine 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19.

Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs



Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

15.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

"Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911. godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta. Slava našim velikim, srpskim junacima!

Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu. Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

I sebi, i drugima.

Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.

Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša, predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome, Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Kako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.

A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!

Živela Srbija!"

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll



Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u Drvaru

U Drvaru je svečano obeležen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, 15. septembar. Svečanosti su prisustvovali čelnici opštine Drvar, Bosanski Petrovac, Glamoč i Bosansko Grahovo, predstavnici Ministarstva rada i boračke i invalidske zaštite R.Srpske, Srpske pravoslavne crkve, kao i brojni građani Drvara. Tim povodom, zdanje Radničkog doma u kome je svečanost održana i u kojoj je smeštena Konzularna kancelarija, bio je ukrašen srpskim zastavama.

Načelnica Opštine Drvar, Dušica Runić pozdravila je sve prisutne i istakla zadovoljstvo što se Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave obeležava i u Drvaru, najvećoj srpskoj povratničkoj opštini u Federaciji BiH. Istakla je da Srbi u Drvaru poštuju svaku veru i naciju, ali da isto tako iznad svega vole svoje, ponosni na svoju veru, na svoj jezik i pismo, običaje i tradiciju, na bogatu istoriju i kulturu, na gen i koren kojem pripadaju. Naglasila je da će nas drugi poštovati onoliko koliko poštujemo sebe, jer narod koji ne poštuje svoju prošlost i ne uspostavlja kulturu sećanja i pamćenja ne može imati svoju budućnost. Istakla je nesebičnu pomoć koju Srpska i Srbija pružaju Drvaru, da nivo saradnje nikada nije bio na višem nivou i zahvalila Srbiji i Srpskoj na svemu što čine za Drvar i njegove građane. Poručila je da jedinstveni i ponosni, ogrnuti našom zastavom jedino možemo koračati u sigurnu budućnost i čestitala svim Srbima gde god da žive Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

U prigodnom obraćanju konzul Jugoslav Đorđević je istakao značaj obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, posebno u Drvaru kao najvećoj srpskoj opštini u Federaciji BiH, ali i za druge povratničke opštine koje njemu gravitiraju. Naglasio je značaj iskazivanja jedinstva i sloge Srba na ovim prostorima, kao zaloga bolje budućnosti, za očuvanja nacionalnog identiteta, kulture, jezika i pisma, ali i ukupnog prosperiteta povratničkih opština na ovim prostorima. Dodao je da će u tome, kao i do sada, imati bezrezervnu pomoć i podršku R. Srbije kao njihove matice.

Pre početka svečanosti, intonirane su himne Srbije i Srpske, a nakon završetka svečanog dela, policijski orkestar Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske iz Banja Luke održao je veličanstven koncert.



Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, konzul-žeran Marija Бakoč je primila delegaciju Kancelarije Republike Srpske u Mostaru. Tom prilikom, održan je sastanak sa rukovodiocem ove Kancelarije Radislavom Tubićem i savetnikom Mirkom Lečićem na kom se razgovaralo o dosadašnjoj i budućoj saradnji.

Radislav Tubić, rukovodilac Kancelarije Republike Srpske u Mostaru, čestitajući Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave je za medije, između ostalog, izjavio da su Srbi iz doline Neretve, u prošlom veku dali ogroman doprinos za slobodu srpskog naroda. „Danas, kada proslavljamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, svesni smo činjenice da samo naše jedinstvo na svim područjima gde živimo može biti garant naše slobode. Taj osećaj sigurnosti da slobodno živimo kao Srbi, posebno je važan tamo gde smo kao nacija u manjini“, naveo je R. Tubić.

Konzul-žeran Marija Бakoč je izjavila da je 15. septembar jedan od najvažnijih datuma u istoriji srpskog naroda, pošto je na taj dan 1918. godine došlo do konačnog, odlučujućeg proboja Solunskog fronta i okončanja teških i iscrpljujućih borbi koje su trajale od 1916. godine. „Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave simbolizuje rodoljublje, hrabrost, junaštvo i spremnost na apsolutnu žrtvu zarad slobode sopstvene domovine i sopstvenog naroda.. Zbog toga je 15. septembar dan za sećanje, zahvalnost i za poštovanje“, navela je M. Бakoč.



Gujon najavio kampanju zaštite imovinskih prava Srba u FBiH

11. septembar 2021.

Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon najavio je danas kampanju za zaštitu imovninskih prava Srba u Federaciji BIH jer postoji rizik da zbog usklađivanja podataka o neporketnostima katastra i zemljišnjih knjiga, ostanu bez imovine.

"U toku je značajna, bitna i pomalo zabrinjavajuća harmonizacija podataka i postoji rizik da Srbi iz Federacije BiH ostanu bez imovine", rekao je Gujon na konferenciji za novinare koju je održao sa šefom predstavništva Republike Srpske u Beogradu Mlađenom Cicovićem, a koji je precizirao da oko 400.000 Srba polaže i dalje prava na nepokretnosti u Federaciji.

Prema rečima Gujona, postoji opasnost da Srbi iz Federacije ostanu bez imovine, da ne budu upisani u knjige, a ni obavešteni o tome jer se informacije objavljuju u Službenom glasniku Federacije i lokalnim medijima nedostupnim Srbima koji žive po celom svetu.

"U odsustvu vlasnika, kada se vodi usklađivanje, pravi nosilac prava bude izbrisan, a njegova imovina se prepisuje na državu, kanton, opštinu", rekao je Gujon.

Kampanja informisanja biće sprovođena u pet koraka preko ambasada i konzularnih predstavništava, urduženja sa kojima Uprava sarađuje, eparhija SPC, društvenih mreža i medija.

Dodao je da će u narednih 30 dana na RTS-u biti emitovan spot sa brojevima telefona Kancelarije za pravnu pomoć RS +387 55490940 ili vajber i votsap brojevima +387 65 090-040, kao i mejlom: pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org.

Gujon je naglasio da je oduzimanje imovine u FBiH rizik koji je moguće sprečiti jednostavno i lako. Potrebno je, kaže, samo da se zainteresovani jave kancelarijama za pravnu pomoć koje će umesto njih pratiti sve što treba.

Cicović je naglasio da zajednička kampanja ima za cilj da obavesti što više sunarodnika širom sveta o postupku usklađivanja podataka o nepokretnostima katastra i zemljišnih knjiga u Federaciji.

"Kampanja je pre svega važna jer je sam postupak usklađivanja podataka netransparentan", rekao je Cicović.

Republička uprava za geodetske i imovinsko pravne poslove otvorila je, kako je dodao, kancelarije u Banjaluci, Bijeljini, Mrkonjić Gradu, Nevesinju, Istočnom Sarajevu i Zvorniku u kojima građani mogu da dobiju besplatnu stručnu i pravnu pomoć.

Ove kancelarije postupale su po zahtevima građana i do 10. avgusta rešeno je ukupno 4.447 zahteva.



Sastanak sa Visokim predstavnikom međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini

09.09.2021. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa visokim predstavnikom međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu, Kristijanom Šmitom. Predsednik Vučić je istakao da su neretko predstavnici međunarodne zajednice jednostrano posmatrali stvari u Bosni i Hercegovini i regionu, te da očekuje od Kristijana Šmita nepristrasan i izbalansiran pristup. Vučić je dodao da Srbija poštuje integritet i celovitost BiH, baš kao i celokupnost i integritet Republike Srpske u okviru BiH.

Vučić je iskazao stav da narodi u BiH bi trebalo da odlučuju o svojoj sudbini uz što manje pritisaka i mešanja sa strane, izrazivši uverenje da Srbija i BiH u budućnosti mogu neuporedivo brže da razvijaju svoje ekonomske veze i odnose.

Vučić i Šmit su razmenili mišljenja o trenutnoj političkoj situaciji u regionu sa naglaskom na napretku Bosne i Hercegovine i drugih zemalja Zapadnog Balkana prema Evropskoj uniji.

Šmit je naveo da je funkcionalnost države Bosne i Hercegovine neophodan faktor kako bi se dosegao stepen na kojem joj više neće trebati međunarodna supervizija, kao i za napredak ka EU integracijama.

Kristijan Šmit je takođe izrazio podršku inicijativama usmerenim ka regionalnoj integraciji svih zemalja na Zapadnom Balkanu, koja treba da bude inkluzivna i da predstavlja korak napred ka evropskoj integraciji.

Izvor/Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll



Konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu

Obaveštavamo da je minsitar spoljnih poslova Nikola Selaković 19.jula 2021. godine doneo odluke o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:

http://https://www.mfa.gov.rs/

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

23.juli.2021.godine



Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“

05. avgust 2021. godine

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs



Sastanak sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine i predstavnicima Republike Srpske

04. avgust 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom, predsednicom Republike Srpske Željkom Cvijanović, predsednikom Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljkom Čubrilovićem i predsednikom Vlade Republike Srpske Radovanom Viškovićem sa kojima je razgovarao o aspektima ekonomske saradnje Srbije i Srpske, problemima sa kojima se srpski narod suočava, kao i o unapređenju sveukupne regionalne saradnje.

„Usled svih obaveza danas, Srbija i Srpska večeras će zajedno u Busijama obeležiti 26 godina od počinjanja zločinačke akcije Oluja, masovnih ubistava Srba i najvećeg etničkog progona na tlu savremene Evrope“, rekao je predsednih Vučić uoči početka sastanka sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom i predstavnicima Republike Srpske.

Predsednik Vučić je istakao da je pažljivo saslušao predstavnike Republike Srpske i da se na sastanku razgovaralo o svim važnim temama koje se odnose na situaciju u regionu, Bosni i Hercegovini, kao i Republici Srpskoj, naglasivši da odluke moraju da se donose u skladu sa interesima i uz saglasje tri naroda i da je to suština i duh Dejtonskog sporazuma.

„Stav Republike Srbije je da nametnute odluke nikada nisu dobre. Srbija je izrazila želju da se poštuje Dejtonski mirovni sporazum i da se sačuva mir i stabilnost u celom regionu“, kazao je predsednik Vučić i dodao da Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH, ali i Republike Srpske u okviru BiH.

Predsednik Vučić je preneo da je na sastanku bilo reči i o svim ekonomskim projektima koji su od suštinske važnosti, kao i da će Srbija preuzeti zajedno sa konzorcijumom srpskih kompanija, ne samo da izgradi, već i plati 80 odsto puta od Rače do Bjeljine.

„Izgradićemo i most na Savi - to će biti doprinos prijateljstvu i bratstvu sa srpskim narodom i sa svim narodima u BiH“, naveo je predsednik i dodao da je bilo reči i o energetskim projektima i auto-putu Beograd - Sarajevo, kao i daljoj podršci u oblasti zdravstva i socijalne politike koju će Srbija nastaviti da pruža Republici Srpskoj.

„Za nas je veoma važno da do Dana jedinstva donesemo nacrte Zakona o zaštiti i upotrebi našeg srpskog jezika i ćiriličnog pisma, da imamo istu normativu po tom pitanju“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da su svi veliki evropski narodi svoj identitet čuvali kroz jezik i pismo.

„Svaki razgovor je dobar i uvek ćemo imati svu pažnju i vreme ovoga sveta da čujemo predstavnike našeg naroda, jer mi Srbi, istom rodu pripadamo i nikom nažao ne činimo ako čuvamo svoj srpski jezik, osim što hoćemo da sačuvamo svoje ime i prezime, svoj identitet i pravo na budućnost za svoju decu“, zaključio je predsednik Vučić i naglasio da će Srpska u budućnosti uvek moći da računa samo na još veću podršku Srbije.

Predsednik Vučić nakon sastanka sa predstavnicima Republike Srpske sastao se i sa predstavnicima vanparlamentarnih stranaka koje ne žele učešće stranih predstavnika u međustranačkom dijalogu, kao i predstavnicima vladajućih i opozicionih stranaka u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Tanjug/Zoran Žestić



Uručeno 75 stanova u Nišu izbegličkim porodicama iz Hrvatske i BiH

2. avgust 2021. godine 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković prisustvovao je danas u Nišu svečanom uručenju ključeva 75 stanova namenjenih izbegličkim porodicama iz Hrvatske i BiH u okviru realizacije Regionalnog stambenog projekta (RSP) u Srbiji.

U svom obraćanju Selaković je izrazio zadovoljstvo što je u prilici da podeli radost sa 75 porodica koje će, nakon 25 godina, dobiti svoj krov nad glavom, poželevši im puno sreće, radosti i lepih momenata u novim domovima.

 

„Grad Niš je postao bogatiji za 75 divnih, vrednih, marljivih, čestitih porodica, naših ljudi koji nisu svojom voljom, već su iz puke želje da zaštite goli život pobegli u Srbiju“, istakao je Selaković i zahvalio gradu Nišu na svoj pomoći u realizaciji ovog projekta.

Ministar Selaković, koji je i predsednik Komisije Vlade Srbije za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica, rekao je da je do sada u okviru realizacije RSP dodeljeno 5.825 stambenih rešenja. Naveo je da je dodeljeno 2.004 paketa građevinskog materijala, 305 montažnih kuća, 1.575 seoskih kuća sa okućnicom i 1.941 stambena jedinica.

 

Ministar je kazao da su stanovi koji se danas useljavaju izgrađeni u okviru potprojekta 9 RSP, naglasivši da je njegova ukupna vrednost oko 1.500.000 evra.

„Ovim projektom Niš rešava pitanje stambenog zbrinjavanja naših ljudi koji su sa prostora BiH i Hrvatske izbegli u Srbiju“, rekao je ministar i dodao da je potrebno naći adekvatno rešenje i za pitanje interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije.

 

Ministar je zahvalio EU, najvećem donatoru RSP, i drugim bilateralnim donatorima koji učestvuju u navedenom programu. Takođe, istakao je značaj Banke za razvoj Saveta Evrope i posebno zahvalio Komeserijatu za izbeglice i migracije na angažmanu u sprovođenju ovog programa.



Selaković razgovarao sa Željkom Cvijanović

23. jul 2021. godine 

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Beogradu sa predsednicom Republike Srpske Željkom Cvijanović, sa kojom je razgovarao o nizu tema od značaja za specijalne i paralelne veze između Srbije i RS.

Specijalne i paralelne veze između Srbije i RS se, prema rečima ministra Selakovića, razvijaju, i u ovom trenutku su na istorijskom maksimumu, odnosno na najvišem nivou otkad je sporazum zaključen i otkad Srbija i RS zajedno postoje i deluju.

„Sa jedne strane, poštujući teritorijalni integritet BiH, Srbija se trudi da sa svim svojim susedima razvija najbolje moguće političke, ekonomske i svake druge odnose, ali sa druge strane, poštujući i rukovodeći se Sporazumom o specijalnim i paralelnim vezama Srbije i RS, Srbija ne zaboravlja svoj narod i RS kao entitet ustanovljen i potvrđen Dejtonskim sporazumom“, kazao je Selaković posle sastanka.

Jedna od tema je, kako je dodao, bila i funkcionisanje zajedničke srpske dijaspore i aktivnosti na polju očuvanja srpskog nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta.

Selaković je sagovornicu informisao o planovima za otvaranje dopunskih škola srpskog jezika za dijasporu, izrazivši očekivanje da će se u taj program uključiti i nastavnici iz RS.

Na sastanku je, kako je dodao, bilo reči i o zajedničkoj proslavi Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave 15. septembra.

„Dogovorili smo se da srpska dijaspora zajednički proslavlja našu trobojku i 15. septembar kao dan kada su Srbi iz svih krajeva združeni probili Solunski front“, kazao je Selaković.

Predsednica Cvijanović je posle sastanka rekla da je važno raditi na jačanju institucionalnih veza Srbije i RS, i da je za građane RS važno da Srbija bude stabilna i jaka.

Prema njenim rečima, današnji dogovor o zajedničkom odnosu prema dijaspori je od velike važnosti za očuvanje nacionalnog identiteta Srba izvan Srbije i RS.

Cvijanović je zahvalila na ekonomskoj pomoći Srbije tokom prethodnih godina, izrazivši očekivanje da će zajednički infrastrukturni projekti nastaviti da se realizuju u interesu građana Srbije i RS.

Sagovornici su se, između ostalog, osvrnuli i na najnoviju o odluku odlazećeg visokog predstavnika u BiH.

„Naš stav je vrlo jasan: nametnute odluke i stavovi, u ovom slučaju nametnuti zakoni, nikome ništa dobro nisu doneli i nisu doveli ni do kakvog prosperiteta. Kao ministar spoljnih poslova države koja se apsolutno zalaže za promociju mira i stabilnosti u regionu, jer bez toga nema prosperiteta, imam i o ovoj nametnutoj odluci baš ovakav stav kakav sam izneo“, rekao je Selaković.

„Želim da verujem da će stabilnost moći da se očuva, ali veliko je pitanje šta će se u budućnosti dešavati“, poručio je šef srpske diplomatije.

Cvijanović je ocenila da je današnja nametnuta odluka visokog predstavnika neadekvatna, neprimerena demokratiji i nazadna, i da može vratiti BiH dve ili tri decenije unazad.

 

„Neprihvatljivo je da u 21. veku imate nekoga ko je neizabrani stranac i nameće nešto demokratski izabranim institucijama ili pojedincima. Mislim da je ovo početak jedne teške ere… Moja poruka građanima i institucijama u RS je da znamo šta radimo, jačamo RS, jačamo našu svest o sebi, jačamo naše veze sa Srbijom“, izjavila je Cvijanović.

Prema njenim rečima, Valentin Incko je doprineo da BiH postane dodatno neprijateljsko okruženje i da bude dodatno neraspoložena prema svojim građanima.

„Smatram da je ovo korak unazad koji je pokazao svo licemerstvo međunarodne zajednice oličene u visokom predstavniku“, rekla je Cvijanović, dodajući da se danas otišlo mnogo koraka unazad od suštinskog pomirenja u BiH.

„Ambasade reaguju i govore kako je ovo korak ka pomirenju, ja moram da kažem da je ovo veliki raskorak u odnosu na ono što bi trebalo da bude normalno funkcionisanje u jednoj višenacionalnoj zajednici kakva je BiH“, rekla je Cvijanović.



Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilj je EU, ali je Kina važan partner

22. jul 2021. godine 

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

„Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.

Izvor: Tanjug



Srbija ostvarila veliki uspeh u oblasti digitalizacije

20. jul 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije.

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama

. Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka.

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“.

Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs



Selaković pozvao predstavnike članica PNZ da se u oktobru okupe u Beogradu

13. jul 2021. godine 

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković obratio se danas na Ministarskoj konferenciji Pokreta nesvrstanih zemalja (PNZ) i tom prilikom je uputio poziv predstavnicima članica da se okupe u Beogradu, 11. i 12. oktobra, kada će biti obeležena 60. godišnjica od održavanja prve Konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961. godine.

Selaković je učesnike konferencije obavestio da će ovaj važan jubilej nesvrstanih Srbija organizovati zajedno sa Azerbejdžanom - aktuelnim predsedavajućim PNZ.

U svom obraćanju Selaković je podsetio da su nekadašnja Jugoslavija i predsednik Tito, kao koosnivači Pokreta, dali svoj doprinos stvaranju vizije drugačijeg sveta, a da je Srbija, kao jedna od naslednica Jugoslavije, ponosna na taj deo svoje istorije.

„Duh nesvrstanosti počiva na ravnopravnosti, slobodi, trajnom miru, suverenoj jednakosti država i miroljubivoj saradnji svih naroda, a to su vrednosti utkane i u državotvorne temelje Srbije“, poručio je ministar.

Selaković je rekao da je Pokret nesvrstanih kroz čitavu svoju istoriju bio svetionik slobode svima onima koji su tražili pravo na postojanje i prosperitet u svetu u kojem je često vladala, ne sila zakona, već zakon sile. Ocenio je da se i danas nalazimo u vremenima ozbiljnih globalnih izazova u kojima Pokret ima priliku da reafirmiše svoje slobodarske tradicije i zalaganje za svet jednakih.

„Srbija će, kao vojno neutralna i politički samostalna država, davati svoj najiskreniji doprinos takvim ciljevima Pokreta. Nadamo se da ćemo jačanjem međusobnih veza i saradnje, kao grupa država i naroda koje vezuju iste vrednosti i interesi, osnažiti i zajednički kapacitet da se suočimo sa izazovima sutrašnjice. A izazovi su već pred nama“, istakao je Selaković.

Ministar je naglasio da bi međunarodno pravo trebalo da bude stub političke i bezbednosne arhitekture sveta i dodao da Srbija poštuje zalaganje članica Pokreta za ciljeve i principe Povelje UN.

„Mnoge članice ovog pokreta svesne su da upravo insistiranjem na međunarodnom pravu rade u svoju korist i u korist očuvanja regionalne i globalne stabilnosti“, ukazao je ministar.

Selaković je rekao i da je pandemija Kovid-19 jasno pokazala da su nejednakost, nedostatak solidarnosti i empatije u svetu na najgrublji način postali jako očigledni.

„Srbija večno zahvalna svim zemljama među vama, poput Azerbejdžana, koje su nam pomogle u teškom vremenu. Mi smo kasnije produžili taj lanac solidarnosti tako što smo vakcine učinili dostupnim, ne samo svojim državljanima, već i drugima u regionu. Podržali smo svoje susede sa verom da je solidarnost najbolje ulaganje u zajedničku budućnost“, zaključio je ministar.



Cilj da mladi ostanu u Srbiji

10. jul 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas na otvaranju Samita srpske omladine i studenata Balkana da je cilj da mladi ostanu u Srbiji i u zemljama regiona i da se vraćaju iz inostranstva.

Brnabić je govoreći o obrazovanju ukazala na to da se 80 odsto učenika u dualnom obrazovanju zaposli u firmama u kojima je radilo praksu, a da se od ove školske godine uvodi dualno obrazovanje na fakultete.

Ona je dodala da je 15 miliona evra izdvojeno za program „Moja prva plata“, a da je 22 do 23 odsto mladih nezaposleno.

Nemamo više toliko problema sa odlivom mozgova, a od 2015. do 2019. godine imamo neto priliv visoko obrazovanih od 24 do 29 godina, rekla je Brnabić.

Premijerka je mlade na skupu pozvala da se vakcinišu.

Predsednica SKONUS Margareta Smiljanić pozvala je sve na samitu da se ujedine kako bi gradili zajedničku budućnost.

Samitu srpske omladine i studenata Balkana „Sinergija kao ključ uspeha“ prisustvovalo je oko 300 mladih iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Skup je organizovao Centar za edukaciju i razvoj omladine Beograda.

Selaković: Obeležimo zajedno Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković pozvao je danas građane Srbije i Srbe u regionu i dijaspori da ove godine Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji se obeležava 15. septembra, proslave isticanjem srpske trobojke. „Naša zastava je zajednička Srbima u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, ali nismo dovoljno radili na izgradnji i poštovanju kulta zastave, koji je ukorenjen kod mnogih naroda“, rekao je Selaković obraćajući se učesnicima Samita srpske omladine i studenata Balkana „Sinergija kao ključ uspeha“.

Selaković je podsetio da je 15. septembra probijen Solunski front, kada je otpisana Srbija uspela da se podigne, i da su u toj vojsci bili Srbi sa svih prostora nekadašnje Jugoslavije, pa i sa druge strane okeana.

Prema njegovim rečima, moramo da se mnogo više obrazujemo i da mnogo više učimo o temeljima naše nacionalne svesti.

Govoreći o potrebi negovanja zajedničkog srpskog identiteta, Selaković je ocenio da ćemo kao narod opstati ako budemo jedinstveni i spremni da se borimo za sopstvenu budućnost.

„Da je Srbin biti lako, ta Srbin bi bio svako. Ali mi smo narod koji je opstao na istorijskoj sceni zato što se borimo, a lakše ćemo se boriti zajedno sa zajedničkom svešću i identitetom“, rekao je Selaković.

Šef srpske diplomatije je naglasio značaj snažnijeg i masovnijeg uključivanja mladih u srpsku javnu i kulturnu diplomatiju, i predložio da, u okviru zajedničke borbe za promovisanje naše kulture kao obeležja nacionalnog identiteta, počnemo da masovno zajednički nastupamo na društvenim mrežama.

„Mislim da je uloga mladih u toj borbi ključna, a za vas je to 30 sekundi i jedan klik. Potrudite se da na takav način upoznajete ceo svet sa onim čime se kao narod ponosimo… Umrežimo srpsku omladinu u regionu, dolazite u Beograd i upoznajte se jedni sa drugima. Viđajte se i sarađujte a mi smo tu da vam pomognemo kada ponudite ideju“, rekao je Selaković.

Selaković je zahvalio SKONUS-u i Centru za edukaciju i razvoj na organizaciji današnjeg skupa, najavljujući da će MSP od sledeće godine Samit srpske omladine i studenata Balkana finansirati, ne projektno, već kroz redovno budžetsko finansiranje.



Srpska deca iz regiona u poseti Ministarstvu spoljnih poslova Srbije

08. jul 2021. godine 

Šef srpske diplomatije Nikola Selaković primio je danas u Ministarstvu spoljnih poslova učesnike Letnjeg kampa za srpsku decu iz regiona i tom prilikom je mlade goste upoznao sa svojim radom i načinom na koji funkcioniše Ministarstvo.

Selaković je izrazio zadovoljstvo što su učesnici Letnjeg kampa u poseti glavnom gradu Srbije i poručio da je Beograd prestonica svih Srba.

„Ovde na ovim zidovima možete da vidite kontinuitet naše državnosti u novom veku. Da vidite šta to iza nas stoji da bismo znali za šta se borimo i šta ćemo jednoga dana ostaviti svojoj deci. Ja imam dva sina i jednu ćerku, i sve što radim radim za njih i budućnost svakog deteta u Srbiji i svakog srpskog deteta“, rekao je Selaković.

Ministar je istakao da je Beograd grad koji se ubrzano menja i raste, grad u koji hrle svi sa Balkana, i poželeo srpskoj deci iz regiona da što češće dolaze i upoznaju Srbiju.

Govoreći o znamenitostima Beograda, Selaković je posebno izdvojio Hram Svetog Save i podvukao da smo svi veoma ponosni na najlepši pravoslavni hram u svetu.

„Želim da vidite i Novi Sad i Niš, Vrnjačku banju, Studenicu, Drvengrad, Zlatibor, Sombor, Vršac, da vidite kako lepa mesta ovde postoje i koliko je naša Srbija divna zemlja“, rekao je ministar.

Selaković se posebno osvrnuo na natpis na dečjim majicama „Učimo ćirilicu“, i poručio da je važno da uče i druge jezike, ali da ne zaborave naš srpski jezik i ćirilicu.

„Ako mi Srbi ne budemo čuvali ćirilicu, neće je niko sačuvati za nas“, rekao je ministar.

Konstatujući da su ovoj grupi učesnika Letnjeg kampa i deca iz dalmatinskog Kosova, Selaković je poručio da Srbi ne mogu da pobegnu od svog Kosova a ni Kosovo od njih.

„To je deo naše duše, našeg identiteta i genetskog koda, to je motiv naše borbe i života naše nacije“, naglasio je ministar.

Takođe, ministar je izrazio zadovoljstvo što je s učesnicima Letnjeg kampa i njihov sveštenik i naglasio da to upravo pokazuje da tamo gde opstaje srpska crkva, opstaje i naš narod.

Selaković je poželeo organizatorima Letnjeg kampa da što više dece dovode u Beograd, rekavši da će ih u Ministarstvu spoljnih poslova uvek čekati otvorena vrata.

„Vama želim da budete uzorni građani u državi u kojoj živite, ali da volite i čuvate svoj srpski rod, srpsko pravoslavno ime, ćirilicu i naš srpski jezik“, zaključio je Selaković.

Dobrodošlicu učesnicima Letnjeg kampa poželela je i supruga predsednika Srbije Tamara Vučić.

„Pored toga što ste dobri učenici i izvršavate svoje obaveze, svako od vas ima i neki hobi. Neko se bavi sportom, muzikom, pevate, bavite se folklorom, glumom. Ako danas treba da vam dam savet, onda je upravo to da zadržite svoje hobije. Oni će vam pomoći u periodu adolescencije da tu snažnu energiju usmerite u dobrom pravcu“, poručila je Tamara Vučić.

Takođe, poželela je da iz Srbije ponesu dobre emocije i lepa iskustva koja će ih uvek iznova vraćati ovde.

U grupi koja je posetila Ministarstvo bilo je 44 dece, uzrasta od 7 do 14 godina iz Uzdolja, Vira, Kule Atlagića, Islama Grčkog, Radučića, Nunića, Zadra, Bribira, Đevrsaka, Riđana, Odžaka, Bosanskog Grahova, Drvara, Bosanskog Petrovca i Glamoča.

Deca su danas imala priliku da posete i Muzej srpske diplomatije, koji se nalazi u zgradi Ministarstva spoljnih poslova, gde su upoznata sa delima velikih srpskih diplomata.

Letnji kamp za srpsku decu iz regiona se organizuje u periodu od 4. do 9. jula 2021. godine u Novom Sadu i Beogradu. Organizatori kampa su narodna poslanica Sanja Lakić i Duško Ćutilo, direktor Pokrajinskog fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu.



Srbija snažno podržava Berlinski proces

05. jul 2021. 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas na onlajn Samitu lidera Berlinskog procesa na kojem je bilo reči o konkretnim rezultatima postignutim u toku njegovog sedmogodišnjeg trajanja, planovima za naredni period i inicijativama čiji je cilj pružanje podrške Zapadnom Balkanu na njegovom putu ka Evropskoj uniji.

Fokus samita bio je na izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta koji se odnosi na četiri temeljne slobode: slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, za koje je usvojen Akcioni plan u novembru prošle godine, a od kojeg bi region imao posebne benefite.

Na samitu je rečeno da je saobraćajna i energetska infrastruktura proširena tokom poslednjih godina i povezana sa saobraćajnicama Evropske unije, a pohvaljena je implementacija sporazuma o ukidanju naknada za roming na Zapadnom Balkanu, koja je počela sa primenom ovog meseca.

Kao važan projekat procesa izdvojena je Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) u cilju povezivanja i izgradnje razumevanja i tolerancije u regionu.

Pohvaljene su i aktivnosti Veća za regionalnu saradnju (RCC) i Sekretarijata Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) za napore u sprovođenju Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište.

Ocenjujući da se Berlinski proces, čvrsto zasniva na temeljnom uverenju da je ekonomija Zapadnog Balkana deo Evrope, nemačka kancelarka Angela Merkel je istakla, da on umnogome doprinosi stabilnosti i povezivanju regiona zapadnog Balkana što je i ujedno i interes Evropske unije.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, u svom današnjem obraćanju, zahvalila je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na snažnoj podršci i aktivnom pristupu regionalnoj saradnji.

Zahvaljujući podršci Nemačke i kancelarke Merkel, ali i unutrašnjim inicijativama predstavnika Srbije, Albanije i Severne Makedonije, kako je objasnila premijerka, implementacija Akcionog plana omogućiće dalje širenje ekonomske i trgovinske saradnje regiona, što će ga ujedno učiniti privlačnijim za strane investitore i ubrzati ekonomski rast.

Brnabić je istakla da Srbija snažno podržava Berlinski proces, ne samo u cilju ekonomskog razvoja regiona, već i kao ideju povezivanja i ujedinjenja Zapadnog Balkana i njegovog približavanja Evropskoj uniji.

Ona je zaključila da je podrška u regionu bila naročito vidljiva kroz solidarnost sa susedima tokom pandemije i pomoć u vakcinama i medicinskoj opremi.

Na samitu, koji je otvorila nemačka kancelarka Angela Merkel, osim predstavnika regiona, učestvovali su i premijer predsedavajuće EU Slovenije Janez Janša, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijer Italije Mario Dragi, premijer Poljske Mateuš Jakub Moravjecki i generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs



Nastavak evropskih integracija uz saradnju zemalja regiona

02. jul 2021. godine 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je danas da region zapadnog Balkana treba da nastavi sa evropskim integracijama, ali i da fokus treba da stavi na saradnju koja može da poboljša kvalitet života građana.

Brnabić je na Prespa forumu u Ohridu navela da je današnje ukidanje rominga jedna od konkretnih stvari od kojih građani imaju koristi, ukazavši na to da treba imati na umu i teška politička pitanja, kao što je dijalog između Beograda i Prištine, ali da ima i toliko drugih stvari koje mogu da se urade za građane.

To dugujemo budućim generacijama, poručila je premijerka i dodala da nastavak svađe u regionu nikome ne donosi dobro.

Ona je na panelu, čija je tema bila sinergija Evropske unije i SAD, ponovila da je Srbija zemlja koja je opredeljena za evropske, ali ne i atlantske integracije, dodavši da se u tome razlikuje od ostalih zemalja, osim Bosne i Hercegovine.

Mi želimo da uđemo u EU, ali ne u NATO. Mi smo vojno neutralna država koja ima sjajne bilateralne odnose sa SAD u svim oblastima, naglasila je Brnabić.

Premijerka se osvrnula i na konstataciju albanskog premijera Edija Rame da više nije isfrustriran i depresivan zbog dinamike evropskih integracija, rekavši da niko više nije isfrustriran i da to donosi neke nove stvari u pogledu regionalne saradnje.

Prema njenim rečima, sve zemlje moraju da nastave da rade ono što treba u pogledu nastavka evropskog puta, ali i da regionalno sarađuju, jer na to imaju uticaj.

Šta god da uradite svodi se na to da svaka država članica ponaosob odlučuje o tome da li je ostvaren napredak i to postaje sve kompleksniji i komplikovaniji proces iz dana u dan, konstatovala je premijerka.

Prema njenoj oceni, više se ne radi o evropskim vrednostima, napretku u ključnim oblastima i bilateralnim pitanjima, nego o pitanjima „lingvistike i istorije“.

Pored Brnabić, na panelu su učestvovali i albanski premijer Edi Rama, premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti i drugi.

Premijerka je, odgovarajući na pitanja novinara na Prespa forumu, istakla da je u ovom trenutku teško govoriti o tome šta bi značio kompromis sa Prištinom, ali da smatra da dijalog nema alternativu.

Prema njenim rečima, prostora za kompromis mora biti zato što je potrebno da se okrenemo budućnosti, a da li će ga biti zavisi i od Beograda i od Prištine.

Brnabić je, upitana da li je pomoćnik državnog sekretara SAD za pitanja Evrope i Evroazije Filip Riker pomenuo međusobno priznanje, odgovorila da nije, te da veruje da zna kakav bi bio njen odgovor na to.

Razgovarali smo o dijalogu Beograda i Prištine i Briselskom sporazumu. Nije bilo pomena međusobnog priznanja, ja taj dijalog ne vidim kao dijalog na kome se priča o međusobnom priznanju, podvukla je ona.

Premijerka je prenela da je Rikeru skrenula pažnju na zabrinjavajuće trendove na Kosovu i Metohiji i na sve veći broj napada na Srbe, Srpsku pravoslavnu crkvu i imovinu.

Strašno je videti da je žena, koja je nakon 22 godine odlučila da se vrati u Đakovicu, doživela napade, uz peticiju da se ponovo izbaci iz ovog grada. To su zabrinjavajući trendovi, ocenila je Brnabić.

Ona je, odgovarajući na pitanje prištinskih medija o Vašingtonskom sporazumu i da li znači da Srbija ne poštuje taj sporazum ako ne premesti ambasadu u Jerusalim, istakla da je Srbija ozbiljna država koja poštuje sporazume, za razliku od predstavnika Prištine koji ne poštuju Briselski sporazum.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs



Na Samitu Austrija–Zapadni Balkan u Beču bez konkretnih dogovora

18. jun 2021

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su se predstavnici zemalja Zapadnog Balkana u Beču složili oko toga da se svi osećaju jednako frustrirano kada je reč o evropskim integracijama i odnosu EU prema zemljama regiona, dodajući da nisu uspeli da se dogovore i oko drugih pitanja, poput deklaracije i regionalnih sporazuma.

Brnabić je novinarima u Beču, gde je učestvovala na Samitu Austrija - Zapadni Balkan, koji je organizovao austrijski kancelar Sebastijan Kurc, prenela da su od svih problema koji postoje kada je reč o evrointegracijama dva najveća - to što postoje države članice Unije koje su apsolutno protiv proširenja i pitanje postavljanja novih presedana.

Jasno je svima da postoje države članice koje su apsolutno protiv proširenja i skeptični su prema tome, ali ne kažu to otvoreno, rekla je Brnabić i dodala da šta god uradi neka zemlja regiona koja stremi ka EU, ipak ostaje nešto što nije dovoljno.

Prema njenoj oceni, to je politička igra koja će biti kontraproduktivna jer će se ljudi umoriti.

Mislim da bi bilo iskrenije da te države članice kažu da za njih ne postoji proširenje, ali ne verujem da će se to desiti, naglasila je premijerka.

Drugi problem je, kako je istakla, postavljanje presedana, a najnoviji je taj da članice rešavaju bilateralna pitanja koristeći evropske integracije.

Na pitanje da li ima zajedničke deklaracije, Brnabić je odgovorila da je nema, nažalost, i da je prihvaćena deklaracija kancelara Kurca i predstavnika EU Miroslava Lajčaka.

Do poslednjeg trenutka smo se trudili da nađemo kompromis, Srbija je pristala na mnoge stvari, bila sam i „na ivici noža“ za neke stvari kako bismo pokazali konstruktivnost. Na neke stvari sam pristala tek kada je Kurc zamolio da prihvatimo, ali je nekako na kraju Kurti skinuo tu deklaraciju sa stola, objasnila je Brnabić.

Ona je napomenula da je to nova realnost i da neće biti lako i dodala da smatra da sada i sve više partnera u EU shvata koliko je to sve teško.

Predsednica Vlade je objasnila da su za samo dva dana iz Prištine stigla dva potpuno različita signala i u tom smislu navela da je juče Vjosa Osmani dozvolila usvajanje mnogo ozbiljnijih dokumenata, Strategije za Jugoistočnu Evropu, gde se „Kosovo“ spominje, ne samo sa zvezdicom, već i sa fusnotom i pozvala se na Briselski sporazum, dok danas imamo drugačiju poruku.

Na pitanje da li je došlo do nekih neprijatnih tonova sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, Brnabić je odgovorila da nije bilo prostora za razne konflikte.

Govoreći uopšteno o onome o čemu se razgovaralo tokom Samita u Beču, Brnabić je prenela da je bilo izazovno pričati na teme regionalne stabilnosti i čuti nešto novo, s obzirom na to da se za nekoliko dana već po treći put sastaju.

Ona je izrazila zahvalnost austrijskom kancelaru Sebastijanu Kurcu na organizaciji Samita, kao i na tome što uvek otvoreno pokazuje posvećenost stabilnosti regiona, ali i iskreno gura agendu proširenja EU.

Austrijski kancelar je rekao najlepše stvari o Srbiji, u smislu borbe sa pandemijom koronavirusa, ali i da je Austrija zavidno gledala na Srbiju početkom kampanje imunizacije, kao i u odnosu na ekonomske rezultate tokom 2020. godine i na prognozirani BDP za ovu godinu, istakla je predsednica Vlade.

Izvor/foto: www.srbija.gov.rs



Selaković: Srbija posvećena miru i stabilnost regiona

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio danas, nakon sastanka ministara inostranih poslova učesnica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, da su, u godini kada se obeležava četvrt veka postojanja ove inicijative, više nego ikad potrebni dobrosusedski odnosi, zajednički nastup i objedinjavanje tržišta.

,,Sastanak učesnica PSuJIE je bio i prilika da govorimo o onome što su primeri naše izuzetno uspešne saradnje. Srbija je u periodu pandemije Kovid-19 pokazala šta su solidarnost i dobrosusedski odnosi. Činjenica da smo donirali preko 150 hiljada doza vakcina govori koliko je Srbija spremna da deli sa drugima za opšte dobro'' rekao je ministar Selaković.

Ministar je istakao da je Srbija posvećena evropskim integracijama i članstvu u EU, ali da ostaje pri svojoj vojnoj neutralnosti, iako sarađuje sa različitim vojnim organizacijama.

Selaković je ukazao da je NATO važan partner Srbiji, da su NATO snage pretežno u sastavu mirovnih jedinica Kfora na KiM, kao i da je veoma važna dobra komunikacija predsednika Aleksandra Vučića i generalnog sekretara Jensa Stoltenberga.

Takođe, Selaković je poručio da je dominantan stav i zajednička poruka našeg regiona razočaranje pristupom Brisela Zapadnom Balkanu i ,,zatvaranje vrata''.

Odgovarajući na pitanja novinara o pozivu koji je šef hrvatske diplomatije uputio državama EU koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost "Kosova" da promene stav, Selaković je ukazao da se na taj način ne grade dobrosusedski odnosi i da vređanje Srbije neće doprineti jačanju saradnje.

„Ima mnogo toga o čemu između sebe Beograd i Zagreb treba da razgovaraju. Ima otvorenih pitanja. Ako mislite da rešavamo ta pitanja, onda ih nećete otvoriti time što ćete nas vređati“, rekao je Selaković.

Selaković je poručio da će Srbija ostati posvećena miru i stabilnosti u regionu, da neće reagovati na svaku provokaciju, ali će reagovati na neistine. Ministar je rekao da opterećenost otvorenim pitanjima i problemima dele svi u regionu, da je dobra strana današnjeg skupa što se otvoreno govori o problemima, ali i onome što treba da budu dobre inicijative, kao što je inicijativa "mini šengen“.

Kada je reč o BiH, Selaković je podvukao da je pozicija Srbije jasna i nedvosmislena i da se ne menja.

Rekao je da poštujući teritorijalni integritet i Dejtonski poredak, poštujemo BiH koju čine dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

„To je naša pozicija koje se ne menja od trenutka stavljanja potpisa na Dejtonski sporazum“, rekao je Selaković i ocenio da je "dejtonski recept" omogućio BiH da postoji i funkcioniše na određeni način, a da ukoliko je potrebno nešto menjati, treba postići konsenzus sva tri konstitutivna naroda i oba identiteta.

17. jun 2021.



Selaković: Saradnja i dobrosusedski odnosi opšti su interes čitavog regiona

17. jun 2021. 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Antaliji na Sastanku ministara inostranih poslova učesnica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi.

Selaković je podvukao da je ključni spoljnopolitički i strateški cilj naše zemlje ostvarivanje punopravnog članstva u Evropskoj uniji.

„Nadam se da će Evropska unija nastaviti da podržava proces integracije učesnica PSuJIE u EU, što će, uveren sam, doneti trajnu stabilnost i prosperitet regionu i pomoći konsolidaciju i razvoj Evrope u celini“, rekao je Selaković.

Ministar je ukazao da mir i stabilnost nemaju alternative i predstavljaju zvezdu vodilju na putu našeg regiona ka Evropskoj uniji. Takođe, posebno je naglasio da je Beograd odlučan da dijalogom i u dobroj veri rešava sva otvorena pitanja – kao odgovoran i predvidiv partner, i u skladu sa principima međunarodnog prava.

„Moramo se pobrinuti da se ono o čemu se postigne dogovor kasnije poštuje i ispunjava na terenu, jer se naši dogovori tiču prvenstveno dobrobiti naših naroda, ali govore i o tome ko smo i kakvu budućnost želimo“, rekao je šef srpske diplomatije.

Selaković je poručio da Srbija punu pažnju posvećuje unapređenju regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, istakavši da se snaženjem ekonomskih veza unutar regiona doprinosi i relaksiranju postojećih političkih odnosa.

„Obavezali smo se učešćem u različitim formatima da ćemo sprovesti potrebne reforme i promovisati regionalnu saradnju u brojnim oblastima, među kojima bih kao posebno važne i u opštem interesu čitavog regiona izdvojio - zajedničke infrastrukturne projekte u transportnom i energetskom sektoru“, rekao je Selaković.

Kao konkretne pozitivne rezultate regionalne saradnje, ministar je izdvojio Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini (CEFTA), Fond za zapadni Balkan, Regionalnu kancelariju za saradnju mladih, Transportnu zajednicu u jugoistočnoj Evropi, Komorski investicioni forum zapadnog Balkana, te zaključivanje „Sporazuma o snižavanju cena rominga u regionu ZB“.

Selaković je posebno pohvalno govorio o uspostavljanju „Zelenih koridora“ u našem regionu tokom pandemije virusa korona, i ukazao da je sada potrebno omogućiti njihovo proširivanje i na granične prelaze sa susednim državama članicama EU.

Ministar je rekao i da Srbija pozdravlja Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište i dodao da je taj dokument u značajnoj meri zasnovan na konkretnim predlozima proisteklim iz inicijative koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo u saradnji sa premijerima Albanije i Severne Makedonije.

Takođe, Selaković je istakao da je Srbija svoje opredeljenje za unapređenje regionalne saradnje demonstrirala sa susedima u regionu - slanjem pošiljki vakcina i omogućavanjem vakcinacije u Srbiji.

„Srbija je u region do sada poslala 120.000 vakcina i na svojoj teritoriji vakcinisala oko 65.000 građana zemalja iz regiona, što znači da smo ukupno obezbedili oko 200.000 vakcina za svoje susede“, kazao je ministar.

U svom izlaganju, šef srpske diplomatije se osvrnuo i na značaj Regionalnog saveta za saradnju koji kao stožerna regionalna inicijativa daje konkretne rezultate i doprinosi ostvarivanju ekonomskog napretka i produbljivanju saradnje i rekao da očekuje da će implementacija Strategije 2030 za jugoistočnu Evropu kada bude usvojena pružiti koristi našem regionu.

Selaković je čestitao Turskoj na uspešnom predsedavanju i poželeo narednoj predsedavajućoj Grčkoj puno uspeha.



Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

09. jun 2021. godine 

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!



Selaković: Srbija pridaje veliki značaj „Berlinskom procesu“ i regionalnoj saradnji

08. jun 2021. godine Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na onlajn sastanku ministara spoljnih poslova učesnica „Berlinskog procesa“.

Selaković je istakao da Srbija pridaje veliki značaj ovoj inicijativi koja se pokazala kao dobar forum za jačanje regionalne saradnje, razvoja, promovisanje politike pomirenja i prevazilaženja nasleđenih problema iz prošlosti.

„Srbija će uvek biti zagovornik politike mira i povezivanja, jer to je jedini način da se stvori stabilnost koja je preduslov ekonomskog rasta i progresa. Nažalost neki još nisu shvatili pravo značenje i suštinu Berlinskog procesa, i da prvo treba da počnu da poštuju međunarodno preuzete obaveze kao što je Dogovor o regionalnom predstavljanju“, rekao je Selaković, reagujući na činjenicu da je predstavnica Prištine istakla zastavu samoproglašenog „Kosova“.

Dodao je da „Berlinski proces“ pruža podršku EU integracijama Zapadnog Balkana kroz konkretne projekte i mere, posebno ukazujući da je okosnica regionalne saradnje usmerena na ekonomsko povezivanje, kao i da se to podudara sa spoljnopolitičkom orijentacijom Vlade Srbije.

„Odgovornom i dobro osmišljenom ekonomskom politikom, Srbija je ostvarila najveći rast u regionu, a po stopi rasta BDP-a u prvom kvartalu 2021. godine od +1,7%, naša zemlja se nalazi na prvom mestu u Evropi“, naglasio je ministar.

Ministar je kao najaktuelniji primer saradnje ove inicijative istakao uspostavljanje Zajedničkog regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu.

„Srbija pozdravlja Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište. Ovaj dokument je u značajnoj meri baziran na konkretnim predlozima proisteklim iz inicijative koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo u saradnji sa premijerima Albanije i Severne Makedonije“, rekao je Selaković i dodao da će njegovom primenom biti proširene mogućnosti za unapređenje ekonomske saradnje u regionu.

Takođe, osvrnuo se i na odluku o uspostavljanju „Zelenih koridora“ koji su omogućili da se u krizi izazvanoj pandemijom Kovid-19 medicinska oprema i hrana neometano transportuju kroz region, bez zastoja na graničnim i administrativnim prelazima.

„Svoje opredeljenje za unapređenje regionalne saradnje, Srbija je demonstrirala i solidarnošću sa susedima u regionu, slanjem pošiljki vakcina i omogućavanjem vakcinacije u Srbiji, uključujući i za sekretarijate regionalnih inicijativa u kojima Srbija učestvuje“, naglasio je šef srpske diplomatije.

Selaković je ukazao i na druge konkretne rezultate regionalne saradnje u okviru ove inicijative kao što su: Regionalna kancelarija za saradnju mladih, Transportna zajednica u Jugoistočnoj Evropi, sa sedištem u Beogradu, Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana i Sporazum o snižavanju cena rominga u regionu ZB.

Selaković je ovom prilikom ponovio da je punopravno članstvo u EU ključni spoljno-politički i strateški cilj Srbije. Takođe, istakao je da je politika proširenja jedna od najuspešnijih politika EU, da treba ostati na tom kursu i zaključio da je Srbiji i čitavom regionu mesto u EU.

Sastanak je održan u okviru predsedavanja Nemačke ovoj inicijativi u formi video-konferencije.

U svom izlaganju Selaković je zahvalio Nemačkoj i ministru Masu na snažnoj podršci koju pružaju čitavom Zapadnom Balkanu, poručivši da je upravo ta posvećenost doprinela povezivanju i produbljivanju saradnje regiona.

„Vizija i podrška Nemačke, i kancelarke Merkel lično, iskazana pre gotovo sedam godina, kada je pokrenut Berlinski proces u značajnoj meri je doprinela stvaranju neophodnih uslova za bliže povezivanje u našem regionu, rekao je Selaković i dodao da su podrška i aktivan pristup nemačkih partnera od neprocenjivog značaja. Takođe, šef srpske diplomatije rekao je da je veoma značajno što su i druge članice Evropske unije prepoznale značaj „Berlinskog procesa“.



Predsednik Vučić sastao se sa delegacijom Republike Srpske

02. jun 2021. godine 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa delegacijom Republike Srpske, koju su predvodili predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović. Zvaničnici su razgovarali o aspektima saradnje Srbije i Srpske, realizaciji dogovorenih projekata, situaciji na Kosovu i Metohiji, kao i drugim važnim temama.

Tokom susreta predsednik Vučić je pažljivo saslušao članove delegacije RS i rekao da svi dobro razumeju težinu pozicije Republike Srpske i celog srpskog naroda.

„Ovo nisu laki i jednostavni dani za srpski narod. Pažljivo sam saslušao naše goste i zahvalio na podršci i jedinstvu koje pokazujemo u ovim trenucima“, rekao je predsednik Vučić i dodao da Srbiju očekuju važni i teški dani po pitanju Kosova i Metohije. On je istakao da će Republika Srbija uvek pomagati i podržavati Republiku Srpsku, poštujući integritet Bosne i Hercegovine, ali i integritet RS u okviru BiH.

„Sve radimo u skladu sa međunarodnopravnim normama, poštujući naše komšije i prijatelje Bošnjake, ali i pokazujući ljubav i pažnju prema Republici Srpskoj“, rekao je predsednik Vučić i dodao da će Srbija po prvi put tražiti izveštaj od visokog predstavnika, u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma.

Predsednik Vučić je naglasio da je za Srbiju, a uveren je i za Republiku Srpsku, očuvanje mira i stabilnosti od suštinskog značaja.

Razgovarajući o ekonomskoj saradnji, predsednik Vučić je ukazao na važnost nastavka realizacije ekonomskih projekata, među kojima je i izgradnja modernog aerodroma u Trebinju.

Ukazavši na to da Srbija ima dovoljno vakcina za ceo region, predsednik Vučić je pozvao građane BiH da se vakcinišu.

„Doneli smo odluku o vakcinaciji svih građana BiH u Srbiji potpuno besplatno. Mogu da budu vakcinisani gde god požele – u Beogradu, Kragujevcu, pograničnim delovima“, rekao je predsednik Vučić.

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik je, nakon sastanka, preneo zahvalnost predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću što je saslušao delegaciju Republike Srpske.

„Zamolili smo predsednika Vučića da nam pomogne u razumevanju ove situacije, jer nam je potrebno jedinstvo“, naveo je on i dodao da je posebna tema razgovora bila imenovanje visokog predstavnika, koje mora biti u skladu sa relevantnom rezolucijom Saveta bezbednosti UN, kao i da sve treba da se vrati u tokove legalnosti uz primenu Ustava BiH i poštovanje međunarodnog prava.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Goll



On-line aplikacije za izdavanje viza D-za zapošljavanje

U Republici Srbiji počela je primena on-line aplikacije za izdavanje viza D-za zapošljavanje. Biza D omogućava ulazak u Republiku Srbiju i boravak između 90 i 180 dana. Takođe omogućava regulisanje privremenog boravka u Srbiji.

Ako ste sigurni da ispunjavate uslove za vizu D – za zapošljavanje i imate sve potrebne dokumente, možete podneti zahtev elektronskim putem, na sledećem linku: http://econsulate.gov.rs/ .



Ministar Selaković predstavio novu uslugu „e-Konzulat“

20. maj 2021. godine  U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.



Kamen temeljac za „Buk-Bijelu“ novi početak u odnosima Srbije i RS

17. maj 2021. godine 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je danas u Foči, prilikom polaganja kamena temeljca za izgradnju hidrocentrale „Buk Bijela“, da je ovaj događaj novi početak u odnosima Srbije i Republike Srpske, ali i celog regiona.

Brnabić je ocenila da je „Buk Bijela“' samo jedan element u mozaiku naših odnosa i projekat koji otvara mnogo drugih vrata.

U pitanju je strateški projekat koji nam daje energiju i hrabrost da snivamo i mnogo veće snove. Ovo je novi početak u odnosima Srbije i Srpske, ali i celog regiona. Da pokažemo kako se radi u interesu budućih generacija koje će koristiti ovu hidroelektranu, koji neće poznavati granice za ljude, kapital i projekte, koje će ostati ovde da žive, rekla je Brnabić.

Ona je istakla da se odnos Srbije prema Republici Srpskoj promenio sa Vladom na čijem je čelu bio Aleksandar Vučić, sa željom da budemo prisutniji, da imamo zajedničke projekte i viziju povezanih regiona koji imaju bolju budućnost.

Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković rekao je da projekat „Buk-Bijela“ doživljava kao najznačajniji za Srbiju i RS.

Čekali smo više od 60 godina da počnemo realizaciju i ponosni smo na to što ga radimo zajedno sa Srbijom i što ćemo na ponos građana obe države projekat završiti za četiri godine. Ovo je projekat koji znači život, povezivanje, opstanak i prosperitet, rekao je Višković.

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da je plan da HE bude gotova za četiri godine i da to nije jedini projekat koji će Srbije i RS zajednički realizovati.

Želimo da pokažemo da je regionalno povezivanje dobro zbog svih građanki i građana celog regiona. Drina je reka koja nas spaja i da nas nikad više ne razdvaja. Ovo je istorijski dan, jer se decenijama govorilo o „Buk Bijeloj“, rekla je Mihajlović.

Ona je istakla da će ta hidroelektrana biti završena pre roka, čime će se pokazati šta znače zajednički rad i efikasnost.

Duboko verujem u to da ovo neće biti jedina hidroelektrana koju ćemo zajedno raditi, poručila je potpredsednica Vlade.

Ministar energetike i rudarstva u Vladi RS Petar Đokić rekao je da na ovaj događaj Republika Srpska i stanovnici Foče već dugo čekaju i da RS ovim projektom otvara novo poglavlje života, rada i saradnje sa Srbijom i kompanijama sa obe strane granice, čime će se doprineti ekonomskom rastu i razvoju Srbije i RS.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs



Srbija izdvaja značajna sredstva za projekte u Republici Srpskoj

17. maj 2021. godine 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Istočnom Sarajevu, nakon sednice vlada Srbije i Republike Srpske, da će naša zemlja, u narednih nekoliko godina, investirati 787 miliona evra u Republiku Srpsku.

Brnabić je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Vlade Republike Srpske Radovanom Viškovićem, istakla da se u ovom trenutku pokreće izgradnja Hidroelektrane Buk Bijela, auto-puta Beograd–Sarajevo, deonice Rača–Bijeljina, i aerodroma Trebinje

Svi ti projekti će biti pokrenuti – što sada, što tokom prvog kvartala 2022. godine, i kroz njih Srbija u RS ulaže oko 500 miliona evra, u šta je uključena i posebna podrška naše zemlje za četiri opštine – Nevesinje, Drvar, Dubica i Kostajnica, koja iznosi između 10 i 12 miliona evra, naglasila je ona.

Prema njenim rečima, ako se uključe i ostale dve hidroelektrane Foča i Paunci, u okviru većeg projekta HE Gornja Drina, onda je to ukupna investicija Srbije od 787 miliona evra u narednih nekoliko godina.

Ona je podsetila na to da je Srbija donirala i za različite projekte u prosveti, zdravstvu, životnoj sredini, infrastrukturi u lokalnim sredinama u Republici Srpskoj.

Od 2014. godine do danas vrednost donacija je preko 82 miliona evra i sa time će se nastaviti, istakla je predsednica Vlade i dodala da to sve zajedno iznosi preko milijardu evra koje Srbija kroz investicije i u manjoj meri donacije ulaže u projekte u RS.

Ona je čestitala Republici Srpskoj izlazak na berzu i na odličnim rezultatima u oblasti privrednog rasta.

Premijerka je, na pitanje novinara zašto se o projektu hidroelektrana nije razgovaralo sa centralnim vlastima BiH u Sarajevu, objasnila da je Srbija u projektu izgradnje Hidroelektrane „Buk Bijela” nastupila kao strani investitor i sve uradila kako bi investicija bila pravno zaštićena.

Ona je podsetila na to da je u poslednjih 20 godina na teritoriji BiH izdato oko 280 različitih koncesija, navodeći da su to činili ili entiteti ili kantoni.

Ni u jednoj od ovih koncesija nije postojao nijedan problem, rekla je Brnabić i dodala da, ukoliko bi se ispostavilo da je investicija iz Srbije problematična onda bi i sve prethodne bile problematične, što bi dovelo do pravne nesigurnosti.

Višković je odbacio primedbe iz BiH da se hiodroelektrane grade „iza leđa“ zvaničnog Sarajeva.

To nije nadležnost državnog nivoa. Granica između Srbije, Crne Gore i BiH nije Drina u Brodu na Drini, nego je to isključivo teritorija RS, i koncesije na tom prostoru su isključivo u nadležnosti Komisije za koncesije RS. Iz te činjenice apsolutno Vlada Srbije nije imala potrebu da razgovara ni sa kim drugim osim s Vladom RS, objasnio je on.

Višković je ocenio da su prethodnih 10 godina saradnje vlada Srbije i Republike Srpske dovele do značajnih infrastrukturnih projekata, čija će vrednost u narednom periodu biti veća od 1,6 milijardi maraka.

Danas ćemo položiti kamen temeljac za tri hidroelektrane – Buk Bijela, Foča i Paunci, čija je vrednost preko 1,1 milijarda maraka. Razgovarali smo i o tome da vrlo brzo krenemo u izgradnju auto-puta Sremska Rača–Bijeljina, što Srbija pomaže sa 100 miliona evra, najavio je on.

Prema njegovim rečima, projekat izgradnje aerodroma u Trebinju, što je takođe investicija od 100 miliona evra, od velikog je značaja jer treba da omogući u narednim godinama da Hercegovina ima puno brži razvoj.

On je naveo da će Srbija i RS zajednički graditi i spomen-kompleks Gradina–Jasenovac, ali i sprovoditi zajedničke projekte u oblasti obrazovanja, da nastavni planovi i udžbenici iz nacionalne grupe predmeta budu identični i da se obrazovni sistem približi što je moguće više.

Višković je izrazio očekivanje da će se uskoro i most „Bratoljub“ u Bratuncu konačno staviti u funkciju, podsetivši na to da je Srbija iz svojih sredstava pre dve godine izgradila most, ali, nažalost, institucije BiH treba da završe granični prelaz, a građani na to čekaju više od dve godine.

Nadam se da će do kraja juna to biti završeno i da se u julu ili avgustu okupimo i most i granični prelaz stavimo u upotrebu, rekao je premijer RS.

Višković je naglasio da će u narednom periodu Republika Srpska sa Srbijom sprovesti još mnogo projekata, od izgradnje „pametnih gradova“ do određenih projekata u oblasti zdravstva.

 



Selaković: Srbija pokazala da solidarnost ne mora biti isključivo privilegija bogatih

11. maj 2021. godine  Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na Jadransko-jonskom savetu Jadransko jonske inicijative i Ministarskom sastanku Strategije EU za Jadransko-jonski region i poručio da je neophodno sve dostupne resurse ove inicijative direktnije uključiti u pronalaženje zajedničkih odgovora na izazove pandemije virusa korona.

Šef srpske diplomatije ukazao je da se pandemija može pobediti samo zajedničkim snagama, a kao ključnu reč u ovim izazovnim vremenima istakao je solidarnost.

„Privržena principima solidarnosti, Srbija je vakcinisala veliki broj stranih državljana, pre svega iz regiona. Jedan broj doza vakcina donirali smo susednim državama, kao i sekretarijatima regionalnih inicijativa u kojima Srbija učestvuje. Srbija je želela da na taj način, iako nije jedna od ekonomski najsnažnijih zemalja ove inicijative, pokaže da solidarnost ne mora biti isključivo privilegija bogatih“, rekao je ministar Selaković.

Ministar je istakao da je Srbija u proces imunizacije građana protiv Kovida-19 ušla krajem prošle godine, i podvukao da je Srbija jedna od zemalja koja se na najefikasniji način suočila kako sa epidemijom, tako i sa procesom vakcinacije.

Selaković je izrazio zadovoljstvo činjenicom što „Izolska deklaracija“ prepoznaje važnost zajedničkog evropskog odgovora na pandemiju i potrebu revizije delovanja, posebno u okviru Strategije EU za Jadransko-jonski region, kao i zbog potvrde evropske perspektive Zapadnog Balkana u ovoj deklaraciji.

„Nedvosmislena je posvećenost Srbije izgradnji dalje evropske perspektive i jačanju regionalne saradnje“, rekao je Selaković i dodao da Srbija posebnu pažnju posvećuje „Zelenoj i digitalnoj tranziciji“ u skladu sa „Evropskim zelenim sporazumom“, uz podršku iz relevantnih programskih fondova EU.

Sastanak je održan u video formatu, u okviru predsedavanja Slovenije ovoj inicijativi.



Vakcinacija srpskih državljana iz dijaspore

Program za povezivanje sa srpskom dijasporom „Tačka povratks“, uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, obezbedio je poseban termin za vakcinaciju srpskih državljana iz dijaspore.

Državljani Srbije koji žive u inostranstvu moći će da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udruženja Tačka povratka https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore

Prijave su otvorene do petka, 30. aprila u 23.59 časova i svako ko se prijavi dobiće potvrdu o terminu vakcinacije kao i o tačnom vremenu kada treba da se pojavi na Beogradskom sajmu.

Državljani Srbije iz dijaspore moći će da biraju između vakcina „Fajzer“, „Sinofarm“ i „Sputnjik Ve“, dok će drugu dozu primiti na Beogradskom sajmu 5. juna.

Poziv se odnosi isključivo na državljane Srbije koji žive u inostranstvu.



Predsednik Vučić se sastao putem video linka sa predstavnicima delegacije MMF

21. april 2021. godine 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs



Sastanak sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu

20. april 2021. godine 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs



SZO ocenila impresivnim proces imunizacije u Srbiji

19. april 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs



Selaković: Politički ekstremizam Albanaca na KiM sve jači

13. april 2021. godine 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.

Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.

Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.

„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.

Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.

Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.

„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar.

Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.

„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.

Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.

„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar.

To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.

Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.

Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.

U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosti apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela. Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.

Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine predsedniče,

U proteklom periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izgovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrisani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.

Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Politički pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

Poštovani članovi Saveta bezbednosti,

Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske politike privremenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi protiv virusa, privremene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.

Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.

Gospodine predsedniče,

Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je „bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice“. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1.9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.

Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu. Cilj je potpuno onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavu izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i donošenje odgovarajuće presude.

Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, smatramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za ubistva i otmice 17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo nekoliko njih: u selu Staro Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro je teško ranjeno.

Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.

Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini. To dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunarodnom pravu, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnog aktera. Neprihvatljivo je donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS) u tzv. „Vojsku Kosova“. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezolucije SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Međunarodne bezbednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije.

U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbi na severu Kosova i Metohije doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

Za srpski narod na Kosovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavnih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004. godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska (Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.

Cenjene članice Saveta bezbednosti,

Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.

Podsetiću da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, „puškom i barutom ili referendumskim kutijama“.

Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti. Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne doprinose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućavaju.

Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sednemo za sto i razgovaramo.

Spremni smo za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropska unija, naziva „principima“ i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“, nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?

Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se o njihovoj primeni razgovara u okviru dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd je ispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština.

Poštovani gospodine predsedniče,

Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.

Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane „mini šengen“.

Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.

Hvala na pažnji.



Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu

13. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid.

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.



aplikacija za podnošenje zahteva za izdavanje viza D

Izrada On-line aplikacije za podnošenje zahteva za izdavanje viza D nalazi se u završnoj fazi i nakon njenog puštanja u rad podnosioci zahteva za D vizu, po osnovu zapošljavanja, moći će da elektronskim putem popune zahtev i prilože potrebna dokumenta i dokaz o uplaćenoj taksi, što će strankama olakšati proceduru podnošenja zahteva i doprineti efikasnosti samog postupka.

Obaveštenje o datumu početka primene aplikacije biće objavljeno na internet stranici Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru.



Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji

24. mart 2021. godine 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,

Vladimir Milić, dvanaest godina,

Miomir Mladenović, četrnaest godina,

Dragan Dimić, tri godine,

Julijana Brudar, deset godina,

Olivera Maksimović, dvanaest godina,

Miroslav Knežević, trinaest godina,

Dajana Pavlović, pet godina,

Stevan Pavlović, osam godina,

Marko Simić, dve godine,

Milica Rakić, tri godine,

Ivan Ivančić, sedam godina,

Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete. Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.



Selaković: Srbija pomaže fiskalnu konsolidaciju opštine Drvar

18. mart 2021. 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas u Drvaru sa načelnicima opština Glamoč, Bosansko Grahovo, Drvar i Istočni Drvar, kao i sa predsednikom Skupštine Opštine Bosanski Petrovac, sa kojima je razgovarao o rešavanju kapitalnih, ali i svakodnevnih problema građana.

Tom prilikom, šef srpske diplomatije istakao je da će Republika Srbija pomoći budžetsku, odnosno fiskalnu konsolidaciju opštine Drvar sa 530.000 evra i da će taj novac namenski biti utrošen.

„To je jedna lepa vest, naročito za ljude koji žive u Drvaru. Na taj način još jednom pokazujemo da danas, kada ekonomski jača Srbija ima i zarađuje više, spremna je da podeli sa onima kojima je to najpotrebnije, a naročito sa pripadnicima našeg, srpskog naroda, na onim teritorijama gde žive teško, gde nije jednostavno opstati i gde se svaka pomoć i te kako ceni, ali i te kako vidi kada stigne‟, rekao je ministar i istakao da će Srbija nastaviti da pomaže svoj narod.

Selaković je ukazao da je naša zemlja u situaciji da pomogne zahvaljujući ozbiljnim i teškim merama štednje i fiskalne konsolidacije koje je počela da sprovodi od 2014. kada je predsednik Vučić došao na mesto predsednika Vlade, a nastavila da radi i od 2017, kada je došao na čelo Republike kao predsednik i da je Srbija naročito u prethodne tri godine došla u priliku da ozbiljnije pomaže srpskim povratničkim opštinama.

Ministar je objasnio da se ta pomoć ticala, sa jedne strane finansiranja kapitalnih projekata, da je Srbija učestvovala u sufinansiranju ili potpunom finansiranju različitih projekata poput obnova škola, domova kultura, ambulanti, kao i izgradnji vrtića i bolnica. Kao što je Srbija to učinila za gotovo svaku opštinu u Republici Srpskoj, istakao je ministar, na isti takav način trudila se to da radi i u većinskim srpskim opštinama u Federaciji BiH.

Ministar Selaković naglasio je i da je bilo reči o povezivanju Istočnog Drvara i Drvara izgradnjom ozbiljnog asfaltnog puta koji nedostaje velikom broju ljudi koji cirkulišu između te dve opštine, koje su nekada bile deo jedinstvene opštine Drvar.

„Danas sam imao priliku da čujem pozdrave i izraze zahvalnosti prema predsedniku Vučiću i Srbiji na onom što je do sada urađeno. Primera radi, u Bosanskom Grahovu, sređena je OŠ 'Gavrilo Princip'. Ušlo se u ozbiljnu rekonstrukciju Doma kulture u centru grada koji je u ruševinama već četvrt veka - 25 godina. U planu je i izgradnja spomen-doma u rodnom mestu Gavrila Principa, u Obljaju‟, rekao je Selaković i dodao da je u Glamoču završena rekonstrukcija Doma kulture, kao i gradska javna rasveta i da će se nastaviti sa investiranjem u izradnju jedne sportske dvorane, koja će omogućiti ponovno održavanje visinskih sportskih priprema, kao što je to bilo moguće pre tridesetak godina.

Takođe, ministar je ukazao da se govorilo i o konkretnoj pomoći koja bi bila usmerena ljudima koji se bave poljoprivredom na području opštine Bosanski Petrovac, kao i o obnovi škola i školske infrastrukture na teritoriji te velike zapadno-bosanske opštine.

Selaković kaže i da je poraslo interesovanje za konkretnim investicijama, poput otvaranja pogona kompanije „Jumko‟ koji su otvorili predsednici Vučić i Dodik i da je bilo konkretnih predloga drugih opština, u kojima se smatra da bi Republika Srbija mogla da pomogne.

Krajem meseca, ukazao je Selaković, planirano je održavanje zajedničkog sastanka predstavnika Srbije i Srpske sa predstavnicima privrednih komora. Ministar ističe da će na tom sastanku, koji će se održati u Drvaru, biti reči o konkretnim intervencijama kada je u pitanju privredni razvoj tih opština i da će se sagledati sve mogućnosti kako Srbija i Srpska združenim snagama, sa svojim privrednim komorama, mogu da pomognu Srbima povratnicima da ostanu i opstanu.

„Nastavićemo to da radimo i uveren sam da ćete ubuduće ovde moći da vidite značajno češće i direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i da ćemo kroz konkretne projekte na planu predškolskog, školskog obrazovanja, ali i kulturnih delatnosti, moći da, kao Uprava za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova značajno konkretnije i više pomažemo, nego što je to do sada bio slučaj‟, istakao je ministar.

Načelnica opštine Drvar Dušica Runić istakla je da će pomoć Republike Srbije od 530.000 evra obezbediti finansiranje javne ustanove dečjeg vrtića „Majka hrabrost‟, osnovanog od strane opštine.

„Dogovoreno je da Srbija nastavi da pomaže opštinu Drvar. Ovoga puta se ne radi o konkretnim infrastrukturnim projektima, već o konsolidaciji budžeta opštine Drvar, na koji je naslonjen veliki broj javnih ustanova i vrtića. Plate za javnu ustanovu dečiji vrtić 'Majka hrabrost' sada će se obezbediti od pomoći Republike Srbije‟, rekla je Runić.

Selaković odao poštu žrtvama otadžbinskog rata 1991-1995.

Posetom Drvaru, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković završio je zvaničnu dvodnevnu posetu Bosni i Hercegovini.

Nakon sastanka sa načelnicima opština Drvar, Glamoč, Bosansko Grahovo i Istočni Drvar i predsednikom Skupštine opštine Bosanski Petrovac, ministar Selaković obišao je Spomen obeležje poginulima u odbrambeno - otadžbinskom ratu 1991. - 1995. godine.

Na Spomen obeležje u obliku pravoslavnog krsta, na kojem su ispisana imena 300 stradalih boraca i civilnih žrtava rata opštine Drvar, Selaković je položio venac i na taj način odao poštu žrtvama otadžbinskog rata

. U Drvaru, šef srpske diplomatije je obišao i rekonstruisane prostorije Hitne službe Doma zdravlja za šta je Vlada Srbije obezbedila oko 230.000 evra.

U Hitnoj službi rekonstruisan je prostor i sistem za grejanje, nabavljena je i kompletna oprema za hitnu pomoć, a urađena je i digitalizacija RTG aparata.

Prvog dana posete Bosni i Hercegovini, Selaković se sastao sa svojom bosanskohercegovačkom koleginicom Biserom Turković, predsedavajućim Savetom ministra BiH Zoranom Tegeltijom, generalnom sekretarkom RCC Majlindom Bregu, predsednicom Republike Srpske Željkom Cvijanović.

On je juče u Sarajevu obišao Staru pravoslavnu crkvu i sastao se sa mitropolitom dabrobosanskim Hrizostomom, dok je jutros posetio srpsko groblje u tom gradu i položio venac ispred Kapele „Vidovdanski heroji“ u kojoj su sahranjeni i posmrtni ostaci Gavrila Principa.

Drugog dana posete, Selaković se sastao i sa članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine - Miloradom Dodikom, Željkom Komšićem i Šefikom Džaferovićem.

Izvor: Tanjug



REPUBLIKA SRBIJA U MESECU FRANKOFONIJE

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava „Mesec Frankofonije“. Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je priredilo bogat program, a Generalni konzulat Republike Srbije u Mostaru vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku.



Selaković sa članovima Predsedništva BiH o intenziviranju bilateralne saradnje

18. mart 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Sarajevu sa članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine.

Na sastanku je konstatovano da je prethodnih nekoliko godina obeleženo poboljšanje odnosa dve države, a članovi Predsedništva BiH izrazili su zahvalnost Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću na solidarnosti u borbi protiv pandemije i doniranim vakcinama protiv virusa korona.

Sagovornici su istakli važnost intenziviranja bilateralnih odnosa i rešavanja otvorenih pitanja iskrenim direktnim dijalogom, bez učešća trećih strana.

Ministar Selaković je poručio da je Srbija zainteresovana za očuvanje mira i stabilnosti u regionu, naročito u BiH, te da se zalaže za očuvanje integriteta BiH, kao i Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji podrazumeva postojanje dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

Selaković je dodao da je Srbija zahvalna BiH na principijelnom i jasnom stavu o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova i podršci Srbiji u međunarodnim organizacijama po pitanju zahteva Prištine za članstvo.

Na sastanku je istaknuta važnost jačanja ekonomske saradnje, koja, kako je konstatovano, može da dovede do relaksiranja političke atmosfere u regionu, i u tom kontekstu inicijativa „mini šengen“ ocenjena je kao dobra ideja i put ka povezivanju zemalja i naroda na Zapadnom Balkanu, te slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala, i zajedničkom nastupu na trećim tržištima.

Sagovornici su podržali inicijativu predsednika Vučića za održavanje ekonomskog foruma Srbije i BiH u Beogradu.

Na sastanku se razgovaralo i o važnosti realizacije infrastrukturnih projekata, a kao prioritet je izdvojen auto-put Beograd-Sarajevo, a u narednom periodu i razmatranje rekonstrukcije železničkih veza.



Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.

„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.



Selaković: Srpska pravoslavna crkva je stub opstanka srpskog naroda

17. mart 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković posetio je u Sarajevu mitropolita dabrobosanskog Hrizostoma, sa kojim je razgovarao o položaju srpskog pravoslavnog naroda.

Šef srpske diplomatije istakao je da je Srpska pravoslavna crkva bila stub opstanka srpskog naroda kroz vekove, da je postojala i kada nije postojala srpska država i da je očuvala nacionalnu svest i veru među ljudima.

„I danas među malobrojnim Srbima ovde u Federalnom delu Sarajeva, ali i u Istočnom Sarajevu, Foči, na Romaniji, Sokocu, Palama i u drugim krajevima, visokopreosvećeni mitropolit služi Bogu i rodu i opstaje, a nama kao zvaničnicima Republike Srbije, meni kao ministru spoljnih poslova države čija je briga o Srbima van Srbije, zadovoljstvo je da mogu da ga svaki put vidim i saslušam, kako da pomognemo, da poboljšamo položaj našeg srpskog pravoslavnog naroda, ali i naše crkve‟, rekao je ministar.

Kako je dodao, uveren je da će se u budućnosti delovati više na tom planu, ali i da u mitropoliji dabrobosanskoj postoje problemi koji traju decenijama i koji se ne mogu rešiti za jedan dan.

„Ali kad nastupamo združenim snagama, kada se zajedno za nešto borimo, mnogo je veća šansa da u tome i uspemo‟, rekao je Selaković i zahvalio mitropolitu na divnom gostoprimstvu.

Takođe, ministar je zahvalio mitropolitu Hrizostomu što se bori da, kako je ukazao, drevna dabrobosanska mitropolija, osnovana među prvima u okviru Srpske pravoslavne crkve, i dan - danas opstaje na tim prostorima, kako na teritoriji Federacije, tako i na teritoriji Republike Srpske.

Mitropolit Hrizostom rekao je da je sa šefom srpske diplomatije razmenio ideje i razmišljanja o položaju Srba u Sarajevu i u celoj mitropoliji.

„Drago mi je da možemo u našoj mitropoliji pozdraviti ministra spoljnih poslova, zahvaliti mu za sve ono što čini za srpski narod, crkvu, pre svega za Srbiju, ali i za dobre odnose koje treba da razvijamo kao Srbija i BiH, da bude dobro i srpskom, bošnjačkom i hrvatskom narodu‟, rekao je mitropolit.

On je pozdravio posetu ministra i ukazao da je Selaković poreklom iz te mitropolije.

„Ovo je i njegova kuća, kao što je i moja. Svi koji su nekada pripadali mitropoliji dabrobosanskoj uvek su deca ove kuće. Meni je drago da ste danas ovde kod nas i da ste nas počastvovali svojim dolaskom, hvala vam i želim da se srećno i prijatno osećate‟, rekao je mitropolit Hrizostom.

Nakon sastanka sa mitropolitom, ministar Selaković posetio je Staru crkvu Svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Sarajevu, koja po predanju i arheološkim podacima potiče iz srednjeg veka.

Tom prilikom, ministar je u knjizi utisaka zapisao:

„Svedočeći dugo trajanje Hrišćanske pravoslavne srpske duhovnosti, vremena slavna i vremena stradalna, stoji kao Krst Gospodnji i privlači one koji u molitvi nalaze spas, naša stara srpska crkva na Baščaršiji pokazujući svima i svakome neuništivost naše vere, našeg duha i roda‟.



Selaković: Srbija sa Srpskom gaji posebne odnose

17. mart 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas u Istočnom Sarajevu sa predsednicom Republike Srpske Željkom Cvijanović.

Tom prilikom, šef srpske diplomatije istakao je da je Republika Srbija suštinski zainteresovana za stabilan i miran region, jer je upravo u periodu mira i stabilnosti svoju delatnost usmerila prioritetno na ekonomski razvoj i dobar odnos, koji za cilj treba da ima uspostavljanje što tešnje ekonomske saradnje čitavog regiona.

Selaković je rekao da Srbija, kao garant i jedna od potpisnica Dejtonskog sporazuma uvažava i poštuje državu BiH i njen teritorijalni integritet, ali i da Srbija ima Sporazum o specijalnim i paralelenim vezama i odnosima sa Republikom Srpskom, kao srpskim entitetom u okviru BiH i da sa srpskim narodom u Srpskoj, ali i u delovima Federacije BiH gaji posebne odnose.

„Uz jednu mudru državnu politiku, koju je kako sa pozicije predsednika Vlade, tako i danas sa pozicije predsednika Republike, promovisao i sprovodi Aleksandar Vučić, imajući ozbiljne saradnike i sagovornike ovde i u srpskom članu Predsedništva BiH Dodiku i u predsednici Srpske gospođi Cvijanović, usmerili smo delatnost Srbije prioritetno na naš ekonomski razvoj, u reforme koje su nas dovele u priliku da imamo značajno niži javni dug, nižu nezaposlenost i značajno veću prosečnu zaradu, ali da budemo i kao Srbija prvak po nivou direktnih stranih investicija, čak i u godini pandemije, da promovišemo upravo to - jednu pozitivnu, dobru agendu, dobar odnos‟, rekao je Selaković.

Ministar ističe da će Srbija nastaviti tako odgovorno da se ponaša prema celom regionu i u budućnosti, da uvažava i poštuje sve svoje susede i želi normalnu i principijelnu saradnju sa svima, ali i da srpski narod kao svoj, voli gde god on živeo.

„Na isti način poštujemo BiH, ali Republiku Srpsku volimo i nastavićemo i dalje na ovakav način da sarađujemo sa Srpskom i sa srpskim narodom u onim opštinama Federacije BiH gde većinski živi. Do nedavno, on je bio oslonjen samo na Srpsku, a od nedavno je oslonjen i na Srpsku i na Srbiju i na taj način pokazujemo koliko zajedničkim snagama, naporima i energijom možemo da postignemo mnogo, mnogo više‟, rekao je Selaković.

Govoreći o zajedničkim investicionim projektima Srbije i Srpske, ministar je izrazio nadu da će u ovoj godini napokon moći da se ide iz Ljubovije u Bratunac preko novog mosta „Bratoljub‟, da se prelazi granica preko jedinstvenog graničnog prelaza, ali, kako je istakao, potrebno je krenuti i u narednu fazu, odnosno realizaciju zajedničkih privrednih zona.

Kako je objasnio, upravo takva zona planirana je da bude kod mosta „Bratoljub‟ i to su projekti, istakao je ministar, koji će doprineti ozbiljnijem ekonomskom razvoju krajeva Srbije i Srpske, koji su do sada bili potpuno zapostavljeni, zapušteni i nerazvijeni.

Ministar je ukazao da postoji mnogo polja saradnje, prvenstveno u skladu sa samim Sporazumom o specijalnim i paralelnim vezama Srbije i Srpske, a i skladu sa onim sporazumima od kojih Srbija i čitava BiH imaju ozbiljne koristi i benefite.

„Oni koji idu preko Bijeljine ka Beogradu već mogu da vide i prve obrise mosta u nastajanju na Sremskoj Rači, uveren sam da ćemo uskoro biti u prilici da vidimo i samu trasu auto-puta koji se radi, ali i da kažem da tokom ove godine, faktički do sredine decembra, do Svetog Nikole, očekujemo da vidimo u Srbiji gotovu deonicu auto-puta koji sad ide od Beograda do Preljine, odnosno do Čačka, da bude produžen do Požege i samim tim bude bliži i našoj zapadnoj granici, Užicu, Kotromanu, Višegradu i onoj trasi budućeg auto-puta koji će sa te strane voditi ka Sarajevu‟, rekao je šef srpske diplomatije.

Selaković je ukazao da je sa predsednicom Cvijanović razgovarao i o zajedničkoj saradnji na polju jačanja srpske dijaspore i da je Srbija zainteresovana da štiti kulturni identitet i tradiciju svuda gde žive njeni sunarodnici, ljudi srpskog identiteta i svesti, van Srbije i van prostora bivše Jugoslavije, pružajući niz mogućnosti njima, njihovoj deci i porodicama.

Takođe, ukazao je ministar, Srbija pruža i podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja radi na istom zadatku, na kome će se zajednički raditi u budućnosti.

Ministar Selaković izrazio je zadovoljstvo što je sastao sa predsednicom Srpske u administrativnom centru u Istočnom Sarajevu, u kome je prvi put i poželeo da svaki sledeći susret ne bude posvećen samo planovima za budućnost, već da prethodi deo sastanka o realizovanom, kako bi ljudi još više verovali da je sve što se priča i radi zaista zasnovano na realnim osnovama i da ima ozbiljnu perspektivu.

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović istakla je da je zahvalna Srbiji na svoj podršci koju je dala Republici Srpskoj u prethodnim godinama, što je, kako je navela, podrazumevalo velike donacije koje su ostavile trag u svakoj opštini i posebno naglasila dragocenu pomoć u donaciji vakcina u teškom periodu kovid krize.

„U narednom periodu, gledaćemo da na koji način najbolje da ostvarimo projekte od značaja za naše građane. Zahvalnost ministru Selakoviću koji je došao, imali smo vrlo konstruktivan i uspešan sastanak. Ministar ima vrlo izbalansiran odnos prema svima koji žive u BiH, kao i prema njihovim potrebama. On je u Republici Srpskoj uvek rado viđen gost, tako je bilo, tako će i ostati‟, rekla je Cvijanović.



Selaković sa Bregu: Ključ razvoja regiona ekonomska saradnja

17. mart 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Sarajevu sa generalnom sekretarkom Regionalnog saveta za saradnju Majlindom Bregu.

Snažna regionalna ekonomska saradnja i slobodan protok robe, ljudi, usluga i kapitala ključni su za razvoj i jačanje čitavog regiona Zapadnog Balkana, konstatovano je u razgovoru.

Selaković i Bregu razgovarali su, između ostalog, i o uspostavljanju efikasnije regionalne zdravstvene saradnje sa ciljem što delotvornije imunizacije građana protiv virusa korona.

Sastanku su prisustvovali i zamenica generalne sekretarke Tanja Miščević, politički direktor te organizacije Amer Kapetanović i šef Programskog odeljenja Maja Handjiska Trendafilova.

Ministar Selaković boravi u dvodnevnoj zvaničnoj poseti Bosni i Hercegovini.



Selaković i Tegeltija o bilateralnoj saradnji Srbije i BiH

17. mart 2021. godine 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Sarajevu sa predsedavajućim Saveta ministara Bosne i Hercegovine Zoranom Tegeltijom, sa kojim je razgovarao o bilateralnoj saradnji dve države.

Na sastanku je iskazana spremnost za unapređenje i intenziviranje političkog dijaloga.

Sagovornici su se saglasili da su ekonomski odnosi Srbije i BiH veoma dobri, ali da ima prostora za unapređenje saradnje i zajedničkog nastupa na trećim tržiшtima.

Srbija i BiH su, kako je konstatovano na sastanku, jedna drugoj među najznačajnijim ekonomskim partnerima.

Ministar Selaković je istakao da su zajednički infrastrukturni projekti važni za razvoj saradnje i povezivanja dve države i svih njihovih građana, a kao prioritet je izdvojio autoput koji će povezivati Beograd i Sarajevo.

Prema njegovim rečima, imajući u vidu i situaciju tokom borbe protiv virusa korona i procesa vakcinacije, i inicijativa „mini шengen“ dobija posebno na značaju, s obzirom na velike potencijalne benefite za sve države na zapadnom Balkanu i uшtede na carinskim i graničnim procedurama.

Selaković je naglasio da BiH ima otvoren poziv da razmotri priključivanje inicijativi „mini шengen“, koja, kako je podsetio, za cilj ima olakшavanje kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala u regionu.

Ministar Selaković i Tegeltija razgovorali su i o saradnji u borbi protiv pandemije virusa korona, a predsedavajući Saveta ministara BiH uputio je čestitke Srbiji na uspeшnom procesu vakcinacije i zahvalnost na podrшci i pomoći svim građanima BiH tokom pandemije.

Šef srpske diplomatije zahvalio je na principijelnom stavu BiH po pitanju poшtovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i zahteva Priшtine za prijem u članstvo međunarodnih organizacija.

Srbija je, prema njegovim rečima, suшtinski zainteresovana za stabilnost BiH i kao garant Dejtonskog sporazuma podržava svaki dogovor koji postignu dva entiteta i tri konstitutivna naroda.



Selaković: Veoma značajni dobrosusedski odnosi Srbije i BiH

17. mart 2021.godina

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas u Sarajevu sa ministarkom inostranih poslova BiH Biserom Turković.

Tom prilikom, Selaković, koji je u dvodnevnoj zvaničnoj poseti Bosni i Hercegovini, istakao je da su dobrosusedski odnosi Srbije i BiH veoma značajni i da je saradnja dve zemlje najplodnija na polju privrede i ekonomije.

Šef srpske diplomatije istakao je da je naša zemlja veliki spoljnotrgovinski partner BiH, ali i da je BiH veliki spoljnotrgovinski partner Srbije.

„Više od 1,74 milijarde evra bila je naša trgovinska razmena u prethodnoj kovid godini, kada je zabeležen pad, kako izvoza iz Srbije, tako izvoza iz BiH, ali se razmena održala na izuzetno visokom nivou“, naglasio je Selaković.

Takođe, ministar ukazuje da se ekonomska saradnja Srbije i BiH ogleda i kroz investicije, koje, kako je objasnio, svrstavaju Srbiju na treće mesto prema državama koje su investirale u BiH.

„To su suštinski razlozi zainteresovanosti Srbije za stabilnost, ne samo u BiH, već i u čitavom regionu“, napomenuo je Selaković i dodao da je ekonomija najčvršća spona.

Kako je objasnio, region, ukoliko zauzme istu poziciju, može da postigne mnogo više na tržištu EU, budući da izdeljen region Zapadnog Balkana za EU tržište od blizu pola milijarde ljudi, ne može da predstavlja „apsolutno ništa“, niti naši proizvodi i ekonomije mogu da budu konkurentni u toj uniji.

Šef srpske diplomatije naglasio je da mu je drago što čuje da je BiH zainteresovana i da podržava nastavak svih regionalnih inicijativa, poput „mini šengena“ i ističe da bi bilo veoma značajno da se BiH u toj inicijativi pridruži Srbiji, Albaniji i Severnoj Makedoniji, uprkos velikim i brojnim problemima koje „vučemo iz prošlosti i čijim rešavanjem se svakako bavimo“.

Selaković je rekao i da Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH, njeno ustrojstvo vlasti na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma i da je, kao država koja je potpisnica i garant tog sporazuma, zainteresovana za stabilnost i mir u regionu.

„Srbija poštuje i poštovaće svaki dogovor koji bude postojao na nivou BiH između oba entiteta i sva tri konstitutivna naroda - i Federacije i Republike Srpske, sa kojom u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, Srbija neguje i specijalne odnose“, rekao je Selaković.

Ministar ističe da je Srbija jednako voljna da razvija saradnju sa Republikom Srpskom, i sa Federacijom, ali i sa samom BiH, kao i da je njegov dolazak u Sarajevo potvrda želje za intenziviranjem našeg političkog dijaloga.

Odnosi Srbije i BiH ne odvijaju se samo na bilateralnim formatima, ukazao je ministar Selaković i istakao da se sa trilateralnog formata Srbije, BiH i Turske ostvaruje dogovor iz Antalije, koji podrazumeva da od maja meseca ove godine, u punom kapacitetu počne funkcionisanje zajedničkog trgovinskog predstavništva u Istanbulu.

Selaković kaže da je sa Turković razgovarao i o pitanju zajedničkog ulaganja u izgradnju hidroelektrane na reci Drini i da suština sastanka pokazuje koliko su značajni dobrosusedski odnosi Srbije i BiH.

Ministarka inostranih poslova BiH Bisera Turković istakla je da je Bosna i Hercegovina opredeljena za jačanje dobrosusedskih odnosa i da se zajedno radi na povezivanju celog regiona.

„To je interes i Srbije i BiH, kao i celog regiona, a današnji sastanak pokazuje opredeljenost za unapređenje odnosa“, rekla je Turković.

Ona je pozdravila odluku Srbije da da saglasnost za otvaranje konzulata BiH u Novom Pazaru i ocenila da je to još jedan korak ka dobrosusedskoj saradnji.

Takođe, Turković je zahvalila na pomoći Srbiji u borbi protiv virusa korona i podsetila da je i BiH u skladu sa svojim mogućnostima pomogla Srbiji u Novom Pazaru kada je to bilo najpotrebnije.



Selaković: Borba protiv svih oblika kriminala prioritet Vlade Srbije

08. mart 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu protiv korupcije.

Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.

„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.

Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.

Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Kjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.

„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.

Govor ministra na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu nalazi se na linku: https://www.youtube.com/watch?v=IFcsVSnZorw



Predsednik Vučić uručio donaciju vakcina predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine

02. mart 2021. godine

 Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je na aerodromu u Sarajevu kontingent vakcina kompanije „Astra Zeneka“, koji Republika Srbija donira Bosni i Hercegovini i poručio da bi u regionu trebalo da govorimo jednim glasom jer smo onda snažniji i jači i možemo brže da napredujemo.

Predsednik Vučić je naveo da je na sastanku sa članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine predložio da se napravi veliki Samit Srbije i BiH u Beogradu, koji bi okupio sve nivoe vlasti, ali i privrednike obe zemlje.

„To bi bio najveći samit koji smo napravili, samit poverenja i otvorenosti. Da vidimo kako da u budućnosti šire otvorimo granice jedni prema drugima, da imamo veću trgovinsku razmenu, kako bismo mogli više da povećamo plate i penzije našim građanima“, rekao je predsednik Vučić. On je dodao da će insistirati na tome da balkanski narodi mogu sami sebi najviše da pomognu i istakao da donacija vakcina nije važna samo zbog vakcina već i zbog pitanja poverenja jednih u druge.

„Srećan sam ako ćemo ovim da spasimo pet, deset ili dvadeset života. To je važna i velika stvar. Zato što živimo jedni sa drugima i jedni pored drugih, nikog bližeg nemamo. I danas, kad smo svi očekivali pomoć od mnogo moćnijih, oslanjamo se jedni na druge. Snažniji smo kad imamo jedan glas prema Briselu, svetu, kad zajednički ukazujemo na probleme. Važno je da sarađujemo! Zajednički možemo da idemo mnogo brže napred, ako se zajedno budemo borili i verovali jedni drugima. Kada mi budemo razumeli da smo snaga, imaćemo najveću stopu rasta u Evropi. To jeste i biće politika Srbije“, naglasio je predsednik Vučić.

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik je zahvalio predsedniku Vučiću na podršci u borbi protiv pandemije virusa korona vakcinama, podsetivši da je zahvaljujući rukovodstvu Srbije medicinskim radnicima iz Republike Srpske omogućena vakcinacija u Srbiji, a Federaciji BiH doniran kontingent vakcina.

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić je istakao da se nada da će današnji susret značiti novi pomak u odnosima Bosne i Hercegovine i Srbije.

„Hvala na ovoj vrsti pomoći, pogotovo u ovim okolnostima, nedefinisanim odnosima sa Kovaksom i nabavkom vakcina“, istakao je Komšić.

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović zahvalio je Srbiji i predsedniku Vučiću na iskazanoj solidarnosti.

„Solidarnost, poštovanje, uvažavanje, rešavanje otvorenih pitanja dogovorom i primenom međunarodnog prava kada dogovor nije moguć - to su prinicipi na kojima želimo da gradimo odnos“, objasnio je Džaferović.



Selaković: Srbija iskreno voli Srpsku i nastaviće da je pomaže

28.02.2021.

Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH, sa kojom gradi najbolje moguće odnose, ali Republiku Srpsku iskreno voli i nastaviće da pomaže svoj narod zapadno od Drine, ne nanoseći bilo kome drugom štetu, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Politička situacija je takva da mi živimo u dve različite države, ali i u Republici Srpskoj i u Srbiji većinski živi naš srpski narod. Kada me pitate koliko je važna saradnja, to je kao da ste me pitali da li je dobro da braća sarađuju, da braća govore i da li je dobro da žive u bratskoj ljubavi. Naravno da jeste“, rekao je Selaković za RTRS povodom godišnjice proglašenja prvog ustava RS.

Šef srpske diplomatije istakao je da Srbija i Srpska, kao što su zajednički obeležile Sretenje - Dan državnosti Srbije, tako obeležavaju i Dan ustavnosti Republike Srpske, jer je na takav način RS nastavila da baštini državotvornu svest o značaju prava i pravnog ustrojstva koju je utemeljio još Miloš Veliki 1835. godine, ali, kako je dodao, i svi potonji srpski vladari koji su donosili važne Ustave za srpsku državu i istoriju.

„Od velikog je značaja to što su svojevremeno predsednik tada Vlade, danas predsednik Republike Aleksandar Vučić i tada predsednik RS, a danas predsedavajući Predsedništvu BiH i srpski član Predsedništva Milorad Dodik pokrenuli zajedničko obeležavanje onih datuma koji ukazuju na događaje i ličnosti iz naše istorije koji su zaista važan element našeg nacionalnog identiteta, nacionalne svesti i kulture sećanja, koja izuzetno važno i ozbiljno sudeluje u izgradnji modernog srpskog identiteta i patriotizma“, rekao je Selaković.

On je uveren da će Srbija i Srpska nastaviti i u budućnosti da zajednički obeležavaju značajne praznike i da time pokažu da su jedan - jedinstven narod, gde god živeli, u kom god državnom sistemu bili.

Da imamo svest da smo Srbi. Druge ne vređamo, nikome ne nanosimo štetu, ali svoj narod volimo i poštujemo, jer bez tog samopoštovanja nećemo imati priliku da pokažemo poštovanje ni prema kom drugom, zaključio je šef srpske diplomatije.

Izvor: Tanjug



Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog

18. februar 2021. godine

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja.

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.

Izvor: SPC



Dan državnosti Republike Srbije

Dan državnosti Republike Srbije - Sretenje

15.februar 2021. godine

U čast Dana državnosti Republike Srbije video materijal možete pogledati na sledećem linku https://www.youtube.com/watch?v=exMFGdvuetQ&ab_channel=MFAoftheRepublicofSerbia



Selaković: Srbija posebnu pažnju pridaje odnosima sa BiH

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas sa ambasadorkom Bosne i Hercegovine u Srbiji Aidom Smajić.

Ministar Selaković je istakao da u predstojećem periodu politička saradnja Srbije i BiH može da bude intenzivirana i da dostigne optimalni nivo na svim poljima, uprkos trenutnoj pandemiji virusa korona.

Selaković je rekao da Srbija pridaje posebnu važnost razvoju ekonomskih odnosa, kako po visini razmene tako i po visini investicija, budući da je BiH jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Srbije.

Takođe, Selaković je ukazao da postoji obostrani interes za revitalizaciju puteva i pruga koje povezuju dve zemlje, i izdvojio važnost izgradnje infrastrukture, dalji rad na energetskim projektima na reci Drini, kao i zajednički nastup na trećim tržištima.

Šef srpske diplomatije dodao je da se nada nastavku saradnje kroz održavanje zajedničkih sednica Vlade Srbije i Saveta ministara BiH.

Ministar Selaković naglasio je da je Srbija veoma zainteresovana da nastavi i dodatno intenzivira saradnju kroz trilateralni format sa Turskom, koji je već uhodan, a da je istovremeno spremna i za saradnju u regionalnim i multilateralnim inicijativama.

Prema njegovim rečima, Srbija je opredeljena za održavanje dobrih političkih odnosa, i podržava teritorijalni integritet BiH, u skladu sa Dejtonskim sporazumom čiji je garant, i želi aktivnu saradnju i sa centralnim i sa entitetskim vlastima.

Prema njegovim rečima, Srbija je suštinski zainteresovana za stabilnost BiH, podržava svaki dogovor koji postignu dva entiteta i tri konstitutivna naroda, ali je izričito protiv nametanja rešenja koja nisu plod konsenzusa i smatra da takvi potezi predstavljaju opasnost po stabilnost kako BiH tako i šireg regiona, kazao je Selaković.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija zahvalna Bosni i Hercegovini na principijelnoj poziciji po pitanju Kosova i Metohije i poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.

Beograd, 9. februar 2021. godine



Vučić: Srbija spremna za dijalog o KiM, ali neće biti ponižavana

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice.

Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža. „Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik.

Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu.

Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.

„Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu.

Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.

Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate.

Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.

„Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić.

Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Beograd, 7. februar 2021. godine



Selaković: Ne odgovaramo na provokacije, želimo mir u regionu

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je danas da je stav Srbije da ne odgovara na provokacije pojedinih političara iz regiona, jer je, ističe, odlučna da ostane faktor mira i stabilnosti u regionu. Odgovarajući na pitanje da prokomentariše odnos Srbije sa ostalim zemljama u regionu, a usled, na konstataciju novinara, sve češćih provokacija na račun naše zemlje, Selaković je odgovorio da Srbija ne želi da odgovara na provokacije, već želi da bude protagonista svih dobrih inicijativa koje regionu donose razvoj.

"Pozicija Srbije u regionu, politički govoreći, nije nimalo jednostavna, ali ono od čega nećemo odustati i u čemu smo potpuno rešeni jeste da Srbija jeste, biće i treba da ostane faktor stabilnosti u regionu“, rekao je Selaković.

Ističe da taj svoj stav „faktora stabilnosti u regionu“ država potvrđuje na nekoliko načina, a jedan od njih jeste da prećuti i uzdrži se od odgovora na provokacije.

„Tih provokacija ima stalno i kao što dobro znate u prethodnim decenijama postojala je neka vrsta hobija ili redovnih aktivnosti da u vreme predizbornih kampanja u regionu Srbija bude prozivana“, naveo je Selaković. Dodaje da državni vrh nikada ne odreaguje na te provokacije na način na koji bi mogao da nanese štetu i našoj zemlji, ali i drugima.

„S druge strane, tu svoju rešenost ostanka faktora stabilnosti u regionu, da bismo sačuvali političku stabilnost i mir, mi potvrđujemo i svojim inicijativama“, ukazao je Selaković i dodao da je jedna od njih inicijativa „mini šengen“.

Podsetio je da se ta inicijativa zalaže za jedno čvrsto tržišno povezivanje regiona, a inicijativa je, dodaje, i šansa za čitav region da jača svoju infrastrukturu i ekonomiju. Takođe, ta inicijativa podrazumeva i slobode na kojima počiva EU - slobodan protok robe, ljudi, kapitala i ideja, dodao je Selaković.

„Srbija sa takvim inicijativama izlazi pred svoje partnere u regionu i Srbija je protagonista tih ideja“, istakao je Selaković. Ističe da će u narednom periodu biti fokus na tome da se i ostale zemlje Zapadnog Balkana priključe „mini šengenu“.

Izvor: Tanjug



Izmene u režimu ulaska u R. Srbiju – COVID 19

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije usvojila nove izmene, koje su stupile na snagu danas 14.januara 2021. godine, u pogledu ograničenja ulaska u Republiku Srbiju licima koja dolaze iz država zahvaćenih epidemijom zarazne bolesti COVID-19.

Licima koja u Republiku Srbiju dolaze iz Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Severne Makedonije, Crne Gore i Republike Albanije nije potreban negativan RT-PSCR test. Licima koja dolaze iz svih ostalih država sveta (koje nisu navedene) dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju pod uslovomda poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno ulaze u Republiku Srbiju, ne stariji od 48 sati od datuma izdavanja rezultata.

Licima koja dolaze i Sjedinjenih Američkih Država, umesto negativnog RT-PCR testa priznaje se, pod istim uslovima, negativan Antigen FIA Rapid test.



Selaković: Srbija posvećena vrednostima Jadransko-jonske inicijative

Srbija je posvećena vrednostima Jadransko-jonske inicijative i odgovarajuće strategije, kao okvira u kojem se sprovode aktivnosti koje jačaju evropski put naše zemlje, sve vreme stvarajući bolje mesto za život zajedno sa državama članicama EU koje učestvuju, rekao je ministar spoljnih poslova Nikola Selaković na video konferenciji Petog foruma Strategije EU za jadranski i jonski region.

„Uprkos teškim izazovima sa kojima se suočila zbog pandemije virusa korona, Srbija je tokom predsedavanja Jadransko-jonskoj inicijativi uspela da održi kontinuitet u primeni osnovnih vrednosti usvojenih potpisivanjem Ankonske deklaracije“, izjavio je danas ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije istakao je da je naša zemlja posvećena vrednostima Jadransko-jonske inicijative (JJI) i kada je preuzela jednogodišnje predsedavanje tom inicijativom i predsedavanje Strategijom EU za jadransko-jonski region imala je ambiciozne planove, prvenstveno da nastavi da produbljuje saradnju u okviru jadranskog i jonskog regiona.

Ministar je objasnio da je Srbija kroz zajedničke napore, istovremeno sa tradicionalnim aktivnostima, uspela da nastavi da sprovodi takozvane nove aktivnosti pokrenute tokom prethodnog predsedavanja.

„Proces usmeren na proširenje učešća JJI demonstriran u prošlogodišnjoj Budvanskoj deklaraciji, a prijem Severne Makedonije i San Marina u članstvo Inicijative uspešno je nastavljen i tokom predsedavanja Republike Srbije“, rekao je Selaković.

Selaković je ukazao da se Srbija, tokom predsedavanja JJI nadograđivala na iskustva prethodnih predsedavajućih i blisko sarađivala sa predstojećim slovenačkim predsedavanjem, računajući na podršku i stručnost Stalnog sekretarijata Jadransko-jonske inicijative sa sedištem u Ankoni i u ime naše zemlje, zahvalio je Sekretarijatu JJI za ocenu predsedavanja Srbije u ovom izveštaju kao „uspešno i dinamično“.

„Planirali smo da privedemo kraju srpsko predsedavanje JJI/EUSAIR na petom godišnjem forumu i zahvaljujući izdašnoj podršci Evropske komisije i izuzetno konstruktivnom pristupu sadašnje predsedavajuće - Slovenije, upravo ovih dana imamo Peti forum“, rekao je Selaković.

Ministar je ukazao da je pandemija prerasla u veliku pretnju svim zemljama učesnicama Jadransko-jonske inicijative i jadranskom i jonskom regionu u celini, zbog koje su svi bili primorani da uvedu zaštitne mere, te da se to dogodilo u vreme kada je Srbija, u potpunosti podržana od strane Sekretarijata JJI, već sprovela 17 od 35 aktivnosti predviđenih kalendarom predsedavanja.

„Pandemija se dogodila upravo u trenutku kada je Privredna komora Srbije, postavši redovni član Foruma jadransko-jonske privredne komore na početku srpskog predsedavanja, bila spremna da organizuje niz događaja usmerenih na učvršćivanje naše međusobne saradnje“, ukazao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je, na kraju izlaganja, uz iskazanu nedvosmislenu spremnost za dalju saradnju sa svim učesnicima JJI, slovenačkim kolegama poželeo mnogo uspeha u sprovođenju zadataka predviđenih tokom njihovog trenutnog predsedavanja.

Beograd, 28. januar 2021. godine



Selaković i Gujon čestitali Savindan

26.1.2021

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.

Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda.

„Bio je najveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti“, rekao je Selaković.

Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda.

„Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan", dodao je Selaković.

Francuski humanitarac Arno Gujon, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu kaže da je svetosavlje sistem vrednosti oko kojeg se, kao oko duhovne vertikale, okuplja čitav srpski narod.

„Svetog Savu proslavljaju Srbi u matici, ali i svuda širom sveta, svuda gde je srpski identitet potrebno čuvati i pothranjivati“, rekao je on.

Istakao je da je važno da imamo svest o tome da je srpski narod jedinstven i nedeljiv i poručio da je važno da čuvamo i negujemo srpski identitet, jezik i kulturu, posebno tamo gde Srbi žive daleko od svoje otadžbine gde zbog gubitka fizičkih, a ponekad i duhovnih veza sa maticom postoji veći rizik od utapanja u tamošnja društva.

„Neka dan Svetog Save, koji je praznik svih nas, bude i nadalje ono što spaja i vezuje celokupno srpstvo“, rekao je Gujon.

Izvor: Tanjug

Video čestitku možete pronaći na Tviter nalogu i jutjub kanalu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije

https://twitter.com/MFASerbia/status/1354114539248300032?s=09

https://youtu.be/_Wt14zD4nDQ



Selaković za Politiku: Godina podmlađivanja srpske diplomatije

26.1.2021.

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.

Kakvi su odnosi naše zemlje sa Moskvom, Briselom i Pekingom?

Rusija je naš tradicionalni prijatelj i to prijateljstvo nadilazi puke političke veze. Reč je o dubokim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim sponama i prirodno je što imamo obostrani interes da te veze unapređujemo, iako su one na veoma visokom nivou. Sa NR Kinom imamo odnos koji se, osim na iskrenom čeličnom prijateljstvu naših naroda i visokih političkih predstavnika, zasniva na dubokom poverenju i uzajamnoj podršci. Srbija je strateški opredeljena za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i to je poznato svim našim prijateljima, ali svoja prijateljstva ne zaboravlja, već ih jača i unapređuje, i prema svakome nastupa iskreno, ne skrivajući svoje namere. U tom smislu, ne tražimo za sebe nikakav ekskluzivan status, već samo pravo da slobodno i suvereno donosimo odluke o svojoj budućnosti i odnosima sa svima koji nas poštuju.

Da li Srbija može da vodi drugačiju spoljnu politiku od one koju sada vodi?

Uvek je moguće imati drugačiju politiku, uostalom osvrnite se na spoljnu politiku Srbije pre deset, dvadeset ili trideset godina, sagledajte tadašnje rezultate i videćete koliko je nenadoknadivo skupa bila ta politika. Mera ispravnosti jedne politike, bila ona spoljna ili unutrašnja, jesu njeni rezultati i efekat na život građana i sudbinu čitave države.

Naši spoljnopolitički prioriteti nisu definisani u afektu, već su plod ozbiljnog i dubokog sagledavanja naše složene pozicije i strateškog promišljanja o načinima za njeno poboljšanje. Srbija danas ima i bolju međunarodnu reputaciju i kredibilitet nego pre dve decenije, a glavni razlog je to što smo rezultatima pokazali koliko smo ozbiljna i odgovorna država. Ta vrsta kredibiliteta se ne postiže trikovima, već samo vrednim i promišljenim radom na sebi. I moram da i ovom prilikom naglasim da je glavni inspirator takvog odnosa prema politici, državi i njenoj budućnosti upravo predsednik Aleksandar Vučić. Na funkciji ministra spoljnih poslova u prilici sam svakog dana da vidim koliko je van granica naše zemlje predsesnik Vučić cenjen i poštovan.

Kada se može očekivati da budu popunjena upražnjena mesta ambasadora i konzula Srbije u svetu?

To je jedan od glavnih zadataka tokom 2021. godine. Ovo će biti godina osvežavanja, a verujem i podmlađivanja srpske diplomatije. Naša država, s obzirom na svoju veličinu, ima prilično razgranatu diplomatsku mrežu, što joj pruža velike mogućnosti za produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa sa državama na svim stranama sveta. Ali potrebni su nam više svežih i energičnih kadrova, ljudi koji će biti najdostojniji predstavnici jedne moderne i dinamične Srbije. Srbija takve ljude ima, a ozbiljno podmađivanje nam je potrebno, kako da bismo izbegli stvaranje velikih generacijskih kadrovskih praznina, i postavili temelje moderne karijerne diplomatije.

Kakvi su Vaši odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem? Predsednik Vučić i ja smo, osim što imamo bliske i prijateljske odnose, po prirodi posla i naših ustavnih nadležnosti, najbliži saradnici u realizaciji spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. To mi omogućuje da sa njim često razgovaram, i u mnogim prilikama dosta novog i važnog naučim. Predsednik Vučić je čovek koji svojim strateškim i vizionarskim pristupom politici inspiriše ljude oko sebe, i ponosan sam na to što sam godinama imao priliku da budem deo njegovog najužeg tima saradnika, i što sam ga imao za svojevrsnog političkog mentora. U svakom slučaju, njegova vizija Srbije kao moderne, napredne i prosperitetne države, koja nezavisno i suvereno odlučuje o svojoj sudbini, je i moja želja i smisao političkog delovanja. Samo takva Srbija može da bude pouzdan oslonac sopstvenim građanima, kao i Srbima van naših granica, ali i inspiracija čitavom regionu.

Izvor: Politika



INFORMACIJA O USPESIMA VLADE REPUBLIKE SRBIJE U BORBI PROTIV COVID-19

 Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je 6. marta 2020. godine potvrdilo prvi slučaj COVID-19, a već 19. marta 2020. godine je proglašena epidemija. Poput drugih zemalja i Srbija se 2020. godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se suočila bolje nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.

Mere koje je Vlada preuzela:

Vanredno stanje je proglašeno 15. marta 2020. godine i ukinuto 6. maja 2020. godine, formiran je Krizni štab, donete su mere zabrane okupljanja, socijalnog distanciranja, rada od kuće, onlajn nastave, skraćivanja radnog vremena, povratak državljana RS iz inostranstva, ekonomske mere pomoći, otvaranje Kovid bolnica, ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu, građani su skakodnevno obaveštavani o broju testiranih, zaraženih i umrlih, otvoreni su sajtovi i kol centri za informisanje građana i dr. Mere su se menjale u skladu sa trenutnom epidemiološkom situacijom.

1. Nabavka vakcina

Srbija je prva zemlja u Evropi, ne računajući Veliku Britaniju, koja je dobila vakcinu „Fajzer/Biontek“, i treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer/Biontek“. Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu kompanije „Fajzer/Biontek“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ (24. decembra 2020.).

EU je zemljama članicama isporučila vakcine 26. decembra kako bi otpočela sa masovnom imunizacijom od 27. decembra. Međutim, tri članice (Nemačka, Mađarska i Slovačka) su počele sa vakcinacijom 26. decembra.

Srbija će u januaru dobiti još oko 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer/Biontek“. Tako će, zajedno sa drugim vakcinama, u januaru imati ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno oko dva miliona doza. Očekuju se vakcine kompanije „Astra-Zeneka“, „Moderna“ i određene količine ruske „Sputnjik V“.

U Srbiju je 16. januara stiglo milion doza vakcine kineskog „Sinofarma“. Srbija je postigla dogovore sa različitim proizvođačima vakcina za 8 miliona doza, što je potrebno za 4 miliona ljudi.

Zdravstveni sistem je pripremljen za ovaj posao. Dodatno je uspostavljen sistem za praćenje svake vakcine u zalihama, kao i beleženje svakog lica koje se vakciniše u centralnu evidenciju. Licima se izdaje potvrda o vakcinaciji koju dobijaju u papiru, a elektronsku verziju na portalu eZdravlja. Podsetnik za primanje druge doze lica dobijaju putem SMS-a i mejla. Pušteni su u rad portal i kol centar za iskazivanje interesovanja za vakcinaciju.

2. Vakcinacija stanovništva

U Republici Srbiji je 19. januara počela masovna vakcinacija stanovništva. U tu svrhu je otvoren prvi veliki punkt na „Beogradskom sajmu“, a biće otvoreni punktovi u svim većim gradovima u zemlji.

Premijerka Ana Brnabić je istakla da samo Srbija, pored Izraela i UAE, ima masovnu vakcinaciju, i dodala da se masovna vakcinacija u Kini ne može porediti sa drugima jer je u pitanju ogromna zemlja.

Cilj je da se što više ubrza vakcinacija stanovništva. Srbija je prošle godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova i najnižoj stopi smrtnosti od posledica korona virusa. Za taj uspeh su zaslužni naši lekari i to što je Srbija hospitalizovala najviše obolelih.

Predsednik Vučić je istakao: „Srbija je prva po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika, iza nje su Bugarska, Hrvatska, Slovenija ... To znači da smo se mi za ljude borili, da smo ih lečili i nastavićemo to da radimo“.

Naglasio je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM i da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu. „Nećemo da odustanemo od pomoći našem narodu, uprkos tome što oni kontrolišu administrativne prelaze, ne mogu da zaustave život, mi nikoga ne ugrožavamo, nismo slali topove i tenkove, već lekove i vakcine“, rekao je Vučić.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ je 9. januara 2021. godine objavio Operativni plan za imunizaciju protiv COVID-19 u Srbiji, koji predviđa tri faze koje bi obuhvatile 50 odsto stanovništva.

U prvoj fazi vakcinacije (vakcina dostupna za 1-10% populacije) obuhvaćeni su zaposleni u zdravstvenim ustanovama sa najvišim rizikom od nastajanja ili prenošenja infekcije, kao i zaposleni u domovima za stara lica i drugim ustanovama socijalne zaštite. U ovoj fazi biće vakcinisane i starije uzrasne grupe stanovništva. Planirano je da obuhvat vakcinacije bude od 60 do 80 odsto zaposlenih u ovim kategorijama.

U drugoj fazi (vakcina dostupna za 11-20% populacije) biće obuhvaćene starije uzrasne grupe koje nisu obuhvaćene u prvoj fazi, kao i zaposleni u određenim ustanovama od značaja za funkcionisanje društva. Za drugu fazu planira se imunizacija sa obuhvatom od 10 do 80 odsto.

U trećoj fazi (vakcina dostupna za 21-50% populacije) planirano je da budu vakcinisani građani od 50 do 64 godine bez obzira na faktore rizika, i mlađi od 50 godina koji imaju faktore rizika. Ukupno bi se trećom fazom obuhvatilo oko 1.750.000 građana Republike Srbije.

3. Otvaranje Kovid bolnica i ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice: u Batajnici, kapaciteta 930 mesta i Kruševcu kapaciteta 500 mesta. Bolnice umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona.

U Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“. Predsednik Vučić je naveo da u ove bolnice, od kada su izgrađene, nijedna Vlada ranije nije uložila ni dinar, a sada se rade potpune i temeljne obnove i rekonstrukcije uključujući i opremanje novom medicinskom opremom.

U 2021. godini će početi da se grade nove bolnice i klinički centri: bolnica u Gračanici i veliki dom zdravlja u Borči. Planiran je završetak izgradnje bolnice Dedinje 2, najveće kardiovaskularne bolnice u regionu, dok će u avgustu 2021. biti završena prva faza KC Srbije. Započeta je i izgradnja KC Vojvodine u Novom Sadu. Počinje se sa obnovom opštih bolnica u Leskovcu, Loznici, Gornjem Milanovcu, Vranju, Aranđelovcu, Prokuplju, Smederevskoj Palanci, Pirotu, Kikindi i Vrbasu od kojih će najveći deo biti završen tokom ove godine. Počinje se sa obnovom i rekonstrukcijom domova zdravlja – Krnjača, Čukarica, Valjevo, Veloko Gradište, Vrnjačka banja, Lapovo, Novi Sad, Rača, Ub.

4. Povećanje plata u zdravstvu

Apsolutni prioritet Vlade Srbije je uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima. Plate zaposlenih u zdravstvu samo u poslednjih godinu dana su povećane oko 30%, a od 1. januara 2021. godine će dobiti povećanje za još 5%. Značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade. Biće nastavljeno jačanje zdravstvenog sistema, pre svega kadrovski i ljudski kapaciteti. Ulagaće se dalje u obrazovanje, posebno u Medicinski i Stomatološki fakultet.

5. Besplatni povratak državljana Srbije u zemlju

Nakon proglašavanja vanrednog stanja u mnogim zemljama, počelo je uvođenje mera i zatvaranje granica. Tako je veliki broj državljana RS ostao u inostranstvu. Vlada je organizovala besplatni povratak velikog broja naših državljana. Srbija je jedna od retkih zemalja koja je organizovala besplatno vraćanje svojih građana, kao i vraćanje stranaca koji su se zatekli u Srbiji tokom pandemije, zbog čega su zahvalnost izrazili DS SAD Majk Pompeo, austrijski kancelar Sebastijan Kurc i dr. Formiran je Krizni štab u Ministarstvu spoljnih poslova u cilju pružanja pomoći i zaštite naših građana u inostranstvu.

6. Kretanje broja obolelih i preminulih

U Republici Srbiji je od početka epidemije do 19. januara 2021. godine do 15 časova registrovano ukupno 375.799 potvrđena slučaja COVID-19. Testirano je ukupno 2.496.125 osoba. Ukupan broj obolelih je 375.799. Ukupan broj preminulih od početka epidemije je 3.791. Procenat smrtnosti u Srbiji je 1.01% . U svetu je prijavljeno ukupno 94.124.612 slučajeva oboljevanja od COVID-19 i 2.034.527 sa smrtnim ishodom. U Evropi su registrovana 30.509.880 potvrđena slučaja oboljevanja od COVID-19 i 666.237 sa smrtnim ishodom .

Grafikon 1. Broj prijavljenih slučajeva COVID-19 i broj umrlih po regionima, Svetske zdravstvene organizacije, zaključno sa 19. januarom 2021. godine (Izvor: WHO, COVID-19 Weekly Epidemiological Update, 19 January 2021)

 

  Izvori i korisni linkovi:

1. Predsednik RS: https://www.predsednik.rs/

2. Vlada RS: https://www.srbija.gov.rs/

3. Ministarstvo zdravlja: https://www.zdravlje.gov.rs/; https://covid19.rs/

4. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“: http://www.batut.org.rs/; http://www.batut.org.rs/index.php?category_id=108

5. Svetska zdravstvena organizacija: https://www.who.int/; https://www.who.int/publications/m/item/weekly-epidemiological-update---19-january-2021

6. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC): https://www.ecdc.europa.eu/en/geographical-distribution-2019-ncov-cases



Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini

Obaveštavamo da je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini, koji je otvoren do 9. marta 2021. godine.

Tekst konkursa i prijavni formular mogu se preuzeti na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije www.kultura.gov.rs.



Vučić: Srbija po rastu prva u Evropi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala rast od minus 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.

Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.

Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.

„Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.

Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji.

Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.

Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.

Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.

Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca.

Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona.

Vučić je rekao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miliona dolara.

Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što su, prema rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje.

Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitetna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedniku i zamolio za popust za našu zemlju. Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije.

Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Kovaks plana stići kasno.

Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu.

On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Burgarska 115, Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51.

"Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9. Bih 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2,48. Slovenija 2,15, Hrvatska 1,99, a Crna Gora, 1,4, a Srbija 1,0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare", istakao je predsednik.

On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albanija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi.

Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus.

Beograd, 12. januar 2021. godine



Selaković: Dužnost Srbije da brine o Srpskoj

9.1.2021.

Srbija voli, poštuje i podržava Republiku Srpsku, na to je obavezuje ne samo ubedljiva većina mišljenja građana, već i međunarodno pravo i Dejtonski mirovni sporazum i iz toga proističe i dužnost Srbije da brine o RS, izjavio je večeras ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

„Srpski narod u Republici Srpskoj treba da bude ponosan na ono što je stvorio. Republiku Srpsku može da razgrađuje i razvodnjava samo onaj koji ju je stvarao, jer ona je istorijski i politički činilac i nepromenjiva činjenica", rekao je Selaković u video obraćanju na svečanoj akademiji u Banjaluci povodom Dana RS.

Šef srpske diplomatije istakao je da Srbija i danas, kao što je činila u prošlosti, poštuje teritorijalni integritet BiH, „ljubomorno čuvajući svoje specijalne i paralelne veze sa RS i sa svojim srpskim narodom" i naglasio da upravo zajedno sa tim, Srbija se trudi i trudiće se da gradi dobre i kvalitetne odnose sa Federacijom BiH i sa druga dva konstitutivna naroda.

„Srbija želi da pomogne čitavom našem regionu, da postane zamajac ekonomskog razvoja, koji će etiketu sukoba i teške prošlosti zameniti atributima zajedničkog i uspešnog napretka i budućnosti za koji vredi marljivo i posvećeno raditi", rekao je Selaković.

Naveo je da bi zajednički cilj morao da bude i hvatanje koraka sa razvijenim delom čovečanstva, sa onima koji su napredovali na svim poljima, dok su se narodi ovoga regiona bavili teškim i krvavim sukobima, suočeni sa ratnim strahotama i svim iskušenjima koja su iz toga proistekla.

Težnja ka društvu evropskih vrednosti, između ostalog, kaže ministar Selaković, jeste želja da se nadoknadi sve ono što su ta teška vremena ostavila kao posledice i da su potrebne razvojne ideje i prilike, „koje nećemo čekati, već koje ćemo sami stvarati", te energični i preduzimljivi, sposobni poslovni ljudi, investicije - potreban je tehnološki priključak sa ostatkom sveta.

Prema njegovim rečima, Srbija pokazuje da je to moguće i da je siguran da to želi i da se za to bori i Republika Srpska, ali da je takođe siguran da će u toj borbi u budućnosti, svima biti značajno lakše ako budu svesni da se bore zajedno.

„Nijednog trenutka na svom razvojnom putu, Srbija nije odustala od svojih vrednosti i svojih posebnosti. I to ne treba da čini ni Republika Srpska. A ekonomski razvoj nije sam sebi svrha i vrhovno dobro. On je jasan put da društva u kojima živimo učinimo boljim i naprednijim, kako nam deca ne bi odlazila u svet u potrazi za srećom, već ostala među svojima, u sredini koja podstiče vrednosti, kao što su talenat, inovativnost i pamet", rekao je Selaković.

Vrhovni interes srpskog naroda u vremenu koje je pred nama, naglašava šef srpske diplomatije, jeste borba za očuvanje mira i stabilnosti i da to, kako napominje, mora da bude naš nacionalni projekat i naša nacionalna građevina, a Srbija i Republika Srpska u tom nastojanju moraju da budu jedinstvene, čak i onda kada se u toj borbi suočavaju sa onima kojima ti ciljevi nisu prioritetni.

„Srpski narod je jedan i u vrednosnom smislu nedeljiv, vezuje nas naš jezik, kultura, istorija i tradicija, svetosavlje, herojska prošlost, zajednička etika, ljubav prema slobodi i našoj crveno-plavo-beloj zastavi i upravo na polju vrednosti treba da sagledamo šta je interes srpskog naroda u godinama koje su pred nama", rekao je ministar Selaković.

Zapitao je treba li se ujediniti u svađi sa drugima kao što su to neretko neki drugi činili, ili pokazati da je moguće činiti dobro kada ga činite ne samo sebi već i svima oko sebe.

Upravo to drugo, ističe Selaković, bila je ideja vodilja generacijama naših predaka koji su borbu za dobro uvek videli u borbi za dobro svih oko sebe, a ne samo sebe, i da smo time kao narod svedočili koliko nam je važno da se štiteći dostojanstvo predaka borimo za budućnost u kojoj će živeti naši potomci.

„Mi nismo po svom broju i u svetskim okvirima veliki narod, ali baš kao što je Nikola Pašić jednom prilikom primetio - na putu od Beča do Carigrada nema ili teško da ima većeg i značajnijeg. I upravo zato što smo u regionalnom smislu značajan činilac, i naša odgovornost za budućnost je veoma važna i značajna", istakao je Selaković.

Osvrćući se na godinu „velikih iskušenja i problema", koja je za nama, Selaković je naglasio da je ona pokazala da smo i sa pandemijom mogli da se borimo samo jedni druge podržavajući i boreći se zajedno, a da pri tome nikoga nismo povredili, ponizili i nikome ništa loše nismo učinili.

Selaković je građanima RS poželeo da godine pred nama budu godine napretka i uspeha, godine pobeda, čiji će se značaj „meriti kilometrima autoputeva, novim školama, bolnicama, fabrikama".

Neka Srbija i Republika Srpska, istakao je, nastave da žive u slozi i ljubavi i neka se između nas niko više ne drzne da postavlja barijere i prepreke, tamo gde treba da stoje mostovi i ispružene bratske ruke.

„Draga braćo i sestre, uvaženi građani Republike Srpske, čestitajući vam Dan republike, želim da i svake naredne godine ovaj dan, 9. januar, bude dan u kome ćemo donositi zaključke o tome koliko smo pomogli Srpsku, sve njene građane i čitav naš narod. I da svake godine taj zaključak bude bolji i na ponos svima nama. Srećan vam Dan republike! Živela Srbija! Živela Srpska!", kazao je Selaković.

Izvor: Tanjug



Čestitka povodom Dana Republike Srpske

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je čestitku predsednici Republike Srpske Željki Cvijanović. U čestitki se kaže:

“U ime građana Republike Srbije i u svoje ime, od srca Vam čestitam Dan Republike Srpske, uz najbolje želje za dobro zdravlje, sreću i svaki napredak.

Godina iza nas bila je bremenita brojnim izazovima. Koliko god da su bili teški, oni su nas u isto vreme ojačali, okrenuli jedne ka drugima i pokazali da se na međusobnom razumevanju i solidarnosti temelji očuvanje najviših ljudskih i duhovnih vrednosti.

Više nego ikada pre, danas su nam potrebni vera, jedinstvo i snaga kako bismo prebrodili sve posledice pošasti koja je uzdrmala ceo svet, ali i još više energije, nade i samopouzdanja da bismo nastavili putem razvoja i izgradnje stabilne budućnosti.

Upravo je očuvanje mira i stabilnosti u Republici Srpskoj, kao delu Bosne i Hercegovine, najveći podsticaj za nastavak naše čvrste i plodotvorne saradnje i veza u ekonomskom, kulturnom i svakom drugom pogledu. Zato će Srbija ostati pouzdani oslonac Republike Srpske u svim dobrim nastojanjima usmerenim ka miru, opštoj dobrobiti i boljem životu svih. Još jednom vam želim svako dobro. Živela Srpska! Živela Srbija!”, navodi se u čestitki predsednika Vučića.

Beograd, 08. januar 2021. godine



Selaković: Srbija i RS biće neraskidivo vezane, mir najvažni

9.1.2021.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković izjavio je da su Srbija i Republika Srpska bile i ostaće neraskidivo vezane u predstojećim godinama, te da očekuje da će intenzivno i predano sarađivati na izgradnji stabilnijeg i prosperitetnijeg regiona.

Selaković je, povodom obeležavanja Dana Republike Srpske, za Srnu rekao da je očuvanje mira i stabilnosti najveći interes srpskog naroda, bez obzira da li je reč o Srbiji ili nekoj od država u okruženju u kojima srpski narod živi.

Šef srpske diplomatije istakao je da Srbi, kao najveći narod na Zapadnom Balkanu, žele da se razvijaju i svoje uspehe dele sa svima u regionu, koji, kako je objasnio, najzad mora prestati da nosi etiketu turbulentnog i nestabilnog područja i postati zona održivog i predvidivog razvoja.

"Srpski narod ima svoje legitimne nacionalne interese, ali najviši interes, koji Srbe povezuje gde god da oni žive, jeste mir, stabilnost i razvoj, kako bismo što efikasnije nadoknadili godine potrošene u nazadovanju i stagnaciji i uhvatili priključak sa najbogatijim i najnaprednijim evropskim društvima", rekao je Selaković, a prenosi RTRS.

Prema njegovim rečima, niko ne treba da se plaši srpskog uspeha, jer i ova generacija želi da, upravo onako kako su to činili i preci, uspeh ostvaruje na dobrobit čitavog regiona i svih u okruženju.

"Nadamo se da će i druga dva konstitutivna naroda u BiH biti spremna da sarađuju sa Srbijom i čitavim srpskim narodom na ostvarenju tog cilja, jer Srbija kao centar stabilnosti regiona ima iskrene želje da njeni ekonomski i društveni uspesi budu na korist svim narodima u regionu", rekao je Selaković.

On je naveo da Srbija poštuje sve svoje susede i teritorijalni integritet svih komšijskih država.

"Ali, Republiku Srpsku i srpski narod volimo i uvek ćemo ih pomagati i biti uz njih", poručio je Selaković.

Čestitajući praznik građanima Republike Srpske, Selaković je istakao da Srbiju, kada je reč o njenim specijalnim paralelnim vezama sa Srpskom, obavezuje Dejtonski sporazum, ali i raspoloženje i bratska ljubav ogromne većine građana prema sunarodnicima sa druge strane Drine.

"Želim građanima Republike Srpske mirnu, stabilnu i prosperitetnu budućnost, i na tom putu, kao i do sada, imaće bratsku podršku i pomoć Srbije", istakao je Selaković.

Izvor: Tanjug



Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista

 3.1.2021.

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

„Svaki čovek u dijaspori je potrencijalni lobista za interese naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on.

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.

„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi", ukazuje ministar.

Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.

„Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljni lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način", rekao je Selaković.

Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.

„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati", rekao je Selaković.

Izvor: Tanjug



Ministar Selaković uputio telegram saučešća povodom tragedije u Posušju

2.1.2021.

Nema veće tuge i žalosti za građane jedne zemlje nego kada u jednom tragičnom događaju stradaju mladi ljudi.

Smrt osmoro mladića i devojaka u Posušju obojilo je tugom i novogodišnje praznike u Srbiji, jer svaki put kada izgubimo nekoga mladog gubimo i deo zajedničke budućnosti.

Molim Vas da prenesete izraze mog najdubljeg i najiskrenijeg saučešća građanima Bosne i Hercegovine i porodicama preminulih.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković



Selaković: Ove godine novi ambasadori, ali ciljevi isti

2.1.2021.

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.

Među „upražnjenim" mestima je i ambasador Srbije u Kini.

„Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković.

Ministar, koji je spoljnopolitički resor u vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju: zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.

„Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kakvi su odnosi u komšiluku", kaže Selaković.

Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Kosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanja Srbije i sprskog naroda.

„Kada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljevi - naš cilj je i pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više", kaže Selaković.

Podseća da je spoljnopolitičke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioritet.

„Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu. Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi", rekao je Selaković.

Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti.

Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budućnosti.

U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. „mini šengena", za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i naišla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više.

„Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajednički i ako tražimo zajedničke imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli", ukazuje Selaković.

Kad je reč o odnosima sa SAD, Selaković navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Đurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao najvažnijom državom u svetu sa kojom je naša loša komunikacija u prošlosti ozbiljno uticala na položaj srpskog naroda i Srbije.

„Uveren sam da će Đurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova, i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime", rekao je Selaković.

Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivo.

„To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo, i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedničke, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju i u budućnosti", zaključio je Selaković.

 Izvor: Tanjug



Vučić: Srbija ostaje na kursu pobedničke politike stabilnosti

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.

Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta.

Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku.

„Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi“, ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni“, čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.

Kao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan.

„Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u“, istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina.

Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede.

Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra.

Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodatno od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobiti povećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra. Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova.

Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Kladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri.

U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzeje, a posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice. Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save. Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM, da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu.

Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će u i narednom periodu naša zemlja voditi politku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima.



Predsednica Vlade Srbije prva evropska premijerka koja je primila antikovid vakcinu

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.

Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".

Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.

Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.

Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.

Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.

Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.

Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.

Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.

Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon.

Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.

Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.

Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“.

Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade. Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.

Beograd, 24. decembar 2020. godine



SAOPŠTENjE MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu.

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd, 23. decembar 2020.



Meeting with the Chairman of the Presidency of Bosnia and Herzegovina

President of the Republic of Serbia Aleksandar Vučić met today with the Chairman of the Presidency of Bosnia and Herzegovina, Milorad Dodik, who informed him about the political attacks on the Republic of Srpska, as well as the attempts of its contravention, and made clear demands and requests to the Republic of Serbia.

President of the Republic of Serbia Aleksandar Vučić heard the Chairman of the Presidency of Bosnia and Herzegovina Milorad Dodik and asked him to complete his demands in the days and weeks ahead, which the President of Serbia considers legitimate. The President defined the position of the Republic of Serbia towards Bosnia and Herzegovina in the following way:

1. President Vučić concluded that the Republic of Serbia believes that the relations between Serbia and Bosnia and Herzegovina can and must be improved, primarily through significant economic integration, connecting people and a view that is focused on the future, not the past.

2. In his answer to the Chairman of the Presidency of Bosnia and Herzegovina Milorad Dodik, President Vučić pointed out that Serbia will not close the border for people from the Republic of Srpska in any way, irrespective of the epidemiological situation in the Republic of Serbia and the Republic of Srpska.

3. President Vučić emphasised that Serbia has helped the Republic of Srpska with significant financial resources - the last time in the amount of 20 million euros (40 million convertible marks) and that it will continue to provide all kinds of economic and financial support to our people in the Republic of Srpska;

4. The Republic of Serbia believes that the Dayton Agreement can be changed only with the consent of all three constituent peoples and the two entities, also considering the fact that the Republic of Serbia recognises the territorial integrity of Bosnia and Herzegovina and in no way violates it; Serbia, however, demands an end to threats of abolition and the disappearance of the Republic of Srpska, because the Republic of Srpska is a constitutional category of Bosnia and Herzegovina, derived from the peace treaty of the three constituent peoples and confirmed in Dayton.

President of the Republic of Serbia Aleksandar Vučić and the Chairman of the Presidency of Bosnia and Herzegovina Milorad Dodik discussed and agreed on concrete actions regarding the construction of the Jasenovac - Donja Gradina complex on the territory of the Republic of Srpska.

Belgrade, 14th December 2020



Selaković: Nekome u regionu smeta ekonomski snažna Srbija

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković kaže da je neprihvatljivo da se govori o rušenju Republike Srpske kao jednog od entiteta BiH i navodi da Srbija smatra da Dejtonski sporazum ne može da se menja bez saglasnosti sva tri konstitutivna naroda i oba entiteta.

On je za RTS rekao da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma i da poštuje teritorijalni integritet BiH, ali da joj niko ne može zabraniti da voli srpski narod koji u BiH živi i da se o njemu brine, onako kako se i druge države brinu o svom narodu. Kaže i da Srbija deli sa Rusijom slične stavove o Dejtonskom sporazumu, što je od značaja za stabilnost regiona.

Selaković je kazao da je Dejtonski sporazum kompleksan politički vojni mehanizam koji je uspostavio mir u krvavom ratnom sukobu na teritoriji Evrope i da, kao takav, sadrži niz detalja čije promene izazivaju lančane reakcije.

Govoreći o tekstovima koji su se pojavili u hrvatskim medijima, a u kojima se, između ostalog, navodi da je za region jedino rešenje slomiti kičmu Srbiji, Selaković kaže da je interesantno da u jednom danu u susednoj Hrvatskoj tri uticajna medija objavljuju tri teksta protiv Srbije, kako kaže, ničim izazvani, a u kojima napadaju politiku i strateško delovanje Srbije, kao i pravo Srbije da vodi brigu o Srbima u Kosovskoj Mitrovici, Crnoj Gori, Republici Srpskoj.

„Lomljenje kičme, osovina, to su reči koje podsećaju na govore i narative prethodnih perioda...", kazao je Selaković.

On navodi da je pristup predsednika Srbije Aleksandra Vučića upravo suprotan i da on govori da će Srbiji biti dobro, kada svima oko nje bude dobro, što je i ključ njegovih spoljnopolitičkih inicijativa u regionu.

Ministar je rekao da nekome smeta to što će Srbija sledeće godine premašiti po BDP susednu Hrvatsku, što će se, ako želi, zaduživati po tri puta manjim kamatnim stopama nego Crna Gora...

„To nekome smeta. Ekonomski snažna Srbija je faktor stabilnosti u regionu i ovom delu Evrope", kazao je Selaković.

On je rekao i da nije normalno to što je "nekome postalo normalno" da političkog predstavnika srpskog naroda u susednoj zemlji poredi sa nacističkim vođama, navodeći da bi reakcije međunarodne zajednice bile drugačije da tako nešto o drugim narodima govori neko iz Srbije.



Sastanak sa predsedavajućim Predsedništva Bosne i Hercegovine

Sastanak sa predsedavajućim Predsedništva Bosne i Hercegovine Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predsedavajućim Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom, koji ga je obavestio o političkim napadima na Republiku Srpsku, kao i o pokušajima njenog urušavanja, te je uputio jasne zahteve i molbe Republici Srbiji.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić saslušao je predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika i zamolio ga da u danima i nedeljama koje su pred nama upotpuni svoje zahteve koje predsednik Srbije smatra legitimnim, a odnos Srbije prema Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj predsednik Vučić definisao je na sledeći način:

1. Predsednik Vučić je zaključio da Republika Srbija smatra da odnosi Srbije i Bosne i Hercegovine mogu i moraju da budu unapređeni, pre svega kroz značajnije ekonomske integracije, povezivanje ljudi i pogled koji je uperen u budućnost, a ne u prošlost.

2. Predsednik Vučić je u svom odgovoru predsedavajućem Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradu Dodiku, istakao da Srbija neće ni na koji način zatvarati granicu za ljude iz Republike Srpske, bez obzira na epidemiološku situaciju u Republici Srbiji i Republici Srpskoj.

3. Predsednik Vučić je naglasio da je Srbija pomogla značajnim finansijskim sredstvima Republici Srpskoj – poslednji put u iznosu od 20 miliona evra (40 miliona konvertibilnih maraka), te da će nastaviti da pruža svaku vrstu ekonomske i finansijske podrške našem narodu u Republici Srpskoj;

4. Republika Srbija smatra da je Dejtonski sporazum moguće promeniti samo uz saglasnost sva tri konstitutivna naroda i dva entiteta, uz činjenicu da Republika Srbija poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i ni na koji način ga nije i neće narušavati, ali zahteva da se prekine sa pretnjama ukidanjem i nestankom Republike Srpske, jer je Republika Srpska ustavna kategorija Bosne i Hercegovine, proizašla iz dogovora o miru tri konstitutivna naroda i potvrđena u Dejtonu.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik razgovarali su i dogovorili konkretne akcije po pitanju izgradnje kompleksa Jasenovac - Donja Gradina na teritoriji Republike Srpske.

Beograd,

14.decembar 2020. godine



SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.



Sastanak sa ambasadorima zemalja članica EU akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije EU

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

„Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaključenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.

Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.

„Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Kovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.

„U tom smislu, očekujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore“, rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlja Ekonomski i investicioni plan koji je EK predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i izrazio spremnost naše zemlje da sa partnerima u regionu nastavi da radi na primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolja infrastrukturna povezanost, što bi dovelo do približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.

„U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu“, rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.

„2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Kovida 19. Kada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Kovida 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povoljnijim izgledima za napredak u proširenju“, zaključio je Fabrici.

Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intenzivno radi sa zemljama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Kovid 19.



Brošura "Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede"

Brošuru  "Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede" možete preuzeti na sledećem linku.



Konkursi Ministarstva spoljnih poslova, Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, koji su otvoreni od 20. januara 2020. godine do 10. februara 2020. godine. Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja dostupne su na linku http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi



Stipendije Vlade Republike Srbije u okviru Projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ za školsku 2019/2020. godinu

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije raspisala konkurs za dodelu stipendija u okviru Projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ za školsku 2019/2020. godinu.

Kandidati zainteresovani za dobijanje stipendije prijavu podnose preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u Bosni i Hercegovini.

Rok za prijavu je 06. septembar 2019. godine. Odluka o dodeli stipendija Vlade Republike Srbije biće doneta do 30. septembra 2019. godine.

Sve potrebne informacije dostupne su na sledećem linku.

http://www.sarajevo.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/KONKURS.pdf



Kandidatura Republike Srbije za reizbor u Izvršni savet UNESCO, 2019-2023. godine

Brošura sa svim potrebnim informacijama o kandidaturi Republike Srbije za reizbor u Izvršni savet UNESCO, za period 2019-2023. godine, dostupna je na sledećem linku.http://www.sarajevo.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/REPUBLIC-OF-SERBIA-CANDIDATE-FOR-THE-UNESCO-EXECUTIVE-BOARD-2019-2023-compressed.pdf



Obaveštenje o donetim Odlukama o sufinansiranju projekata

          Obaveštavamo da su 19. juna 2019. godine donete Odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu. Odluke možete preuzeti na sledećim linkovima:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-REGION-2019.pdf



Konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu

Ministarstvo spoljnih poslova Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu je raspisala konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore. Konkursi su otvoreni od 13. marta do 01. aprila 2019. godine.

Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja mogu se pronaći na

linku http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/



OBAVEŠTENJE

          Generalni konzulat Republike Srbije u Mostaru obaveštava da je dana 21.01.2019. godine pokrenuo postupak nabavke male vrednosti za izradu, montažu i dopremanje kancelarijskog nameštaja za potrebe opremanja Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru sa sedištem u Drvaru.

        Pozivaju se zainteresovani ponuđači da se jave Generalnom konzulatu Republike Srbije u Mostaru kako bi im dostavili pozivno pismo i konkursnu dokumentaciju za izradu, montažu i dopremanje kancelarijskog nameštaja za potrebe opremanja Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru sa sedištem u Drvaru.



Odluka Vlade Republike Srbije o ukidanju viza za ulazak u R. Srbiju za državljane Federacije Sv. Kits i Nevis i Republike Palau

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije donela Odluku o ukidanju viza za državljane Federacije Sv.Kits i Nevis i Republike Palau, nosioce svih vrsta pasoša, prema kojoj ovi državljani mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do 90 dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od 180 dana.

Odluka stupa na snagu 25.01.2019. godine



Odluka o dodeli Ugovora

Generalni konzulat R. Srbije u Mostaru doneo je odluku o dodeli Ugovora u postupku nabavke male vrednosti narudžbenicom za Stručni nadzor nad izvođenjem građevinsko-zanatskih radova za prenamenu dela objekta za potrebe Konzularne kancelarije Generalnog konzulata R. Srbije u Mostaru sa sedištem u Drvaru, na objektu "Radnički dom", Titova bb, Drvar, broj 7/2018.

Ugovor se dodeljuje ponuđaču Nena Ostojić, dipl.inž.arhitekture, Sime Pandurevića 105 C, Banja Luka, Bosna i Hercegovina, koja je dostavila ponudu dana 21.11.2018. godine, zavedenu kod naručioca pod brojem 520/2018-20 od 21.11.2018. godine.



Poziv za prikupljanje ponuda za stručni nadzor nad izvodjenjem gradjevinsko-zanatskih radova za prenamenu dela objekta za potrebe Konzularne kancelarije GK R. Srbije u Mostaru sa sedištem u Drvaru

Poziv_za_prikupljanje_ponuda_za_str.nadzor.pdf



Obaveštenje o upisu u matične knjige rođenih Republike Srbije za lica kojima su izvodi iz matične knjige rođenih izdati od strane bivših republika SFRJ

Obaveštavaju se državljani Republike Srbije koji su rođeni na teritoriji bivših republika SFRJ, a koji nisu upisani u matične knjige Republike Srbije, da bez odlaganja pokrenu odgovarajuće upravne postupke, iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu R. Srbije i da izvrše upis u matične knjige Republike Srbije.

Ukoliko državljani Republike Srbije koji su rođeni na teritoriji bivših republika SFRJ, a nisu upisani u matične knjige R. Srbije ne izvrše upis, prilikom podnošenja zahteva za izdavanje putnih isprava MUP R. Srbije će zahtevati dopunu zahteva i stranke neće biti u mogućnosti da pribave nove putne isprave ukoliko budu prilagali izvode iz matične knjige rođenih koje su izdali organi iz bivše SFRJ.



Obaveštenje - 12.novembar 2018 neradni dan

          Obaveštavamo da se prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, Dan primirja u Prvom svetskom ratu praznuje neradno i Generalni konzulat Republike Srbije Mostar neće raditi u ponedeljak 12. novembra 2018. godine.



Odluka o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane Antigva i Barbuda, Grenada, Komonvelt Dominika, i Trinidad i Tobago

     Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije donela Odluku o ukidanju viza za državljane Antigva i Barbuda, Grenada, Komonvelt Dominika, i Trinidad i Tobago, nosioca svih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do devedeset dana (90) od datuma ulaska u Republiku Srbiju, u periodu od sto osamdeset (180) dana.

     Odluka je objavljena u „ Službenom glasniku Republike Srbije“ br. 81/2018 od 26. oktobra 2018. godine, a stupila je na snagu danom objavljivanja za državljane Antigva i Barbuda, Grenada i Komonvelt Dominika. Za državljane Trinidad i Tobago Odluka je stupila na snagu 03. novembra 2018. godine.

    Državljani navedenih država, nosioci svih pasoša, koji žele da uđu i borave na teritoriji R. Srbije u periodu koji je duži od 90 dana, dužni su da podnesu zahtev za vizu pre ulaska na teritoriju Republike Srbije.



Obaveštenje Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru o donošenju Odluke u postupku dodele ugovora za nabavku građevinsko-zanatskih radova za prenamenu dela objekta za potrebe Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru sa sedištem u Drvaru

Generalni konzulat Republike Srbije u Mostaru obaveštava da je, dana 01.11.2018. godine, doneo Odluku broj 520-12/2018 da se u postupku nabavke građevinsko-zanatskih radova za prenamenu dela objekta za potrebe Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru sa sedišetem u Drvaru, ugovor dodeljuje ponuđaču „Linija“ d.o.o. Banja Luka, ul Vojvode Momčila 4.

http://mostar.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Odluka_o_dodeli_Ugovora.pdf



Odluka Vlade IR Iran o stavljanju van snage bezviznog ražima za državljane R. Srbije, nosioce običnih pasoša

Obaveštavamo da je Vlada IR Iran, na osnovu reciprociteta, donela Odluku o stavljanju van snage Odluke o bezviznom režimu za državljane R. Srbije, nosioce običnih pasoša. Odluka stupa na snagu 25.10.2018. godine i od tog datuma, državljanima Republike Srbije za ulazak i boravak na teritoriji IR Iran potrebna je viza.



Obaveštenje Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru o pokretanju postupka nabavke male vrednosti za izvođenje gađevinsko-zanatskih radova za prenamenu dela objekta za potrebe Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru sa sedištem u Drvarura

Generalni konzulat Republike Srbije u Mostaru obaveštava da je dana 15.10.2018. godine pokrenuo postupak nabavke male vrednosti za izvođenje građevinsko-zanatskih radova za prenamenu dela objekta za potrebe Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru sa sedištem u Drvaru.

Pozivaju se zainteresovani ponuđači da se jave Generalnom konzulatu Republike Srbije u Mostaru kako bi im dostavili pozivno pismo i konkursnu dokumentaciju za izvođenje građevinsko-zanatskih radova za prenamenu dela objekta za potrebe Konzularne kancelarije Generalnog konzualta Republike Srbije u Mostaru sa sedištem u Drvaru.



Obaveštenje o prestanku važenja Odluke o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane IR Iran, nosioce običnih pasoša

       Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije donela Odluku o prestanku važenja Odluke o ukidanju viza za ulazak u R. Srbiju za državljane Islamske Republike Iran, nosioce običnih pasoša.

       Odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS“ broj 75/48 od 09.10.2018 i stupa na snagu 17.10.2018. godine. Od tog datuma, državljanima IR Iran, nosiocima običnih pasoša, za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji R. Srbije, viza je potrebna.



Obaveštenje o donošenju Odluke o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane Republike Burundi, nosioce svih pasoša

     Vlada Republike Srbije donela je odluku o ukidanju viza za državljane Republike Burundi, nosioce svih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do trideset (30) dana od dana ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana. Odluka stupa na snagu 2. juna 2018. godine.

     Državljani Republike Burundi, nosioci svih pasoša, koji žele da uđu i borave na teritoriji R. Srbije u periodu koji je duži od 30 dana, dužni su da podnesu zahtev za vizu pre ulaska na teritoriju R. Srbije.

     Ukoliko žele da uđu u R. Srbiju, a već su boravili 30 dana bez vize, od dana ulaska u R. Srbiju u periodu od godinu dana, u skladu sa Odlukom Vlade, za sledeći ulazak u R. Srbiju treba da podnesu zahtev za vizu.



Obaveštenje o donošenju Odluke o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane Republike Azerbejdžan, nosioce običnih pasoša

     Vlada Republike Srbije donela je odluku o ukidanju viza za državljane Republike Azerbejdžan, nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije najduže do devedeset (90) dana od dana ulaska u R. Srbiju, u periodu od stoosamdeset (180) dana.

    Odluka stupa na snagu 2. juna 2018. godine.



Obaveštenje o Zakonu o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije i o Zakonu o jedinstvenom matičnom broju građana

Obaveštavamo građane da su doneti Zakon o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije i Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana (objavljeni u Službenom glasniku Republike Srbije, broj 24/2018 od 26.3.2018. godine), stupili na snagu dana 3.4.2018. godine.

Dopunama Zakona o državljanstvu, članom 3. propisano je da u državljanstvo Republike Srbije može biti primljen državljanin SFRJ ili državljanin druge republike ranije SFRJ, odnosno državljanin druge države nastale na teritoriji SFRJ, koji na dan 31. decembra 2016. godine i na dan podnošenja zahteva, ima prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji. Zahtev za podnošenje može se podneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu navedenog zakona, odnosno do 3.4.2019. godine.

Više informacija možete naći na našem veb sajtu u delu Konzularne usluge



Sufinansiranje projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu

Generalni konzulat Republike Srbije u Mostaru obaveštava da Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje jednom godišnje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a koji će ove godine trajati od 12. do 30. marta 2018. godine.

S tim u vezi, obaveštavamo da su objavljeni Konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije - Uprave za saranju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Informacije, uslovi i način realizacije Konkursa, mogu se naći na sledećim linkovima, i to:

                                  za dijasporu:

http://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-organizacija-iz-dijaspore/ i

                               za Srbe u regionu:

http://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-organizacija-iz-regiona



Ukidanje viza za državljane Republike Srbije za ulazak i boravak na teritoriji St. Vinsenta i Grenadina

Vlada St. Vinsenta i Grenadina je donela Odluku kojom se ukinula vize državljanima Republike Srbije, nosiocima svih pasoša za ulazak i boravak na njenoj teritoriji do 30 dana, u periodu od godinu dana. Odluka je stupila na snagu 21. februara 2018. godine



Ukidanje viza za ulazak u Republiku Kolumbiju za državljane Republike Srbije, nosioce svih pasoša

Vlada Republike Kolumbije je donela Odluku kojom je ukinula vize za državljane Republike Srbije, nosioce svih pasoša, za ulazak i boravak na teritoriji Republike Kolumbije do 90 dana uz mogućnost produžetka dodatnih 90 dana, u periodu od 180 dana u jednoj kalendarskoj godini. Odluka je stupila na snagu 14. februara 2018. godine



Ukidanje viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane Gruzije, nosioce običnih pasoša

Vlada Republike Srbije je donela Odluku o ukidanju viza za državljane Gruzije, nosioce običnih pasoša, prema kojoj mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije do 30 dana od datuma ulaska u Republiku Srbiju. Odluka je stupila na snagu 9. marta 2018. godine



Odluka o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane Komonvelta Bahami, Barbadosa, Jamajke, Svetog Vinseta i Grenadini, Republike Paragvaj i Republike Kolumbija

Obaveštavamo da je Vlada R. Srbije, na sednici održanoj 06.02.2018. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Komonvelta Bahami, Barbadosa, Jamajke, Svetog Vinseta i Grenadini, Republike Paragvaj i Republike Kolumbija, nosioce svih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do trideset /30/ dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl.11 Zakona o strancima. Odluka je objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije" br.10/2018 od 7.02.2018. godine i stupa na snagu 15.02. 2018. godine



Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Gvatemale o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoža

Obaveštavamo da je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Gvatemale o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša stupio na snagu 17.januara 2018. godine.



Ukidanje viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane Republike Surinam

Vlada R. Srbije je donela Odluku o ukidanju viza sa državljane Republike Surinam, nosioce svih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzititaju i borave na teritoriji R. Srbije do 30 dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana. Odluka stupa na snagu 05.01.2018. godine



Odluka o ukidanju viza za ulazak u Srbiju za državljane Republike Gvineje Bisao

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Gvineje Bisao, nosioce svih pasoša, prema kojoj oni mogu da uđu, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije do 30 dana od datuma ulaska u Republiku Srbiju, u periodu od godinu dana.

Odluka stupa na snagu 19.12.2017. godine



Odluka o ukidanju viza za državljane R. Srbije za ulazak u IR Iran

Obaveštavamo da je Vlada IR Iran donela odluka o ukidanju viza za državljane Republike Srbije, nosioce običnih pasoša, prema kojoj mogu da udju i borave na teritoriji IR Iran do 30 dana u periodu od godinu dana. Odluka je stupila na snagu 1.novembra 2017. godine.



Vesti
Poseta Stocu i prisustvo obeležavanju Slave
Obeležavanje stradanja srpskog naroda u istočnoj Hercegovini
Šef Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Republike Srbije Mostar sa sedištem u Drvaru, Vesna Marinković, sastala se sa načelnicom opštine Drvar Dušicom Runjić
Obeležavanje Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu u Drvaru
Predsednik Vučić u dvodnevnoj radnoj poseti Bosni i Hercegovini
Odluka o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore
Generalni konzul Republike Srbije Vaso Gujić u poseti Mostarskom sajmu
OBAVEŠTENjE
konkurs za dodelu stipendija u okviru projekta Ministarstva prosvete "Srbija za Srbe iz regiona"
Konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore
Obeležena školska slava Sveti Sava u OŠ „Drvar“ u Drvaru
Parlamentarni izbori u Republici Srbiji, raspisani za 17. decembar 2023. godine
Sastanak novoimenovanog šefa Konzularne kancelarije Republike Srbije u Drvaru Stefana Nedeljkovića sa načelnicom opštine Drvar i predsednicom Opštinskog veća Drvar
Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu u oblasti obrazovanja
Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije boravio je u dvodnevnoj poseti u Eparhiji zahumsko-hercegovačkoj i primorskoj 23. i 24. septembra 2023. godine.
Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u Drvaru
Poseta generalnog konzula R. Srbije u Mostaru Vase Gujića opštini Glamoč
Obeležavanje stradanja Srba u Garavicama
Pomen poginulim Srbima na Petrovačkoj cesti u akciji „Oluja“
Obeležavanje Dana opštine Drvar
Poseta generalnog konzula Vase Gujića Opštini Bosanski Petrovac
Poseta dece iz Zvečana Mostaru
Obeležavanje Dana pobede nad fašizmom, 9. maj
Dan pobede nad fašizmom
Otvaranje knjige žalosti u Generalnom konzulatu R. Srbije u Mostaru i Konzularnoj kancelariji u Drvaru
Poziv Bosni i Hercegovini da se pridruži Otvorenom Balkanu
Konkurs za dodelu stipendija u okviru projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ za školsku 2022/2023. godinu
OBAVEŠTENjE - NERADNI DANI
Poseta predsednika Gradske opštine Zemun Gavrila Kovačevića Drvaru, 4. februara 2023. godine
Odluke o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore
Obeležavanje školske slave Svetog Save u Mostaru i Drvaru
Poseta generalnog konzula Vase Gujića mostarskom biskupu Petru Paliću
Poseta generalnog konzula Vase Gujića mostarskom muftiji Salemu ef. Dedoviću
Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu
Otvaranje izložbe pod nazivom „No concept“ u muzeju manastira Žitomislić
Generalni konzul R. Srbije u Mostaru Vaso Gujić sastao se u zgradi Vlade Hercegovačko-neratvanskog kantona sa Predsednikom Vlade gospodinom dr.sc. Nevenkom Hercegom.
Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u Generalnom konzulatu R. Srbije u Mostaru i Konzularnoj kancelariji u Drvaru
Obeležavanje „Dana sećanja“ u Drvaru
Otvaranje obnovljenog Spomenika žrtvama srpske nacionalnosti iz Drugog svetskog rata u Baćevićima kod Mostara
Otvorene 103. Šantićeve večeri poezije u Mostaru u organizaciji SPKD „Prosvjeta“ GO Mostar i SPKUD „Gusle“
Obeležavanje stradanja Srba u Garavicama
Predaja patentnog pisma generalnog konzula Vase Gujića pomoćniku ministra za međunarodno-pravne i konzularne poslove MIP BiH Frani Planiniću
Obeležavanje godišnjice stradanja Srba na Petrovačkoj cesti
Poseta ministarke Darije Kisić Drvaru
V.d. direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon posetio je Mostar, Prebilovce i Nevesinje
Osvećenje temelja budućeg Hrama u naselju Nagrađe u Drvaru
Predsednik Vučić položio zakletvu
Obeležavanje trideset godina od stradanja Srba u Bradini
Obeležavanje Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu u Mostaru i Drvaru
Predsednik Vučić na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma
Vučić: Slaveći Sretenje šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku i modernu Srbiju
PROJEKAT "SRBIJA ZA SRBE IZ REGIONA" ZA ŠKOLSKU 2021/2022. GODINU
Beograd dobija Centar za četvrtu industrijsku revoluciju
Beograd dobija Centar za četvrtu industrijsku revoluciju
Sastanak sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine
Srbija nastavlja da radi na jačanju veza sa RS
Selaković: Država ulaže u obnovu Smederevske Palanke i pomaže u zbrinjavanju izbeglih
Predsednik Vučić na sastanku u okviru regionalne inicijative za saradnju "Otvoreni Balkan"
Selaković i Gujon uručili pomoć za 35 srpskih domaćinstava u Bosanskom Petrovcu
Selaković: Srbija podržava razvoj i napredak Republike Srpske
REFERENDUM: GLASANjE U INOSTRANSTVU
OBAVEŠTENJE
OBAVEŠTENЈE ZA BIRAČE KOJI IMAJU BORAVIŠTE U INOSTRANSTVU O OSTVARIVANЈU BIRAČKOG PRAVA NA REPUBLIČKOM REFERENDUMU
Sastanak sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine
Sastanak sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine
Odluke o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu
Selaković: Reforme i regionalna saradnja za bolju budućnost
Važna uloga Uneska za očuvanje srpske baštine na Kosmetu
Zajednička izjava učesnika današnjeg sastanka inicijative Otvoreni Balkan: „Budućnost proširenja – pogled iz regiona“
Obraćanje predsednika Republike Srbije na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 održanoj u Glazgovu
Uručeni ugovori za 14 stanova u Beogradu za izbeglice iz BiH i Hrvatske
Podeljeni ugovori za 21 stan u Ubu izbegličkim porodicama iz BiH i Hrvatske
Sastanak predsednika Srbije sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine
Selaković pred SBUN: Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja
Principi i vrednosti Pokreta nesvrstanih aktuelni i danas
Predsednik Vučić u poseti Republici Sloveniji
Odluka o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu
Poseta predsednice Vlade R. Srbije Ane Brnabić Nevesinju, Prebilovcima i Mostaru
Telefonski razgovor predsednika Vučića sa generalnim sekretarom NATO
Selaković u Njujorku sa 28 šefova diplomatije o ekonomskim uspesima Srbije i situaciji na KiM
Priština ozbiljno ugrozila mir i regionalnu stabilnost
Predsednica Vlade Brnabić na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće
Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u Drvaru
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
Gujon najavio kampanju zaštite imovinskih prava Srba u FBiH
Sastanak sa Visokim predstavnikom međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini
Konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu
Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“
Sastanak sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine i predstavnicima Republike Srpske
Uručeno 75 stanova u Nišu izbegličkim porodicama iz Hrvatske i BiH
Selaković razgovarao sa Željkom Cvijanović
Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilj je EU, ali je Kina važan partner
Srbija ostvarila veliki uspeh u oblasti digitalizacije
Selaković pozvao predstavnike članica PNZ da se u oktobru okupe u Beogradu
Cilj da mladi ostanu u Srbiji
Srpska deca iz regiona u poseti Ministarstvu spoljnih poslova Srbije
Srbija snažno podržava Berlinski proces
Nastavak evropskih integracija uz saradnju zemalja regiona
Na Samitu Austrija–Zapadni Balkan u Beču bez konkretnih dogovora
Selaković: Srbija posvećena miru i stabilnost regiona
Selaković: Saradnja i dobrosusedski odnosi opšti su interes čitavog regiona
Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija
Selaković: Srbija pridaje veliki značaj „Berlinskom procesu“ i regionalnoj saradnji
Predsednik Vučić sastao se sa delegacijom Republike Srpske
On-line aplikacije za izdavanje viza D-za zapošljavanje
Ministar Selaković predstavio novu uslugu „e-Konzulat“
Kamen temeljac za „Buk-Bijelu“ novi početak u odnosima Srbije i RS
Srbija izdvaja značajna sredstva za projekte u Republici Srpskoj
Selaković: Srbija pokazala da solidarnost ne mora biti isključivo privilegija bogatih
Vakcinacija srpskih državljana iz dijaspore
Predsednik Vučić se sastao putem video linka sa predstavnicima delegacije MMF
Sastanak sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu
SZO ocenila impresivnim proces imunizacije u Srbiji
Selaković: Politički ekstremizam Albanaca na KiM sve jači
Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu
aplikacija za podnošenje zahteva za izdavanje viza D
Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji
Selaković: Srbija pomaže fiskalnu konsolidaciju opštine Drvar
REPUBLIKA SRBIJA U MESECU FRANKOFONIJE
Selaković sa članovima Predsedništva BiH o intenziviranju bilateralne saradnje
Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji
Selaković: Srpska pravoslavna crkva je stub opstanka srpskog naroda
Selaković: Srbija sa Srpskom gaji posebne odnose
Selaković sa Bregu: Ključ razvoja regiona ekonomska saradnja
Selaković i Tegeltija o bilateralnoj saradnji Srbije i BiH
Selaković: Veoma značajni dobrosusedski odnosi Srbije i BiH
Selaković: Borba protiv svih oblika kriminala prioritet Vlade Srbije
Predsednik Vučić uručio donaciju vakcina predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine
Selaković: Srbija iskreno voli Srpsku i nastaviće da je pomaže
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog
Dan državnosti Republike Srbije
Selaković: Srbija posebnu pažnju pridaje odnosima sa BiH
Vučić: Srbija spremna za dijalog o KiM, ali neće biti ponižavana
Selaković: Ne odgovaramo na provokacije, želimo mir u regionu
Izmene u režimu ulaska u R. Srbiju – COVID 19
Selaković: Srbija posvećena vrednostima Jadransko-jonske inicijative
Selaković i Gujon čestitali Savindan
Selaković za Politiku: Godina podmlađivanja srpske diplomatije
INFORMACIJA O USPESIMA VLADE REPUBLIKE SRBIJE U BORBI PROTIV COVID-19
Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini
Vučić: Srbija po rastu prva u Evropi
Selaković: Dužnost Srbije da brine o Srpskoj
Čestitka povodom Dana Republike Srpske
Selaković: Srbija i RS biće neraskidivo vezane, mir najvažni
Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista
Ministar Selaković uputio telegram saučešća povodom tragedije u Posušju
Selaković: Ove godine novi ambasadori, ali ciljevi isti
Vučić: Srbija ostaje na kursu pobedničke politike stabilnosti
Predsednica Vlade Srbije prva evropska premijerka koja je primila antikovid vakcinu
SAOPŠTENjE MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE
Meeting with the Chairman of the Presidency of Bosnia and Herzegovina
Selaković: Nekome u regionu smeta ekonomski snažna Srbija
Sastanak sa predsedavajućim Predsedništva Bosne i Hercegovine
SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA
Sastanak sa ambasadorima zemalja članica EU akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije EU
Brošura "Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede"
Konkursi Ministarstva spoljnih poslova, Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu
Stipendije Vlade Republike Srbije u okviru Projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ za školsku 2019/2020. godinu
Kandidatura Republike Srbije za reizbor u Izvršni savet UNESCO, 2019-2023. godine
Obaveštenje o donetim Odlukama o sufinansiranju projekata
Konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu
OBAVEŠTENJE
Odluka Vlade Republike Srbije o ukidanju viza za ulazak u R. Srbiju za državljane Federacije Sv. Kits i Nevis i Republike Palau
Odluka o dodeli Ugovora
Poziv za prikupljanje ponuda za stručni nadzor nad izvodjenjem gradjevinsko-zanatskih radova za prenamenu dela objekta za potrebe Konzularne kancelarije GK R. Srbije u Mostaru sa sedištem u Drvaru
Obaveštenje o upisu u matične knjige rođenih Republike Srbije za lica kojima su izvodi iz matične knjige rođenih izdati od strane bivših republika SFRJ
Obaveštenje - 12.novembar 2018 neradni dan
Odluka o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane Antigva i Barbuda, Grenada, Komonvelt Dominika, i Trinidad i Tobago
Obaveštenje Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru o donošenju Odluke u postupku dodele ugovora za nabavku građevinsko-zanatskih radova za prenamenu dela objekta za potrebe Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru sa sedištem u Drvaru
Odluka Vlade IR Iran o stavljanju van snage bezviznog ražima za državljane R. Srbije, nosioce običnih pasoša
Obaveštenje Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru o pokretanju postupka nabavke male vrednosti za izvođenje gađevinsko-zanatskih radova za prenamenu dela objekta za potrebe Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru sa sedištem u Drvarura
Obaveštenje o prestanku važenja Odluke o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane IR Iran, nosioce običnih pasoša
Obaveštenje o donošenju Odluke o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane Republike Burundi, nosioce svih pasoša
Obaveštenje o donošenju Odluke o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane Republike Azerbejdžan, nosioce običnih pasoša
Obaveštenje o Zakonu o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije i o Zakonu o jedinstvenom matičnom broju građana
Sufinansiranje projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu
Ukidanje viza za državljane Republike Srbije za ulazak i boravak na teritoriji St. Vinsenta i Grenadina
Ukidanje viza za ulazak u Republiku Kolumbiju za državljane Republike Srbije, nosioce svih pasoša
Ukidanje viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane Gruzije, nosioce običnih pasoša
Odluka o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane Komonvelta Bahami, Barbadosa, Jamajke, Svetog Vinseta i Grenadini, Republike Paragvaj i Republike Kolumbija
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Gvatemale o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoža
Ukidanje viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane Republike Surinam
Odluka o ukidanju viza za ulazak u Srbiju za državljane Republike Gvineje Bisao
Odluka o ukidanju viza za državljane R. Srbije za ulazak u IR Iran
Arhiva vesti